Колико је доброта данас потцењена као друштвена вредност, а колико нам је потребна или потребнија него икад?

Колико је доброта данас потцењена као друштвена вредност, а колико нам је потребна или потребнија него икад?

Данас су нажалост на цени неке друге вредности као што су бити способан, бити сналажљив, успешан и слично, па се чини као да је доброта отишла на маргину. Нове генерације бивају задојене макијавелистичком идејом да „циљ оправдава средства“. Људи су се прилично отуђили и егоцентрично бирају оне опције које повећавају вероватноћу за њихов властити успех, чак и ако то подразумева отворену штету по другога. У експанзији је култура компетиције и конкуренције спрам културе сарадње и поверења. Ово је дефинитивно тренутак када нам је поврат доброте важнији него икад.

Да ли је она нагон, суштина људскости, насушна потреба…?

Нагони су нешто што нам је заједничко са животињама; то су биолошке предиспозиције да реагујемо у циљу самозаштите и властитог опстанка. Нагони су по природи себични и не маре за другога. Не можемо рећи ни да је доброта суштина људскости јер би то значило да се свако рађа са клицом доброте, а то није увек случај. Најпре сам за опцију да је доброта насушна потреба неких (не свих!)људи и да у великој мери зависи и од окружења у коме растемо и развијамо се. Ако око себе имамо такве моделе који шире доброту, и што је најважније, који нам сведоче о својим позитивним искуствима која су из доброте произашла, веће су шансе да ћемо кренути њиховим стопама.

Јесу ли људи у основи добри, само су то заборавили?

Људи имају одређени капацитет да буду добри, али ће се углавном опходити по доминантном и већинском тренду културалних очекивања. Ако су вредности такве да се неко више цени због успеха него због доброте онда ће доброта бити жртвована науштрб овог тренда.

Зашто често кажемо да су “добар и луд браћа”, па се сами разочарамо када нам се добро дело врати лошим?

Многи људи су у данашње време у страху од доброте јер верују да она може бити злоупотребљена од стране других. Типичне су идеје да ће бити искоришћени, „намагарчени“, да их други не поштују… Такви људи заправо имају проблем са персоналним границама и не знају да поставе ограничења, па и заврше онако како су сами себи прорекли. Истина је негде на пола пута. Треба бити добар према другима до мере у којој то не нарушава нашу добробит. Ако је особа у стању да одржава јасне и здраве границе са другим људима не би требало да има бојазан од доброте.

Да ли се данас систематски трудимо да не будемо добри, да бисмо се сачували, заштитили од других?

Чини ми се да је данас пуно добрих људи који се крију иза фасада равнодушности, дистанцираности или чак окрутности. Циљ је вероватно самозаштита. Са друге стране су они чија претерана доброта, брига и пожртвованост воде осећају искориштености, безвредности и „изиграности“. Зато се треба држати ван ових екстремних оквира и вешто дозирати сопствено доброчинство.

А, колико је заправо пожељно бити добар, ширити доброту и васпитавати млађе од нас да буду добри, упркос томе што нам се доброта понекад обије о главу?

Ово питање ме је подсетило на један чувени експеримент који сам недавно гледала на телевизији. Испитаници су позивани у експерименталну собу у којој се налазио испитивач који им је задавао следећу инструкцију – треба да одаберу један од три соса који су градацијски поређани по љутини. Сос који одаберу ће један субјект морати да поједе у целости како би добио награду од 500 долара. Ситуација је тако изрежирана да се непосредно пре експеримента испитаник на ходнику сусреће са дотичним субјектом који налеће „случајно“ на њега, сударају се а субјект одмахује руком и театрално опсује. Испитаници у првој фази експеримента углавном бирају најљући сос јер су изреволтирани негативном реакцијом субјекта и када на пројектору виде да то лице треба да добије поменуту новчану награду инстиктивно желе да му онемогуће тај задатак. Међутим, обрт се дешава у другој фази експеримента када испитивач који је у првој фази био неутралан и суздржан сада постаје нарочито љубазан према испитанику. Ова љубазност смекшава испитаниково срце те испитаник ублажава своју реакцију, мржња бива умањена и бира сос умереније љутине. Експеримент јасно доказује утицај других на побуђивање доброте и мржње код људи. Окрутне реакције побуђиваће љутњу и мржњу, док ће доброта имати тенденцију да шири доброту. Дакле, када би већина нас исијавала добротом значајно би повећали шансу да човечанство у целини фаворизује доброту као доминантну вредност.

Може ли доброта да се учи, вежба?

Претходни експеримент управо доказује да је елемент учења доброте пресуднији од неке генетске предиспозиције за доброту. Доброта се, на срећу, ланчано шири и то управо учењем по моделу. Ако окружење продукује доброту она ће се лакше узвратити.

Јесте ли помислили како би изгледао свет када би доброта била доминантна?

Такав свет би био нереалан, нереално леп. Препуштам вашим читаоцима да макар на секунд замисле такав призор.

И на крају да видимо шта је то заправо доброта? Која је њена манифестација?

Иако нека званична и прецизна дефиниција доброте не постоји, јер је тешко направити исцрпну листу елемената доброте, ја бих је најпре упоредила са психолошким појмом емпатије. Саосећати са другим људским бићем, у његовим добрим и лошим околностима, бити способан да се „ставиш у туђе ципеле“, да разумеш туђу перспективу и делаш у складу са нечијим најбољим интересом, неугрожавајући притом сопствену добробит, оно је што би у најкраћем назвала добротом.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: http://www.psiholjub.com/

Како победити трему

У моментима када треба да да обавите нешто важно за вас, храбро да иступите пред послодавца, већи број људи или било коју другу врсту публике, дрхти вам глас, зноје вам се руке и мислите да нећете бити у стању једну једину реч да изустите или се потпуно укочите. Трема је, веровали или не, веома уобичајена ствар код свих нас. Важно је да знате како да се суочите са њом и како да је елиминишете у што је већем проценту могуће. Корен треме се налази у несигурности и страху од тога да не погрешите, да не делујете глупо или некомпетентно и на тај начин оставите лош утисак. У таквим моментима трема је сасвим очекивана и нормална.

Погрешан корак би у таквој ситуацији био када бисте трему игнорисали и покушавали да изгледате опуштено и лежерно. Тело у грчу, али са опуштеним изразом лица, може у најмању руку да делује извештачено што, такође, није пожељно. Отворено признајте себи свој проблем и ситуација је до половине решена, а, ако је публика таква да можете да је замолите за разумевање, често вам људи неће замерати. Наравно, изнесите то на шармантан начин, тако да вас то не прикаже као неспособну него искрену и симпатичну особу. Ипак, ситуација није увек таква и због тога је добро да предузмете неколико корака који помажу да боље исконтролишете трему.

Занимљив податак везан за трему јесте да је то једна од ретких нервних реакција која има толики утицај на тело у целини (сви делови тела на одређен начин осете ефекте треме). Адреналин који доспева у тело током наступа треме је један од јачих стимуланаса и зато можемо често чути нпр. да је излазак на бину јединствен осећај који вас тера да изнова излазите и осетите ефекте адреналина.

Како умањити трему:
Вежба води ка савршенству. Вежбајте колико год можете и на који год начин можете. Покушајте да се видите или чујете док обављате одређену активност. На пример, снимите себе како бисте чули како говорите, то ће вам дати увид у ставке које треба да исправите. Уколико је у питању нека физичка активност, покушајте да је поновите довољан број пута како би постала готово рутинска. Ма колико то банално звучало, огледало ће вам помоћи да елиминишете бригу како ћете изгледати другима. Вежба испред огледала ће вам помоћи и да ускладите своје кретање, говор и гестове. И на крају, представите све то својим пријатељима који ће вам дати повратну информацију и, ако постоји грешка, на време ћете моћи да је исправите.

Како победити трему_
Најважнија је добра припрема. Важно је да у сваком моменту имате у глави шта желите да кажете или урадте. Уколико је презентација у питању, покушајте да запамтите текст и тако у тренуцима највеће треме умете да излажете то што сте већ припремили. Можете и на папиру или у презентацији коју имате са собом припремити податке које желите да кажете, тако да увек имате уз себе мали подсетник који може ускочити као помоћ ако се збуните. Можда чак нећете морати ни да га користите, али ће вам само знање да га имате уз себе улити више сигурности. Део припреме је свакако и долазак на време на место догађаја (пожељно је чак раније), како бисте имали времена да се прилагодите атмосфери и психички припремите. Такође, припрема подразумева и информисање о вашој публици, њиховим интересовањима и начину размишљања, како бисте могли да предвидите шта би све могли да вас питају или које све ситуације би могле да вас сачекају на том догађају. Пробајте да предвидите и проблематичне ситуације и размислите о начинима на који ћете их превазићи. Што сте спремнији, бићете сигурнији у себе и боље ћете поднети трему.

Такође, битна је и непосредна припрема. Пре него што почнете са говором или другом активношћу, дишите дубоко, сконцентришите се и покушајте да визуализујете позитиван исход ситуације у којој сте. Можете и практиковати вежбе за дикцију (нпр. понављање вокала овим редом: а, о, е, у, и), што ће вам помоћи да течније говорите и мање грешите.

Размишљајте позитивно и подигните своје самопоуздање.


Чувајте свој глас. Уколико трема изазива сушење грла и самим тим кашљање и муцање, понесите са собом воду. Немојте конзумирати хладне и газиране напитке као ни слаткише јер ћете тако погоршати ситуацију. Уколико због нервозе стално цупкате, изражено гестикулирате рукама и сл., покушајте да пронађете други фокус мисли који ће вам помоћи да се сконцентришете. У томе може да вам помогне и неко познат у кога имате поверења. Ако и даље не успевате да смирите нервозне покрете руку, узмите у руку фломастер или маркер, скидање и стављање чепа неће правити буку попут кликтаја хемијске оловке (па неће одати вашу нервозу) и деловаће умирујуће по вас.

Импровизација као унапређење вашег наступа. Уколико се окренете импровизацији, ни то није лоша идеја, док год сте у стању да пратите ток својих мисли и довољно сте речити да можете да се снађете у непредвиђеним ситуацијама. Међутим, импровизација је углавном привилегија људи са већим искуством те, ако ви не спадате у њих, боље је да се добро припремите. Оваква стратегија је посебно корисна за говорнике, глумце или музичаре који могу доста импровизацијом да утичу на свој наступ, а да публика то готово и не примети. Уколико запнете током представе или говора, то можете шармантно уклопити у причу и "извући" се кроз неку шалу или доскочицу.

У сваком случају, не треба да очајавате, припремите се колико је могуће добро, опремите позитивним ставом и шансе да успете су на вашој страни.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: Инфостуд

Како да проверимо информације до којих дођемо путем интернета

Како да проверимо информације до којих дођемо путем интернета  

Интернет постаје преоптерећен информацијама. Иако је то предност за већину наставника и ученика, Интернет има и своје негативне стране.

Photoshop вам приказује слике ствари које се заправо нису догодиле, на интернет страницама се налазе чланци са лажним садржајем, а аматерски новинари измишљају импресивне статистике које су заправо превара. На интернету све може изгледати стварно, али није. Добро размислите пре него што нешто цитирате или у нешто поверујете.

Овде како можете да научите како да проверите релевантност информација.

Шта су лажне вести?

Лажне вести су дефинисане као вести које не садрже истините чињенице. Прича је измишљена и нема доказаних чињеница, извора или цитата. Лажне вести могу бити пропаганда која је намерно замишљена да завара читаоца, или може бити замишљена као „клик-мамац“ написан из економских побуда. Размислите о рекламама или писцима који зарађују на броју људи који кликну на њихову причу.

Опасности лажних вести

Лажне вести имају много недостатака. Колико су штетне мале лажи? Мало лажних вести није ништа ново, зар не?

Погрешно! Могућност искривљавања стварности понела је експоненцијални скок напред с новим трендом, технологијом.

Могуће је створити аудио и видео записе стварних људи који говоре и раде ствари које никада нису рекли или радили. Овакве лажне информације делују реалније и јако се тешко открива права истина.

Веома је важно да ученици знају и недостатке лажних информација на интернету. На пример: лажне вести поспешују разговор!

Понекад се лажне вести шире попут гласина или трачева. Људи ће веровати и делити све што им се чини ангажованим или што учвршћује њихова уверења. Поврх тога, сочне, лажне вести поспешују разговор и стварају једнакост међу људима са истим мишљењима. Мало чудно, али истинито. Повезује људе и ствара заједнице.

Савети за ученике:

Ако желите да у свом раду за школу напишете рад који се базира на релевантним изворима, требало би да научите како да проверите информације, чињенице и њихове ресурсе.

1. Проверите наслов

Ако се заглавље користи прекомерним знаковима интерпункције или великим словима, можда би било добро копати мало дубље. Вришти на пажњу ученика. Изгледа као замка. Ако се у заглављу тврди да текст садржи тајну или да вам говори нешто о чему „медији“ не желе да знате, требало би да се запитате да ли је то заиста тако. Ове две "замке наслова" могу указивати на лажне вести. То је баш као примање е-поште са таквом темом. Прешло би директно у нежељену пошту.

2. Користите Гоогле слике

Гоогле-ова алатка за претрагу слика може да се користи за проверу слика и истраживање слика.

3. Истражите податке о издавачу / аутору

Студенти користе Гоогле да би пронашли информације о одређеним темама. У великом броју случајева само кликну на први резултат који се појави у Гоогле-у без гледања везе. Треба преиспитавати поузданост издавача пре употребе информација са те интернет странице.

Потражите веродостојност у чланцима. Ово можете урадити на интенет страници у делу „about us“, или можете у чланку потражити биографију аутора. Ако је позадина аутора непозната или је интернет страницу написао аутор без везане биографије, можете овај извор сматрати непоузданим.

4. Лако дељење

Да ли је ресурс лако делити?

5. Сусрет

Како сте налетели на овај ресурс? Да ли је промовисан на интернет страници? Да ли је оглашен на Гоогле-у? Да ли се појавио у фиду на друштвеним медијима? Да ли вам га је послао неко кога познајете? Ако је оглашен, ресурс је мање поуздан од садржаја који доспева до Гоогле-ових главних страница без оглашавања.

Запитајте се која је сврха документа/чланка и зашто је направљен. Понекад је врло лако разликовати нежељену пошту и промоцију од стварних чињеница и неутралних информација. Ако је страница маска за оглашавање, информације могу бити пристране.

6. Линкови

Да ли чланак који читате повезује или наводи различите изворе, укључујући званичне и стручне изворе? Да ли се информације које овај чланак пружа појављују у извештајима на интернет страници?

7. Ауторитет домена

Проверите домен чланка. Која институција објављује овај документ? Можете користити напредну претрагу Гоогле-а да сузите претрагу изостављајући одређене речи или претражујући тачне интернет локације. На пример, можете унети „.гов“ или „.еду“ у оквир у коме се тражи нека страница или домен. Ограничићете резултате претраживања на само државне или универзитетске веб странице.

8. Ажурирано

Ако наиђете на страницу са великом количином “сломљених веза”, овај пост није ажуриран, тако да вероватно неће бити ни информација о њему. Морате проверити датум објављивања информација/чланка. Информације у посту од пре 3 године можда више неће имати великог утицаја. Ко зна које би се нове ствари до сада могле догодити, што садржај чини потпуно ирелевантним.

9. Проверите више извора

Увек је боље да проверите два или више извора да бисте проверили информације. Што више ресурса изнесе исте чињенице, вероватније су да су информације истините.

10. Истражујте даље

Проверите изворе на које се ослања чланак који читате, проверите цитате у чланку, одакле су преузети? Размишљајте, постављајте питања и преиспитујте сваки извор!

Извор: https://www.bookwidgets.com/blog/2019/01/fact-checking-and-fake-news-lesson-plans-the-ultimate-teacher-guide#dangers
На Blogger поставила наставница грађанског васпитања/педагог
Боба Табаковић Мастер Педагог

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ГИМНАЗИЈЕ
У гимназијама се ученици припремају за даље школовање на факултетима или високим школама струковних студија.

Гимназије пружају широко опште образовање. Школовање траје четири године - за то време могу се открити или развити интересовања за одређене области. Одлазак у гимназију омогућава да се преиспита одлука, да се стекну различита знања и искуства, а тиме и да се донесе зрелија одлука.

Постоје следећи типови гимназија:

1. ГИМНАЗИЈА СА СМЕРОВИМА

Друштвено-језички смер:

преовлађују страни језици и садржаји друштвених наука (матерњи језик и књижевност, историја, историја уметности, филозофија, социологија, психологија).

Природно-математички смер:

већи број часова посвећен је предметима природних наука (математици, физици, хемији, биологији, информатици).

Смерови у гимназији пружају знања и припремају за упис одговарајућих факултета или високих школа - на пример, друштвено - језички смер за упис филозофског, филолошког, правног факултета, факултета политичких наука ..., природно - математички смер за упис нпр. електротехничког, машинског, биолошког и хемијског факултета, високих техничких школа ...

2. ГИМНАЗИЈА ОПШТЕГ ТИПА

Гимназија општег типа је "на пола пута" између природно-математичког и друштвено-језичког смера: приближно подједнако су заступљени предмети друштвених и природних наука. Ученици којима добро иду како природни предмети, тако и језици и друштвени предмети, могу размислити о гимназији општег типа - посебно ако за сада не могу да се определе да ли их више интересује природно-математичка или друштвено-језичка област.

Овај тип гимназије пружа предзнања за припрему различитих пријемних испита. Нпр., ако је неко неодлучан између студија историје или медицине, у гимназији општег типа имаће прилике да стекне довољно предзнања како из историје, тако и из хемије и биологије.

3. ВОЈНА ГИМНАЗИЈА

Војна гимназија припрема ученике за наставак школовања на војним академијама. Ученици стичу општа знања од значаја за студије на Војној академији. Посвећује се пажња развоју мотивације, као и етичких особина личности неопходних за позив професионалног официра.

Сви ученици станују у Интернату Војне гимназије и носе цивилну одећу коју им обезбеђује школа.

4. ГИМНАЗИЈА ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА

- Филолошка гимназија

- Математичка гимназија

- Гимназија за ученике са

  посебним способностима за

  физику

- Гимназија за спортисте

Гимназије за ученике са посебним способностима, као и одељења у којима се део наставе остварује на страном језику, имају посебан пријемни испит. О томе можеш детаљније прочитати у Конкурсу за упис у средњу школу, брошури у издању Просветног прегледа

.

Не заборави! Гимназија не оспособљава ни за једно занимање.

Ако се после гимназије не заврши факултет или висока школа струковних студија, тешко је запослити се без додатне квалификације - неког додатног курса и одговарајуће дипломе.

СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

Средње стручне школе оспособљавају за рад (дакле, оспособљавају за занимања), али дају и могућност за наставак школовања на високим школама и факултетима. Школовање у њима траје три или четири године, у зависности од образовног профила који се упише. Сваки образовни профил изучава се према програму којим се стичу знања и вештине који су потребни за обављање послова у једном или више сродних занимања.

Ако желиш:

да се после завршене средње школе запослиш, можеш да се определиш за средњу стручну школу, за трогодишњи или четворогодишњи образовни профил

да после средње школе наставиш школовање, можеш да се одлучиш за четворогодишњи образовни профил у средњој стручној школи или за гимназију

прво да завршиш средњу стручну школу и стекнеш занимање, а после можда да наставиш школовање, можеш да се определиш за четворогодишњи образовни профил у средњој стручној школи.

ДЕТАЉНИЈЕ О ПРОХОДНОСТИ

После четворогодишњег образовног профила постоји директна проходност за упис на факултете и високе школе струковних студија - не захтева се полагање допунских испита, већ је довољно положити пријемни испит.

Имај у виду да поједине установе високог образовања захтевају одређено средње образовање као предуслов за упис. Услове за упис појединих факултета и високих школа можеш проверити на сајту хттп://пријемни.инфостуд.цом и у информаторима Просветног прегледа.

После трогодишњег образовног профила не постоји директна проходност за упис факултета и високих школа струковних студија. У неким случајевима постоји проходност за упис одговарајуће високе школе струковних студија. На пример, после завршене угоститељске школе у трогодишњем трајању може се, уз положен пријемни испит, уписати Висока хотелијерска школа струковних студија у Београду. За упис других високих школа и факултета требало би положити разлику испита трогодишњег и четворогодишњег профила и ванредно завршити четврту годину (ванредно школовање, за разлику од редовног, није бесплатно).

СРЕДЊЕ УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ

Уметничке школе оспособљавају за рад у уметничким занимањима и припремају за даље школовање. Трају три или четири године. У уметничке школе се уписују ученици са израженим уметничким склоностима и талентом.

Средње уметничке школе су:

музичке школе и Школа за музичке таленте у Ћуприји

балетске школе

уметничке школе ликовне области:

- дизајн

- уметнички занати

За упис у уметничке школе полаже се пријемни испит који се састоји из два дела:

провера одговарајућих знања стечених током претходног школовања и посебних способности и вештина (талента за ту уметност)

писани тест из матерњег језика и математике (то је, заправо, завршни испит који полажу сви ученици који завршавају основне школе); полаже се у јуну.

После завршене средње уметничке школе постоји директна проходност* за упис на уметничке струковне студије, факултете уметности и остале факултете и високе школе где се може конкурисати после четворогодишњег средњег образовања, без обзира на врсту завршене школе.

* Директна проходност значи да је за упис довољно положити пријемни испит - није потребно претходно полагање допунских испита.

Поставио на блоггер психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/

Водич за ученике завршних разреда-саветовање

Пред тобом је важна одлука. Да би избор био добар, важно је да твоја одлука буде промишљена, а не резултат случајности. Зато се потруди да се најпре добро информишеш: о себи, својим интересовањима, способностима, могућностима. Овде ти могу помоћи упитници. Уколико се твоја процена не слаже са сликом коју одраније имаш о себи, можеш да се обратиш родитељима, професорима, вршњацима и свим људима који те добро познају.
Добро се информиши и о занимањима и школама.

ЗАПАМТИ:
Избор је ТВОЈ!
Школа, односно занимање, мора одговарати ТЕБИ, а тек онда твојим родитељима, друговима или наставницима.

ИМАЈ НА УМУ ДА:
-Свако може да буде успешан у више занимања.
-Твоја интересовања се временом могу променити.
-Велики број школа и занимања одговара како девојкама тако и младићима.
-Никада није касно да промениш одлуку. Ако си у недоумици, потражи помоћ стручњака.

Можеш да се обратиш и школском психологу или психологу који се бави професионалном оријентацијом у најближој служби за запошљавање. Уз помоћ психолошких тестова психолози могу да ти помогну да дођеш до боље, прецизније процене својих способности.

ЧОВЕК УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ
Ако се слажеш са овом изреком, то значи:

-да ти је прихватљиво стално учење, примена и размена нових знања и вештина
-да ћеш неговати професионалну радозналост
-да ћеш лакше прихватити сталне промене у свету рада
-да поседујеш карту за успешну каријеру

ДОБРО ЋЕ ТИ ДОЋИ ДА РАЗВИЈАШ СЛЕДЕЋЕ ВЕШТИНЕ:
ТЕХНИЧКЕ ВЕШТИНЕ


-Информатичке вештине - коришћење компјутера и разних специјалних програма (софтвера) зависно од области којом се бавиш.
-Управљање информацијама - претрага, избор, чување и организовање разних података који се могу применити.

 
ВЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

-Тимски рад - сарадња ради постизања заједничког циља уз уважавање разлика појединаца.
-Решавање конфликата - када дође до неспоразума нападати проблеме, а не људе, бити конструктиван.
-Управљање стресом - не дозволити да рад под притиском штетно утиче на здравље, имовину и на међуљудске односе.
-Социјална интеракција - отвореност за нове контакте, предусретљивост, размена знања и искустава, подршка и иницијатива.

 
ВЕШТИНЕ УПРАВЉАЊА СОБОМ И ДРУГИМА

-Планирање, организовање, управљање временом, одређивање приоритета.
-Доношење одлука, лидерство.
-Оријентација на резултат, мотивисање других у раду и самомотивисање за рад.
-Праћење промена у начину рада и у пословном окружењу, увођење иновација.

ОСОБИНЕ КОЈЕ СУ ВАЖНЕ ЗА УСПЕШНУ КАРИЈЕРУ:

Флексибилност - Спремност да се прилагодиш променама и да их прихватиш као изазове који могу бити прилика да напредујеш у каријери. То је такође и спремност да ти утичеш на околности које могу да унапреде пословање.

 
Отпорност на стрес - Суочавање са брзим променама, кратким роковима и тешким саговорницима без превише ометајућих емоција (узнемиреност, љутња, паника, ...).

 
Висок мотив постигнућа - Спремност да посвећено радиш на постизању пословних циљева. Пожељно је да своје циљеве умеш да ускладиш са интересима послодавца.

 
Самодисциплина - Истрајност и добро организовање са циљем да успешно завршиш започети задатак или посао.

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ У ИЗБОРУ ШКОЛЕ И ЗАНИМАЊА

Уписаћу се у најближу школу.
Размисли: Згодно је када је школа близу куће, али то не треба да буде пресудно приликом твог избора. Постоје много важнији разлози за избор школе и занимања.

Уписаћу се у школу у коју иду и моји другови.
Размисли: Биће другова и другарица и у новој школи. Старо друштво можеш да виђаш и у слободно време, али ти не могу помоћи ако си у погрешно одабраној школи!

Уписаћу се у ову школу јер је популарна.
Размисли: Популарност је пролазна. Занимљиво је шта већина мисли, али ти ипак направи свој избор! Твој успех и задовољство може донети популарност и теби и твом занимању.

Уписаћу се у школу коју су за мене одабрали родитељи.
Размисли: Родитељи могу имати занимљиве предлоге. Ти размисли, јер је време да направиш свој избор. Свакако немој да бираш школу само због родитеља. Такође, ако ти се жеље поклапају са родитељским, немој по сваку цену бирати нешто супротно.

Уписаћу се било где, јер имам слаб успех.
Размисли: Чак и са слабијим школским успехом постоји могућност избора.

Одлука је донета, само једна школа долази у обзир, не размишљам о другим школама.
Размисли: Не заборави да свако може да буде успешан у читавом низу занимања. Осим твог првог опредељења, важно је да имаш и резервне изборе због ограниченог броја места.

Поставио на блоггер школе: психолог школе Милош Ћулибрк
Извор на коме можете наћи бројне друге корисне информације: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/savetovanje.php

ЗАНИМАЊА БУДУЋНОСТИ

У блиској будудности тражиће се занимања која су у настајању али и она која већ постоје уколико се прилагоде савременим захтевима и технолошким променама.

Свет рада се стално мења. Доказ за то је да 10 најтраженијих занимања у развијеним земљама у 2010. години није ни постојало 6 година раније. Светски економски стручњаци предвиђају да ће у будућности расти потреба за занимањима која су тек у настајању, али и за занимањима која већ постоје. Услов је да се морају прилагодити променама - савременим потребама, начину и стилу живота.

Занимања 21. века су:

- она која постоје на тржишту рада, али још увек нису у званичној номенклатури (списку занимања),
- постојећа занимања која су у мањку на тржишту (дефицитарна занимања),
- нова занимања за која се очекује да ће бити тражена у будућности.

Ево неких примера нових занимања:

БИОИНФОРМАТИЧАР
(Стручњак за синтетичку биологију)
Користи компјутерске програме за прикупљање, анализу и праћење података о конкретним биолошким функцијама или карактеристикама како би стекао боље разумевање сложених биолошких активности. Доводи у везу генетске информације са развојем нових лекова и клиничких третмана. Своје знање користи за спречавање и лечење болести живог света (људи, животиња и биљака).

ИНЖЕЊЕР И ТЕХНИЧАР КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА

Планира и контролише процедуре и активности које ће обезбедити квалитет материјала, робе и услуга. Користи најбоље технике за одређени процес или метод, одредеђује ниво потребног квалитета, и предузима неопходне мере за одржавање или побољшање квалитета. Техничари помажу инжењерима у изради процедура за контролу квалитета и метода, примени технике контроле квалитета, инспекцији и тестирању производа и услуга у различитим фазама.

КОНСУЛТАНТ ЗА УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ
Развојем мулти-медијалних апликација, комуникација између професора и студента/ученика није више сведена само на писану форму и на физичку присутност, већ се помоћу видео и теле-конференција комуникација све више употпуњује. Консултант за учење на даљину је модерна верзија ментора који користи савремену методологију за преношење и проверу знања својих ученика и студената. Његов посао је да организује и спроводи одговарајуће курсеве путем Интернета, да оцењује и држи консултације.

СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА ИНТЕГРИСАНЕ ДИГИТАЛНЕ МЕДИЈЕ
Задужен је за креирања садржаја за одређени медиј (нпр. Интернет сајт). Креатори садржаја раде све: пишу текстове, фотографишу, интервјуишу, снимају и монтирају интервјуе за подкаст (одложено емитовање), објављују садржаје на сајту и одговарају на коментаре читалаца. Чак се и школе новинарства привикавају на ове промене проширењем својих програма. Поред свега, ту је и маркетинг - садржаји се рекламирају на друштвеним мрежама попут Твитера и Фејсбука.

СТРУЧЊАК ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ АПЛИКАЦИЈА ЗА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ
Развија компјутерске програме који омогућавају вишеструку примену савремених мобилних телефона. Све више послова могуће је обавити реко мобилног телефона, почевши од проверавања банковног стања, преко плаћања рачуна, паркинга, контроле стамбеног простора (паметне куће) и др. Потреба за апликацијама за тзв. смарт (паметне) телефоне расте, како у свету бизниса, тако и у области забаве.

ДИЗАЈНЕР (ИНЖЕЊЕР) ИНТЕРФЕЈСА
Дизајнира компјутере, апарате, ЦНЦ (Цоммпутер Нумерицалy Цонтролед) машине, апарате за мобилну комуникацију, софтверске апликације и вебсајтове имајући у виду искуство корисника и интерактивност. Циљ дизајна је да се кориснику омогући што једноставнија и ефикаснија употреба. Дизајнер мора да усклађује изглед и техничку функционалност производа. Циљ је да се производ користи једноставно и брзо. Због разноликости примене, дизајнери се специјализују за различите области као нпр. софтвер дизајн, веб дизајн индустријски дизајн итд.

ИНЖЕЊЕР И ТЕХНИЧАР ЗА ЕНЕРГИЈУ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА
Алтернативни извори су сунце, ветар, вода, земљин омотач и различити нус производи из индустрије и пољопривреде који се недовољно или уопште не користе. Инжењер процењује начине коришћења енергије за стамбене и пословне зграде, возила и разне производне системе. Препоручује врсте и системе алтернативне енергије уз које би уштеда била највећа. Пројектује, конструише, тестира и усавршава, енергетске системе. Техничар ради у тиму и помаже инжењеру у свим фазама рада на системима за коришћење енергије из обновљивих извора.

СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА ВИРТУЕЛНУ БЕЗБЕДНОСТ
Задужен је за контролу и спречавање криминала на интеренту. Развојем интернета све више обавеза обављамо онлине. Због веће опасности од злоупотребе расте потреба за стручњацима који ће омогућити да се спроводи закон у овој области. Ови стручњаци су потребни у свим областима у којима се ради са поверљивим информацијама (банкарство, здравство, одбрана и безбедност, ...).

СТРУЧЊАК ЗА ПРОИЗВОДЊУ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ
(Инжењер и техничар пољопривреде - биофарминга)
Осигурава квалитет читавог процеса производње здраве хране по строгим еколошким стандардима. Води рачуна о квалитету земљишта, чистоћи ваздуха, воде и осталих услова који утичу на производњу здраве хране биљног и животињског порекла. Србија има велики потенцијал за извоз органске хране која је све траженија на светском тржишту.

На Блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор на коме можете наћи бројне друге корисне информације: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/index.php#

Вежбе за правилан изговор гласа Л

Драги моји ученици,

У овом тексту показаћу вам вежбе за правилан изговор гласа Л. Наравно, оваква врста текста не представља замену за логопедски третман, али у овим ванредним околностима користиће вам као додатна идеја за  рад код куће. Пронађите мирно место на које вас неће нико узнемиравати и посветите се вежбању. Вежбе треба да понављате сваки дан, 15 до 20 минута.

Како вежбати изговор  гласа л

За правилан изговор овог гласа треба да имате тзв. добру оралну праксију тј. способност да своје говорне органе покрећете у жељени положај. Управо због тога се креће са вежбама за јачање говорног апарата како би он био спреман да продукује одређени глас.

Дакле, почиње се од разгибавања! Ево неколико вежбица:Исплази језик напоље и покушај да врхом додирнеш нос
Врхом језика пређи преко ивице горњих зуба
Умотај језик према горе, иза горњих зуба
Подигни врх језика иза горњих зуба и задржи га, уста су отворена

Како се правилно изговара глас Л: уста су нам благо отворена, врх језика се подиже и закачи горе иза секутића, бочне стране језика су слободне и њима пролази ваздушна струја. Лагано изговарамо глас л пазећи да језик остане у том положају. Затим ћемо спајати глас л са самогласницима и изговарати: (наглашавајући глас л и задржавајући језик у том положају).ЛИ, ЛЕ, ЛА, ЛО, ЛУ. Када добро увежбамо изговарање гласа Л самостално и уз самогласнике, крећемо са речима.

 Вежбамо глас на почетку речи

ЛИ: лице, лисица, лија, лимун, липа, литица, лист, ливада

ЛЕ: лет, летак, лептир, леђа, ледина, лепеза, летва,
ЛА: лак, лан, лав, лакат, лане, лама, ласта

ЛО: лов, ловац, ловити, ловина, лонац, лопата, лом, лов

ЛУ: лук, лутка, лутати, лустер, лубеница

Сада ћемо провежбати глас Л на почетку речи кроз реченице:

– Лисица је лукава.
– Лимун је кисео.
– Липа лепо мирише.
– На ливади лете лептири.
– Лана има  лопту
– Лабуд је лепа птица.
– Ласта лети високо.
– Лука једе лубеницу.
Затим увежбавамо глас Л између самогласника,

И………………Л……………..И
Е……………..Л……………..Е
А……………..Л…………….А
О…………….Л……………..О
У…………….Л……………..У              

 ВЕЛИКО,  МАЛО,  БАЛОН,  ТАБЛА,  ТОПЛО,  ОБЛАК, 

 БАЛЕТ,  ДОЛЕ,  ЦЕЛО

И прелазимо на глас Л у средини речи, у комбинацији са сугласником
огледало, балон,околина, пиле, планета, планина, плаво, платно, плес, плести, оловка, село, топло, кило, салама, галама, колица, пелене, палма,  длан, сланина, магла, нула, вила, клупа, школа

Реченице у којима се глас Л појављује у средини речи:

– У бокалу је ледени чај.
– Лампа је на столу.
– Киша лије као из кабла.
– Лубеница је слатка.
– Купили смо велика кола.
– Мила воли желе бонбоне

И на крају у финалном  положају речи.Примери за финални положај гласа су: фудбал, тунел, аутомобил,шал, гол, пол, вал, жал и на крају у финалном (на крају) положају речи.

 Даље на ред долазе  речи које садрже два гласа Л (ЛаЛа, ЛеЛа, ЛоЛа, ЛуЛа). ПЛАСТЕЛИН  СЛАДОЛЕД  ЗАЛЕПИЛА  ДОПЛИВАЛА  НАЛИЛА  ПОЛИЛА  ОГЛЕДАЛО 

ЗАБОЛЕЛО  ЗАБЛИСТАЛО  ОЛИСТАЛО  ОГОЛЕЛО

Ради аутоматизације гласа Л, односно да би сте спонтано могли да га правилно изговарате, наставите са вежбањем гласа Л кроз песмице и приче.                            

     ЦИПЕЛЕ

  На ногама мале

  девојчице Јеле

 свађале се њене

 ципелице беле

 Рече левој десна:                      

 -Баш си много тесна-

 А лева ће њој:

  - Већа си за број-   

   кад то ноге чуле

   обе се изуле.  

ПЛАВО И БЕЛО

Море је плаво,облаци су бели

И лађе и камен врели

Небо је плаво а једра бела,

Таласи и далека села.

Мајице су и плаве и беле,

И обале и сарделе.

Плаво и бело је морнарско одело.

Мреже су беле и песак и стене

И галебови и за бродом пене.

Шкољке су и беле и плаве

Када се на длан ставе.

Свуда је уткано плаво и бело

Тако је кажу море хтело.

Дај ми крила један круг                                                             Лађе

   Ласта има крила                                                         Оне плове,плове,плове

   лети све до Нила                                                         -од Инђије до Пазове

   ласто ласто буди друг                                                 Куда ове лађе плове?

   дај ми крила један круг                                             Оне плове,плове,плове 

   да обиђем луг                                                             мрежом рибу да улове

   да одем на југ                                                             А куд ове лађе плове?  

                                                                                        Лађе плове, плове   

                                                                                       - питај беле галебов

Срдачан поздрав, ваш логопед Слађана Николић

АНОРЕКСИЈА КОД ДЕЦЕ И МЛАДИХ

Анорексија  нервоза – која се често назива и само анорексија  – је поремећај исхране који се карактерише ненормално ниском телесном тежином, интензивним страхом од дебљања и изобличеном перцепцијом тежине. Особе који пате од анорексије придају велику значај контролисању тежине и облика тела, користећи екстремне напоре који имају тенденцију да значајно ометају њихов живот.

Анорексија се најчешће јавља са појавом пубертета или код млађих адолесценткиња, међутим некада је можемо видети и на млађем узрасту, 8 – 11 године.

Не зна се тачан узрок овог поремећаја исхране али се верује да комбинација биолошких, психолошких, породичних и срединских поремећаја доприноси развоју овог проблема.

У покушају да се схвати адолесцентна анорексија, важно је запамтити да је анорексија прогресивни поремећај који се развија. Развој поремећаја иде паралелно са физичким, психолошким и социјалним развојем детета. У стручним текстовима наилазимо да постоји биогенетско семе које укључује склоност ка развоју неуролошких и психолошких фактора ризика за развој анорексије где  даље, околина утиче на сам развој тог семена, где оно доживљава највећу снагу након пубертета.

Дакле, поставља се питање шта узоркује развијање анорексије пре пубертета?

Један од фактора је рана дијета и изговори за здраву исхрану.  Како дете од 9 година дође до идеје да држи дијету а да није чак ни дебело? Под утицајем притиска вршњака, медија, чак и због учествовања у одређеним спортовима који наглашавају одређени облик тела, више тинејџера је без проблема сколон да проба дијету. Једно истраживање показало је да се више од 80 процената десетогодишњака плаши да буде дебело, а 35-57 процената девојчица у тинејџерском добу укључује опасна понашања у исхрани, као што је “здрава исхрана”, неопрезан пост, употребу таблета, злоупотребу лаксатива и друго.

Када испитујете дете за које сумњате да има овај проблем најчешћи одговори на питање како је све почело јесу „Само сам хтела да смршам неколико килограма“ или „Само желим да једем здраву храну“. Велики је број деце који жели да смрша али не уђу сви у анорексично понашање. Међутим, ране дијете са комбинацијом осталих фактора можемо сматратити фактором ризика за анорексију.

Поред раних дијета имамо и, такозвану, здраву исхрану. Довољно је неколико образовних програма о нездравом начину исхране који би могли бити окидачи у размишљању код деце која су у ризику од анорексије. “Шта је тако лоше у избацивању нездраве хране?” – питање које вам увек поставе. Већна ове деце често верује у то да оно што раде је исправно и увек имају аргумент о здравој исхрани, усредсређују се на детаље (не једу нездраву храну) и из вида губе целокупну слику свог здравља. Склони су црно – белом размишљању, храна је или лоша или добра, “што бих јела лошу храну?”. Поред избацивања, по њиховом систему, нездраве хране, паралелно се развија и анксиозност праћена размишљањем “шта ако се угојим?”, “шта ако од ове хране постанем дебела?”. Тада, најчешће почиње претрага на интернету, памте се калорије јела, нутритивни садржај скоро сваке хране која је детету доступна. Листа нездраве хране расте како се број калорија хране коју стално конзумирају смањује. Ако поједу нешто више од планираног, осећају изражену кривицу и страх од могућег гојења што додатно отежава опоравак младе особе.

Лечење

Зависно од више фактора, лечење се може третирати хоспитализацијом, диспанзерски, медикаментом и психотерапијом као и породичним саветовањем.

Друштвена одговорност

Многи програми који желе да едукују о ризицима преједања и гојазности могу бити контраефикасни ако подстичу страх од јела „нездраве“ хране и / или пропусте прилику да се позову на компоненте  живљења здравог, уравнотеженог начина живота. За дете које би могло имати предиспозицију за  развој поремећаја у исхрани, као што је анорексија, представљање ових информација може бити окидач сам по себи. Особа која то ради неопходно је да буде едукована и о анорексији, јер је анорексија та која много више утиче на скраћивање животног века младе особе него, рецимо, компулзивно преједање.

на блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор Центар за дечију психологију

Деца и технологија: како ограничити време испред екрана?

Већини деце у данашње време омиљена играчка је паметни мобилни телефон, таблет или рачунар. Доказано је да прекомерна употреба екрана, посебно када је то случај пре пете године живота, код одређеног броја деце доводи до зависности, мањка енергије и креативности, дефицита социјалних вештина, као и до проблема са физичким здрављем (као што су, на пример, крива кичма, проблеми са видом, гојазност). Међутим, чињеница је да смо на неки начин сви у свакодневном животу и комуникацији усмерени на технологију и да нам је дигитална писменост неопходна. Школски програми су, такође, конципирани тако да, на пример, кроз разне пројекте мотивишу децу да претражују Интернет и на тај начин долазе до потребних информација. Познавање технологије је, дакле, битно и за академско постигнуће.

Како онда наћи средину? Колико времена испред екрана се неће негативно одразити на раст и развој детета?

Можемо да истакнемо да то првенствено зависи од самог садржаја ком ће се дете посветити. Када је, на пример, у питању едукативни садржај – дете припрема презентацију свог рада за неки предмет и одлучило је да за то одвоји два дана по 2-3 сата – у реду је не ограничавати га у томе. Наравно, препоручљиво је правити паузе како би се одмориле очи и протегли мишићи. Било би, такође, добро да дете у том контексту усмеравате и на писану литературу и књиге које може пронаћи у библиотеци. Уколико је, с друге стране, дете у стању да сваког дана проведе сате гледајући јутјубере или играјући видео игрице, притом запостављајући своје обавезе, неопходно је увести правила и ограничења. Битно је, дакле, направити баланс и постићи умереност, те увек проценити које су користи, а које штете од онога што дете ради. Увек се питајте ово и пре него што детету дате мобилни телефон у руке са циљем да му окупира пажњу како бисте ви имали времена за себе. Уместо тога, помозите му да научи да се игра са правим играчкама.

Неке опште препоруке би биле:

– за децу млађу од 2 године: посветити минимално времена гледању телевизије и испред екрана генерално;

– за децу предшколског узаста: максимум сат времена дневно, најбоље за гледање цртанаих филмова намењених за овај узраст или слушање дечијих песмица;

– за децу од 6 до 8 година: сат времена дневно, такође цртаћа и слушања дечијих песмица, а у реду је увести и неке игрице, најбоље „мозгалице“;

– за децу старију од 8 година: до 2 сата дневно, уз контролу садржаја.

У тинејџерском периоду, уколико приметите да се ваше дете интересује за програмирање, дизајн или нешто слично немојте паничити ако прекорачи дозвољено време – вероватно ће кроз пар година то бити његово занимање. Битно је само да због тога не трпе друге обавезе и друштвени живот. Са сазревањем и дете само развија самодисциплину, дефинише своја интересовања, те уколико није неодговорно треба му дати слободу да управља својим временома.

Како би се, с једне стране, умањили потенцијални ризици, а, с друге, максимално извукли бенефити које пружа технологија, потрудите се да следеће предлоге спроводите у дело.

1) “Забрањена зона“. Уведите правило и јасно дефинишите у којим ситуацијама је у потпуности забрањено имати екран испред себе – на пример за време оброка, пред спавање, док се учи нешто за шта није потребно служити се Интернетом, када дођу гости или се иде у госте, док се возите аутом. Такође, можете увести правило да се мобилни телефон, таблет и рачунар користе само у дневном боравку.

2) Постављање ограничења. Уведите правило да се мобилни телефон, таблет или рачунар, када се користе у слободно веме (не за школске потребе), користе максимално 1-2 сата дневно. Такође је препорука да се ово сматра привилегијом, односно да се време продужи до 2 сата дневно као награда за добро понашање, неки успех и слично, или да се скрати, па чак на одређено време и у потпуности укине, као казна за неприхватљиво понашање.

3) Постављање приоритета. Време испред екрана не треба да буде приоритет у односу на учење, дружење са вршњацима, физичку активност, кућне обавезе. Када се испуне ове ставке следи време испред екрана као награда.

4) Заједничке активности. Пронађите које то игрице можете да играте или које видео садржаје да пратите заједно са својим дететом. То може повољно утицати на ваш однос, блискост и комуникацију.

5) Друштвене мреже. Контролишите шта дете дели на друштвеним мрежама и скрените му пажњу уколико приметите да дели превише информација (адресу, број телефона) и/или поставља неприкладан садржај и фотографије. Увек објасните зашто то није прихватљиво. Препорука је да деца не отварају налоге на друштвеним мрежама (као што су Фацебоок, Инстаграм, ТикТок) пре 15. године живота.

6) Контрола садржаја. Контролишите шта дете гледа на Интернету. У складу са тим такође можете да поставите правила – рецимо да је забрањен садржај који промовише насиље, у ком се претерано псује, и слично. Уместо тога предложите детету садржај који има неку едукативну црту. Под овим не мислимо да дете треба држати „под стакленим звоном“. Напротив, потребно је да дете стиче социјални имунитет и, донекле, да буде у току са оним што већина вршњака прати, али ако се заинтересује да прати неког јутјубера који пласира неприкладан садржај подстичите код детета критичко размишљање – шта му се ту допада и због чега, шта му се не допада и због чега, да ли би нешто друго могло да буде прикладније, какво је ваше мишљење о том садржају и због чега.

7) Властити пример. Да би дете знало што боље и квалитетније да управља својим временом било би добро да од вас научи како се то ради. Уколико ви сами доста времена током дана проводите гледајући у екран, на друштвеним мрежама, занемарујете своје обавезе и заједничко време са породицом, немојте очекивати да ће ваше дете радити супротно – ви сте нејгов узор.

на блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: Вашпсихолог.цом

Очекиване емоције током мере социјалног дистанцирања

Човек је социјално биће. Када говоримо о једној личности, да бисмо је што боље разумели и упознали, увек је потребно у обзир узимати социјални контекст у ком расте, развија се и сазрева. Човек одувек има потребу да припада одређеним групама и то чини његов социјални идентитет. Суочавајући се са пандемијом, наишли смо и на меру социјалног дистанцирања која многим људима тешко пада и праћена је непријатним емоцијама. Одређене негативне, па и нездраве емоције и понашања саставни су део скоро сваке адаптације на нешто ново, несвакидашње, другачије од оног на шта смо навикли. Оне су присутне, рецимо, при пресељењу у нови град ради студирања, приликом привикавања на ново радно место, након раскида партнерског односа или развода, након смрти блиске особе. Слично је и са тренутном ситуацијом са којом се бори читав свет.

У наставку текста, прочитајте које је то емоције и реакције очекивано имати приликом адаптације на меру социјалног дистанцирања.

Страх и анксиозност. Сасвим је у реду бити уплашен и забринут по питању могућности заражавања корона вирусом, како нас самих, тако и нама блиских особа. То су, заправо, емоције које нас и чувају, чине да будемо опрезни, друштвено одговорни и да поштујемо све прописане мере. Када смо свесни да предузимамо све што је у нашој контроли како бисмо деловали превентивно и штитили себе и своје ближње, тиме се у значајној мери дистанцирамо према блокирајућим, преплављујућим нивоима ових осећања. Ако дође до тога да Вас преплаве ове емоције, након што их освестите можете их и записати. С једне стране, оне тако губе на интензитету, а, с друге, долази до тога да рационални део ума постаје доминантан. Препорука је и ограничити време које проводимо излажући се информацијама из медија о епидемији, примењивати технике релаксације, правити структуру дана. Детаљније о анксиозности поводом корона вируса прочитајте овде.

Депресивност. Добро расположење се често повезује са лепим временом, односно са Сунцем и витамином Д који се под његовим утицајем ствара у нашем телу. Трудите се да, када је сунчан дан, већи део дана проведете у свом дворишту или на тераси. Ако немате ниједну од ових могућности, консултујте се са својим лекаром опште праксе о суплементирању витамина Д. Такође, можете направити листу ствари које Вам изазивају осећај пријатности, рецимо музика, кување, кућни тренинг, топла купка, те предузети нешто од наведеног када Вас обузме депресивност.

Усамљеност. Иако смо сви већ свесни да је социјално дистанцирање тренутно једини адекватан одговор на корона вирус и да је у сврху вишег циља, нормално је осећати и усамљеност, нарочито уколико смо дистанцирани од блиских особа. Технологија нам, свакако, у одређеној мери олакшава ситуацију, и сада је право време да покаже своју позитивну страну. Одржавајте контакте са пријатељима, рођацима, партнером путем видео позива, истовременог гледања филмова и серија, заједничког играња игрица.

Безвољност и досада. Прилично изненада, као гром из ведра неба, свакодневни ритам и устаљена рутина великог броја људи су промењени. Ради се од куће, многи су и изгубили посао, деца имају часове преко ТВ програма, студенти прате онлине предавања, неизвесност је код свих присутна. Иако можда имамо и више времена него иначе за много тога, у ситуацији сталне стрепње и неизвесности сасвим је очекивано да немамо вољу ни за шта или да нам буде досадно. Ако се овако осећате, можете рецимо да направите листу ствари које сте дуго желели да урадите, а нисте имали времена од других обавеза. На овај начин ћете поставити себи циљеве – да прочитате књигу коју сте давно почели а никако да завршите, да одгледате све сезоне серије коју никако да почнете јер има пуно епизода, да средите ормаре и баците старе, непотребне ствари и слично.

Бес и фрустрација. Промена дневне рутине може довести и до ових осећања. Као и страх, и оне се природно активирају када се осећамо угрожено, као и када немамо могућност да на адекватан начин задовољимо своје потребе. Окидач могу бити празни рафови у продавницама, као и дуге колоне испред њих, затим када видимо да неко не поштује мере и угрожава како своју, тако и нашу безбедност, затим то што нам недостају блиске особе, чланови породице, партнер, пријатељи, и слично. И ова осећања ћемо делимично предупредити уколико будемо одржавали контакте са најмилијима који нису крај нас, као и тако што ћемо освешћивати шта је у нашој контроли, на шта можемо утицати, а на шта не, као и да ће све ово проћи.

Добро расположење. Не треба да заборавимо да поменемо и оне особе које се, заправо, добро осећају, а можда и питају: ,,Шта није у реду са мном кад ми све ово у ствари прија?’’. За одређени број људи овај период је предах од свакодневног стреса, од многобројних обавеза, од ходања по ивици синдрома изгарања. Ову ситуацију могу доживљавати као дуго очекивани одмор, и то је сасвим у реду (наравно, ако се поштују прописане мере о социјалном дистанцирању!). И у овом случају сувишно је да кривите себе због тога што вам прија да се наспавате, да имате мање посла и више времена за себе и своју породицу. Трудите се да га и што квалитетније могуће искористите. Такође, и интровертне личности имају способност да прилично добро поднесу тренутно стање.

на блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: Вашпсихолог.цом

Још један разлог да оптимисти буду оптимистични

Оптимизам се повезује са изузетном дуговечношћу, показују резултати једног истраживања које је трајало 30 година.

Оптимистични људи ће живети дуже него песимисти, показује једна студија која је скоро објављена. Ово истраживање идентификује јаку корелацију (али не и узрочност) између оптимизма и “изузетне дуговечности”, а која је дефинисана као живљење преко 85 године старости.


Да ли сматрате да сте оптимиста? Генерално, оптимисти гледају ствари са ведрије стране и имају позитивна очекивања у погледу будућности. На жалост, једна студија је показала да су многи у Америци песимистични и да осећају “дубок бес који кључа”. И поред општег задовољства у погледу економије, већина њих је изразила песимизам у вези будућности САД-а као земље и будућих генерација.

Међутим, оптимизам је могуће донекле научити. У књизи Пут атлете, аутор пише:

“Можете да научите да будете оптимистични тако што ћете преузети ту животну перспективу. Можете да одлучите да ће од сада то бити ваша перспектива. Без обзира да ли сте бесни или негативни, можете бити сигурни да то није само ваше тренутно стање ума, него и добро устаљена навика. Мисли путују неуралним ауто-путевима у вашем мозгу, тако што иду оним путевима који су највише коришћени. Ако донесете одлуку да видите чашу као полупуну, можете поново направити нове неуралне мреже у мозгу, које ће вас више водити ка оптимистичном погледу на живот.”

анксиозност, депресија, психотерапија, психотерапија онлине, песимизам, оптимизам
Истраживања показују да је оптимизам могуће научити, а да се самим чином учења, мењају и неуралне мреже у мозгу.
Постоји много доказа да је одлука да ли ћете заузети оптимистичну или песимистичну перспективу у пољу ваше контроле. Најновије истраживање из 2019. године управо то показује—оптимизам који је повезан са изузетном дуговечношћу је такође и извор мотивације. И код мушкараца и код жена, истраживачи су нашли снажну везу између оптимизма и дуговечности.

Ово истраживање је обухватило преко 70 000 учесника, који су попуњавали упитник који је мерио нивое оптимизма, опште здравље, као и животне навике, као што су пушење, употреба алкохола и исхрана. Један од циљева истраживања је био да укаже на специфичне психосоцијалне факторе који промовишу психолошку отпорност током животног века. Неки од учесника су били праћени скоро 30 година.

А како су истраживачи мерили оптимизам? Они су користили инструменте који се зову Лифе Ориентатион Тест-Ревисед и Ревисед Оптимисм-Песимисм Сцале. Просечно су оптимистични мушкарци и жене имали од 11 до 15 процената дужи животни век, а вероватноћа да достигну 85 година старости је била за 50-70 процената већа за оптимистичније људе. Ове статистичке мере узимају у озбир демографске разлике и животне навике. Када су оне узете у обзир, мушкарци и жене који су највише били оптимистични су за 14.9 процената имали дужи животни век од оних који су били мање оптимистични.

“Док су истраживачи идентификовали многе факторе ризика за болести и прерану смрт, ми мало знамо о психосоцијалним факторима који промовишу здраво старење”, написала је истраживачица Лењина Лее. “Ово истраживање је веома значајно за јавно здравље, јер сугерише да је оптимизам психосоцијални ресурс који може да продужи животни век. Интересантно, оптимизам може да се модификује и усваја код појединаца, применом једноставних техника или током психотерапије”.

Као што је напоменуто, истраживање показује повезаности из којих се не може закључити да оптимизам узрокује изузетну дуговечност. Питање од милион долара остаје: Зашто је оптимизам повезан са невероватном дуговечношћу?

“Друга истраживања показују да оптимистичнији људи могу да боље регулишу своје емоције и понашање, као и да ефикасније превазиђу тешкоће и стрес”, каже аутор Лаура Кубзанскy са Харварда (Харвард Т. Х. Цхан Сцхоол оф Публиц Хеалтх).

“Истраживања разлога зашто оптимизам је толико важан тек предстоје, али веза између оптимизма и здравља је све видљивија”, каже аутор Францине Гродстеин. Гродстеин каже и да “пошто истраживања сугеришу да је оптимизам могуће модификовати и научити, онда учење тих стратегија је важан циљ за промовисање дуговечности”.

извор: Psichology today

прилагодио и поставио на блоггер психолог школе Милош Ћулибрк

Који је лек за анксиозност?

Који је лек за анксиозност?

„Шта ми се то дешава?!“ – прва мисао која ти пролеће кроз главу. Покушаваш да удахнеш ваздух али он је тако тежак, нема кисеоника. Удишеш у празно, плућа ти се скупљају, уста ти се суше. Знојиш се, хладни и топли таласи зноја те преплављују. Одећа ти је толико тесна, дави те, стеже око врата. Хиљаду непријатних мисли ти пролази кроз главу, не можеш да их зауставиш. Преплављен си, обавијен црнилом.

Да ли Вам је познат овај осећај? Уколико је одговор потврдан, на правом сте месту.

анџиетyАнксиозност и напади панике су јако честа појава, нарочито међу младим људима. Када се младој особи деси овако нешто, прва реакција је најчешће престрављеност. Стање у ком немамо контролу над собом је поражавајуће, преплављујуће језиво. Многи своје проблеме са анксиозношћу покушавају да реше уз помоћ лекова, али на тај начин се обично проблем само „замаскира“ и, најчешће, пре или касније „избије на површину“. Наравно, када је у питању тежи облик анксиозности, лекови јесу потребни, иако ни тада они суштински не решавају проблем, већ само стабилизују наше психичко стање како бисмо могли да кренемо на психотерапију. Оно што ја желим да Вам пренесем овим чланком јесте следеће: ЈЕДИНИ ЕФИКАСНИ ЛЕК ПРОТИВ АНКСИОЗНОСТИ НАЛАЗИ СЕ У ВАМА САМИМА.

Да ли Вам ово звучи превише идеалистично? Многима се вероватно чини да је немогуће снагом своје воље изборити се са овим проблемом. Наравно, свака анксиозност има свој узрок постојања, и јако је важно бавити се њоме и њеним узроцима уколико Вас омета у свакодневном функционисању. Да бисте је „сасекли у корену“, најбоље је да се обратите психотерапеуту и да уз његову помоћ покушате да разумете зашто се анксиозност уселила баш у Ваш психички простор. Али, чак и у психотерапији, Ви сте тај који самом себи највише помаже.

Како помоћи самом себи?

 -Сваки проблем од нас захтева да се боримо. Сваки проблем је ту са разлогом – да бисмо из њега нешто научили. Најпре се запитајте: Шта ја треба да научим од своје анксиозности? Одговор на ово питање сигурно знате, а једино што Вам треба су стрпљење док за њим трагате, и отворено срце да га прихватите.


- Даље, било би добро формирати групу за подршку. Људи који ће ову групу сачињавати треба да буду људи у које имате потпуно поверење, и које можете да назовете у било које доба дана или ноћи, и који могу да Вам пруже искрен, подржавајући загрљај и пар речи утехе. Није пожељно да ову групу сачињавају родитељи, јер су они обично и сами анксиозни када њихова деца имају било какав проблем. Најчешће није пожељно ни то да у ову групу уђу сестра или брат, као ни дечко или девојка, осим у случају да сте заиста сигурни да ћете од њих добити потребну подршку. Најбоље би било да групу за подршку чине Ваши прави пријатељи. Увек када Вам је лоше, најпре назовите неког из Ваше групе за подршку. Испричајте му како се осећате, нека Вас загрли и буде са Вама док сте анксиозни.

 - Поједите нешто слатко! Најбоље је да увек имате при руци неку чоколадицу и флашу воде, како бисте се освежили. Можда Вам је само пао шећер...
- Уколико се бура у Вама не стишава, узмите папир и оловку и пишите. Ово није уобичајени начин писања! Треба да пустите руку да сама пише оно што јој Ваша подсвест диктира. Дакле, само почните да пишете. Немојте размишљати како ћете нешто написати, нити зашто то пишете. Опишите како се осећате, без „увијања“. Пишите док Вам се ум не испразни, а рука почне да Вас боли. Пишите све до момента кад више стварно немате шта да напишете. Када тако уобличите Вашу анксиозност, и дате јој материјални облик, видећете како она и није тако страшна. Када је сагледате на папиру, и прочитате шта сте написали, осетићете огромно растерећење.
- Уколико анксиозност и даље букти у Вама, покушајте да се умирите на следећи начин. Пребаците фокус ка спољашњости. Погледајте собу у којој се налазите. Најбоље би било да пребаците фокус на неко друго живо биће, попут собне биљке. Приђите биљци и почните активно да је посматрате, загледајући се у текстуру њених листова, у њене боје... Почните наглас да говорите како она изгледа. Додирните је, допустите себи да осетите њен живот. Такође, почните наглас да набрајате све лепе ствари које чине Ваш живот, имена Ваших најдражих, лепа искуства са њима. Сетите се нечега што Вас смирује и покушајте да осетите тај мир. Можда је то летње јутро поред мора, или укус освежавајуће изворске воде у шуми, или можда шетња парком са најбољим пријатељем.
 - Будите Сада и Овде. Ако Вас мисли вуку предалеко у будућност, вратите се у садашњи тренутак и место. Не размишљајте о будућности, већ се фокусирајте на садашњост. Живот је оно што се дешава Сада.
- Будите свесни да је период анксиозности или панике краткотрајан, да ће престати у року од неколико минута до пола сата. Проћи ће, то је оно у шта треба да будете сигурни. Прихватите страх, и страх ће проћи.
- Бавите се физичком активношћу! То је одличан „инстант“ лек. Изаберите спорт који Вам највише прија и почните са тренирањем. Без обзира да ли изаберете фудбал, кошарку, латиноамеричке плесове, јогу или аикидо, бављење физичком активношћу ће Вас ојачати како физички, тако и психички, па можда и духовно.
балонцици

Свакако није лако борити се са анксиозношћу. Будите спремни за борбу, али посматрајте је као авантуру и изазов. Узмите мач и штит у руке и храбро крените напред. Анксиозност јесте често преплављујућа, али она не доноси никакву реалну опасност. Може се преживети, може се преобликовати у нешто позитивно и лепо. Често ће се анксиозност враћати, куцати Вам на врата таман кад помислите да је заувек нестала. Нека Вас то не обесхрабри. У реду је да се плашимо и да бринемо. У реду је и да понекад изгубимо контролу. Али, ма колико све изгледало престрашно када смо анксиозни, треба да знамо да је јутро увек паметније од ноћи, и да ће анксиозност убрзо престати.

Нешто у шта ја дубоко верујем јесте то да нам живот никада не доноси више од онога што можемо да поднесемо. Сваки проблем је нова животна лекција. Стисните зубе, устаните када паднете, и свет ће бити Ваш! :)


Извор: психолошко саветовалиште причајмо о томе

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк