Како победити трему

У моментима када треба да да обавите нешто важно за вас, храбро да иступите пред послодавца, већи број људи или било коју другу врсту публике, дрхти вам глас, зноје вам се руке и мислите да нећете бити у стању једну једину реч да изустите или се потпуно укочите. Трема је, веровали или не, веома уобичајена ствар код свих нас. Важно је да знате како да се суочите са њом и како да је елиминишете у што је већем проценту могуће. Корен треме се налази у несигурности и страху од тога да не погрешите, да не делујете глупо или некомпетентно и на тај начин оставите лош утисак. У таквим моментима трема је сасвим очекивана и нормална.

Погрешан корак би у таквој ситуацији био када бисте трему игнорисали и покушавали да изгледате опуштено и лежерно. Тело у грчу, али са опуштеним изразом лица, може у најмању руку да делује извештачено што, такође, није пожељно. Отворено признајте себи свој проблем и ситуација је до половине решена, а, ако је публика таква да можете да је замолите за разумевање, често вам људи неће замерати. Наравно, изнесите то на шармантан начин, тако да вас то не прикаже као неспособну него искрену и симпатичну особу. Ипак, ситуација није увек таква и због тога је добро да предузмете неколико корака који помажу да боље исконтролишете трему.

Занимљив податак везан за трему јесте да је то једна од ретких нервних реакција која има толики утицај на тело у целини (сви делови тела на одређен начин осете ефекте треме). Адреналин који доспева у тело током наступа треме је један од јачих стимуланаса и зато можемо често чути нпр. да је излазак на бину јединствен осећај који вас тера да изнова излазите и осетите ефекте адреналина.

Како умањити трему:
Вежба води ка савршенству. Вежбајте колико год можете и на који год начин можете. Покушајте да се видите или чујете док обављате одређену активност. На пример, снимите себе како бисте чули како говорите, то ће вам дати увид у ставке које треба да исправите. Уколико је у питању нека физичка активност, покушајте да је поновите довољан број пута како би постала готово рутинска. Ма колико то банално звучало, огледало ће вам помоћи да елиминишете бригу како ћете изгледати другима. Вежба испред огледала ће вам помоћи и да ускладите своје кретање, говор и гестове. И на крају, представите све то својим пријатељима који ће вам дати повратну информацију и, ако постоји грешка, на време ћете моћи да је исправите.

Како победити трему_
Најважнија је добра припрема. Важно је да у сваком моменту имате у глави шта желите да кажете или урадте. Уколико је презентација у питању, покушајте да запамтите текст и тако у тренуцима највеће треме умете да излажете то што сте већ припремили. Можете и на папиру или у презентацији коју имате са собом припремити податке које желите да кажете, тако да увек имате уз себе мали подсетник који може ускочити као помоћ ако се збуните. Можда чак нећете морати ни да га користите, али ће вам само знање да га имате уз себе улити више сигурности. Део припреме је свакако и долазак на време на место догађаја (пожељно је чак раније), како бисте имали времена да се прилагодите атмосфери и психички припремите. Такође, припрема подразумева и информисање о вашој публици, њиховим интересовањима и начину размишљања, како бисте могли да предвидите шта би све могли да вас питају или које све ситуације би могле да вас сачекају на том догађају. Пробајте да предвидите и проблематичне ситуације и размислите о начинима на који ћете их превазићи. Што сте спремнији, бићете сигурнији у себе и боље ћете поднети трему.

Такође, битна је и непосредна припрема. Пре него што почнете са говором или другом активношћу, дишите дубоко, сконцентришите се и покушајте да визуализујете позитиван исход ситуације у којој сте. Можете и практиковати вежбе за дикцију (нпр. понављање вокала овим редом: а, о, е, у, и), што ће вам помоћи да течније говорите и мање грешите.

Размишљајте позитивно и подигните своје самопоуздање.


Чувајте свој глас. Уколико трема изазива сушење грла и самим тим кашљање и муцање, понесите са собом воду. Немојте конзумирати хладне и газиране напитке као ни слаткише јер ћете тако погоршати ситуацију. Уколико због нервозе стално цупкате, изражено гестикулирате рукама и сл., покушајте да пронађете други фокус мисли који ће вам помоћи да се сконцентришете. У томе може да вам помогне и неко познат у кога имате поверења. Ако и даље не успевате да смирите нервозне покрете руку, узмите у руку фломастер или маркер, скидање и стављање чепа неће правити буку попут кликтаја хемијске оловке (па неће одати вашу нервозу) и деловаће умирујуће по вас.

Импровизација као унапређење вашег наступа. Уколико се окренете импровизацији, ни то није лоша идеја, док год сте у стању да пратите ток својих мисли и довољно сте речити да можете да се снађете у непредвиђеним ситуацијама. Међутим, импровизација је углавном привилегија људи са већим искуством те, ако ви не спадате у њих, боље је да се добро припремите. Оваква стратегија је посебно корисна за говорнике, глумце или музичаре који могу доста импровизацијом да утичу на свој наступ, а да публика то готово и не примети. Уколико запнете током представе или говора, то можете шармантно уклопити у причу и "извући" се кроз неку шалу или доскочицу.

У сваком случају, не треба да очајавате, припремите се колико је могуће добро, опремите позитивним ставом и шансе да успете су на вашој страни.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: Инфостуд