Вежбе за правилан изговор гласа Љ

 Драги моји ученици,

У овом тексту ћу писати о вежбама за глас Љ, начину на који можете да вежбате код куће и савладате његов правилан изговор.  Оваква врста текста не представља замену за логопедски третман, али  ако сте упорни и мотивисану уз свакодневну  вежбу од 15 -20 минута сигурно ћете научти да правилно изговорите овај глас. При вежбању користите огледало да би сте могли да контролишете да ли сте правилно поставили говорне органе.
Неправилан изговор гласа Љ се одликује:
Омисијом (изостављањем) гласа Љ нпр. љуска – уска.
Сопституцијом (заменом) гласа Љ другим гласом јуска – љуска
Дисторзија- неправилан, искривљен глас
Глас Љ се формира тако што се врх језика спушта доле иза доњих секутића, а ,,леђа,, језика се подижу ка непцу.  За почетак можете само да прелазите језиком преко непца, а затим и да покушате да изговорите глас Љ кроз слог: ЉА, ЉО, ЉУ, ЉЕ, ЉИ.
 Када  научитe положај језика за глас Љ почињемо са вежбама где се овај глас налази на почетку, у средини и на крају речи.
Почните са изговором лакших речи у којима је глас Љ на почетку: љуто, љигав, љубав, људи, љуска, љутња, љубити, љубичица, љубичаста, љубомора, Љуба,
Затим уводимо глас Љ у средину речи: Оља, уље, поље, Миља, Биља, боље, воља, биљка, бодља, шљива, гљива, даље, пљусак, виљушка, недеља, патуљак, шоља, шкољка, чапља…
Увежбавамо иговор гласа Љ на крају речи: муљ, жуљ, циљ, краљ, кељ,  учитељ, пријатељ,
 Научени глас увежбавајте кроз реченице у којима је више речи са гласом Љ, затим кроз песмице и на крају кроз слободну комуникацију. Овај период аутоматизације некада иде нешто спорије док научени глас почнете свакодневно да користите.
Веља је изгубио кључ.
Биљана је набрала љубичице.
Оља има нову хаљину.
Каја скаче у даљ.
Љубо купи љуту паприку.
Мирољуб и Мија се скијају.
Каја и Јован се љуљају.
Маја скупља шкољке.
Драгољуб је мој најбољи друг.
   
     Оља
Оља се љуља
љута као зоља
Шта жуља Ољу?
шта је љути
неки маљ-не
неки муљ-не
неки кључ-не
неки кељ-не
Ољу љути
Један Љуба
који је зове
принцеза Оља
из Белог Поља

        Љутко

Љутко отерај љутину са носа
конопцима смеха је вежи,
Насмеј се насмеј се Љутко
од смеха љутина бежи.

        Љубав - Љубомир и Љупка
Бака Љубинка спрема деци ваљушке.Љупка се умиљава око баке.Љубомир меље шећер. Бака је питала-Шта је то љубав.Љубав је кад ми тата купи клизаљке. Љубав је кад ми дека купи лизаљке. Љубав је кад испрљам хаљину а мама се не љути. Љубав је кад се мама ,тата и деца воле.

Срдачан поздрав, ваш логопед, Слађана Николић

СВЕТСКИ ДАН ПОРОДИЦЕ, 15. МАЈ



Анђела Нанети, Мој дека је био трешња
СВЕТСКИ ДАН ПОРОДИЦЕ, 15. МАЈ 
„Ако погледате дубоко у длан своје руке, видећете своје родитеље и све генерације ваших предака. Сви су живи у овом тренутку. Сви су присутни у вашем телу. Ви сте њихов наставак.“



Поводом Светског дана породице данас у нашој „Клик библиотеци“ читамо роман „Мој дека је био трешња“ на линку:

Анђела Нанети, биографија
Анђела Нанети (Болоња ) савремена је италијанска списатељица која већ дуго живи у Пескари. Након што је завршила средњовековну историју, радила је као професор у средњим школама до 1995. Касније се посветила писању. Први роман који је написала је „Адалбертова сећања“ који је преведен на више језика. Књига „Мој дека је био трешња““ награђена је са пет престижних италијанских награда.
Њена дела која препоручујем да прочитате су:
·         „Адалбертова сећања“
·         „Мој дека је био трешња“
·         „Адам и Абелија“
·         „Мистерија острва“
·         „Анђели“
·         „Филип и месец инаџија“
·         „Кристина Белџиозо, италијанска принцеза“
·         „Очи мора“
·         „Драга Рахела… Драги Денисе“
На Blogger поставила библиотекарка школе
Елида Вучић
Извор:https://srpskistanko.files.wordpress.com/2018/09/moj_deka_je_bio_tresnja.pdf



Вежбе за правилан изговор гласова С, З, Ц

 Драги моји ученици,
У овом тексту показаћу вам вежбе за правилан изговор гласова с, з, ц. Наравно, оваква врста текста не представља замену за логопедски третман, али у овим ванредним околностима користиће вам као додатна идеја за  рад код куће. Одвојте 15 -20 минута свакодневно,  при вежбању користите огледало да би сте могли да контролишете да ли сте за изговор гласа правилно поставили  усне, језик и да ли добро усмеравате ваздушну ,,струју“.

Како се правилно изговара глас С
Намештање гласа: Усне су развучене, не превише размакнуте, отвор између горњих и доњих секутића сужен, а врх језика је иза доњих секутића.
Затим ћемо спајати глас са самогласницима: СЕ-, СА-, СУ-, СИ-, СО-
Потом користимо за вежбу речи које почињу овим слоговима, попут следећих: сека, седам, семе; сат, сан, Сава; супа, сукња, сузе; син, сир, сидро; сок, соја, сокне.
Онда следи вежбање слова С у медијалном положају, односно у средини речи: оса, посао, восак, песак, укусан, наспавати, постати, усне, весна, болестан, усвојити, осветлети…
Вежбајте глас С на крају речи: нос, бас, украс, опис, кактус.
Онда вежбајте речи које почињу следећим гласовима: СП-, СТ-, СK-, СН-, СВ-, попут: спој, спорт, спајати, столица, стих, скок, скуп, скијати, снови, снег, снимати, свет, светло, свађа…
А онда и речи које садрже по два гласа С: сос, сусам, спас, сусрет…

Како се правилно изговара глас З

Позиција усана, зуба и језика као за глас С, само што при изговору, гласнице вибрирају
Kрећемо опет од слогова: ЗЕ, ЗА, ЗИ, ЗО, ЗУ
Потом настављамо са речима које крећу овим слоговима: зет, зека, зелен; запад, загрљај, затвор; зид, зима, Зира; зоб, зов, зона; зуб, зумбул, зујати
Следе речи са гласом З у средини: коза, маза, бизон, возач, суза, стаза, веза…
Потом, речи у којима је глас З на крају речи: низ, вез, увоз, намаз, млаз, кавез
Затим, вежбате речи које почињу следећим гласовима ЗБ, ЗВ, ЗГ, ЗМ, ЗН
Рецимо: збир, због, збринути, звечка, звезда, звоно, згода, зграда, зглоб, згиб, змај, змија, знак, зној, знање.
Затим наставите са вежбама у медијалном положају избор, изнети, незгода, упознати, позвати, a затим са речима у којима се глас з налази у финалном положају  улаз, пролаз, кроз, мраз, лоз..

Како се правилно изговара глас Ц

 Врх језика је иза горњих секутића, горња површина језика прибијена уз горње секутиће. У тренутку када се изговара глас, језик се нагло опушта и пропушта ваздушну струју кроз теснац. Затим  спајајте глас са самогласницима
ЦЕ, ЦИ, ЦА, ЦО, ЦУ
Вежбајте користећи речи које почињу овим слоговима: цер, цена; цистерна, цика, циљ; цар, цана, царина;
Затим следе вежбе са гласом Ц у средини речи: деца, куца, буца, колица, мрвица, пуцати, боцкати…
Потом, и на крају речи: боц, куц, мац, ланац, коштац, ловац, мамац…
Гласу Ц придружите В, М, Р, K и вежбајте глас уз речи које их садрже: Цвет, цвекла; цмок, цмокић, цртеж, црв, буцко, пецкати, звецкати…
као и речи које садрже са два пута по глас Ц: Цица, коцкица, цурица, циција, Цоца, Цаца…
Ради аутоматизације oвих гласова,  да би сте спонтано могли да их правилно изговарате, наставите са вежбањем  кроз песмице и приче

ЗАВРЗЛАМА                                                                                               
Замислите,децо јао                              
Реп у млеко                                         
Мишу пао                                              
А он јадан                                              
није знао                                                   
па га скоро прогутао                             
Све мислећи за                                    
свој реп                                                     
Гле резанац,што је леп                                                   
                     
  ШТА ЈЕ ТО
Не видим из брзог воза
да л је коса или коза
да л је роса или Роза  
да л је боса или боза
Не видим од неког грања
да л је Сања или Тања
да л је Сима или Тима
да л је сова или зова
да ли сева или зева
Не види се иза врата
да л је каса или Ката
да л је сито или жито                                                                       
да л је сала или шнала                                                                                      
Чини ми се шала мала.

         Сунчање                                                                  
По сребрној плажи
Сунце децу тражи
Све их редом броји
Четком црном боји
За тридесет дана
Децу са свих страна
То мале црнце
Обојило сунце    
     Јаје
За један дан
једно јаје
кока га снесе
мама га донесе
па му чукне данце
изручи беланце
испржи жуманце
И нахрани децу
Кад су коке радне
нема деце гладне
    
      Свитац
У маленога свица
Кад се спусти тама
Једна сијалица упали се сама.
Да ли он то скита
Све до ноћи касне
Ил под лампом чита
Причице и басне

                                                                                    


                                                                                              Срдачан поздрав, ваш логопед Слађана Николић

ЗАШТО ПРОЈЕКТНА НАСТАВА? ПРЕДНОСТИ И ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ

Фото извор:www.mojpedijatar.co.rs

Појам пројектне наставе није нов. Наиме, сви који су кроз школовање имали педагогију или дидактику, сусрели су се бар кроз теорију са овим појмом. Тридесетих година 20. века у литературу и образовну праксу уведен је израз пројектна настава, коју алтернативно називају и образовање искуством кроз увођење истраживачке методе у наставу. Џон Дјуи, зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма да наука и знање морају да буду у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а на основу личних афинитета деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).

Ова врста наставе подразумева да ученици имају могућност да изаберу тему коју ће проучавати и да направе дизајн пројекта, при чему самостално прикупљају релевантне информације, организују материјал, анализирају податке и презентују резултат свога рада.

Пројектна настава је захтевнији облик рада, и то, пре свега, у погледу времена потребног за реализацију. Зато је важна добра организација и функционално уклапање активности које се одвијају на часовима у школи и самосталних активности појединих ученика ван школе.

Рад на пројектима је облик учења примеренији старијим узрастима ученика. Међутим, пројектна настава има своје место и у настави нижих разреда основне школе. Важно је прилагодити пројектне активности ученичком предзнању и способностима.

Иако је ово облик наставе у којој је активност ученика већа него у традиционалној настави, она захтева и од наставника додатни ангажман. За успех пројектне наставе важан је партнерски однос ученика и наставника, односно функционално комуницирање између свих учесника пројекта.

Зашто пројектна настава?

Пројектну наставу издвајамо као ефикасну јер подстиче радозналост ученика и учење с разумевањем, насупрот традиционалном облику наставе који се темељи на акумулирању чињеница и података.

Потом, она захтева од ученика мисаону активност, јер се очекује да он постави истраживање, спроведе га у дело, риеши одређени проблем и јавно презентује резултате свог рада.

Такође, ова настава привикава ученике на интердисциплинарни рад и усвајање метода научноистраживачког рада и подстиче развој истраживачких, комуникацијских, организационих и критичких способности ученика.

Етапе пројектне наставе

Наставник, у сарадњи са ученицима, бира актуелан проблем.
Тај проблем се претаче у задатак који може задирати у различите наставне области. Веома је битно да сами ученици буду заинтересовани за одабрани проблем и да у вези са њим имају бар извесна искуства.
На основу прикупљених и анализираних података, који се доводе у међусобну логичку везу, изводе се и проверавају закључци.
Потом се приступа и корекцији уколико је она потребна.
Резултати се приказују на различите начине: као писани извештаји, нацрти, скице, слајдови, табеле са неопходним подацима.

Главни циљеви пројектне наставе су:

• Осамостаљивање ученика у раду;
• Развијање личне одговорности за реализацију пројекта;
• Развој социјалних и комуникацијских вештина које јачају самопоуздање ученика;
• Стицање дуготрајног знања, вештина и навика примењивих у свакодневном животу.

Развој самосталности ученика је подстицајни фактор у иновирању наставног процеса. Висок степен ученичке мотивисаности постиже се успешним имплементирањем пројектне наставе, којом се усмеравају и подстичу креативне способности ученика.

На Blogger поставио педагог школе
Александар Ђорђевић


Шта је емпатија?


Шта је емпатија?
Да ли сте сигурни да знате шта је то емпатија?
Да ли је то љубазност? Сажаљење? Саосећање?
Неретко можете видети како у циљу неког психолошког истраживања људи ,,преузимају“ макар на кратко нечији живот. Живот скитнице, просјака или ипак власника скупоценог аутомобила…
Како случајни пролазници реагују на то када их заустави човек у просјачком оделу молећи за храну или новац, а како када их из аутомобила заустави наизглед добростојећи младић који пита за неку адресу?
Да ли бисте и коме пре помогли? Да ли сте свесни туђих осећања, среће или несреће док их не осетите на сопственој кожи?
Познато је да је емпатија способност да живот посматрамо из перспективе неког другог, а све у циљу разумевања шта та друга особа осећа.
Многа психолошка истраживања полазила су од тога да су људи у својој суштини егоцентрични, али чињеница да је човек друштвено биће, које живи, ради и бори се за свој опстанак у заједници, мења поглед на многе ствари. Таквим животом у заједници човек постаје способан да саосећа.
У ,,Речнику психологије“ Жарка Требјешанина емпатија је дефинисана дословно као ,,уосећавање“, ,,уживљавање“ у емоционално стање, мишљење и понашање других људи. Међутим, емпатија не означава само процес уживљавања у осећања људи, већ и других осећајних живих бића.
Да ли се емпатија учи?
Још од малих ногу дете је упућено на то да кроз интеракцију и дружење са вршњацима постаје спремно да развија многе особине емоционалне интелигенције, али и саму емпатију. Родитељи на личном примеру, кроз пажњу и бригу о својим најближима, могу показати деци шта је то емпатија и на тај начин ће и код њих развијати исту врсту осећања.
Психолог Мартин Хофман дефинисао је емпатију као ,,емотивну реакцију која је у већој мери одговарајућа за ситуацију у којој се налази друга особа, него за сопствену“.
Емпатија обухвата осећаје бриге према другима, које доживљавамо при опажању патње других. Важно је истаћи и чињеницу да је емпатија један од блиских чинилаца и предуслова прихватања деце са сметњама у развоју. Уколико децу научите да сарађују, не одбацују и да се играју и са својим другарима који имају потешкоће у развоју, будите сигурни да сте на добром путу да код свог детета развијете емпатију и научите га правим вредностима.

Емпатија код деце
Деца тек између пете и осме године живота развијају доживљај других људи у свом окружењу као засебних јединки које имају сопсветни живот, идентитет и прошлост. На основу примера из свакодневице родитељи могу утицати на то да дете почне временом самостално да закључује о осећањима других.
Било то од својих вршњака са којима се играју, или од јунака из прича које им читају пред спавање. Инсистирањем на разговору са својом децом и на анализи одређених поступака њихових вршњака или јунака из бајки и цртаних филмова, као и тумачењем њихових осећања, дете ће временом израсти у друштвено емпатично биће које ће лакше разумети туђе, али и своје емоције.
Да ли се чувате од показивања емоција како бисте се заштитили?
Колико пута нисте признали своју рањивост како бисте се заштитили од негативних утицаја околине? Потребно је да препознате, признате и адекватно испољите своја осећања како бисте разумели и делили емоционално стање неке друге особе. Емоционална интелигенција захтева да будете емпатични не само према другом, већ и према себи.
Како да знамо када је наша емпатија злоупотребљена?
Само онај ко воли и познаје себе, може заволети и упознати друге, међутим, сигурно сте се срели са људима који су изузетно негативни, али су то особе које су из ближег окружења и не можете их избећи. То што поседујете способност емпатије не значи да сте принуђени да саосећате са сваким ко је навикнут да на свет гледа из негативног угла.
Не смете заборавити на себе и своју перспективу. Када закључите да осећања других почињу да утичу на вас и да црпе вашу енергију, нарочито негативна осећања, логичан след догађаја је да ћете се дистанцирати од таквих људи.
Како би функционисао свет без емпатије?
Један од кључних елемената еволуцијске промене човека као друштвеног бића свакако је развијање свести о другима. У саставном делу људског бића јесте да саосећа, да поседује могућност да себе замисли у некој другој ситуацији у којој се неко нашао.
Без емпатије не би постојало пријатељство, а ни љубав.
Емпатија није само сазнање и спознаја о туђим осећањима, већ способност да та осећања и сами осетимо и проживимо.  Без емпатије мајке не би умеле на прави начин да брину о својој деци, не би знале шта је потребно новорођенчету које кроз плач изражава своје незадовољство због нечега или неку потребу која није задовољена.
Без емпатије емотивни партнери и пријатељи не би марили за међусобна осећања, па самим тим не би могли да једни другима олакшају, улепшају живот и помогну на адекватан начин, не би могли да функционишу заједно. Једноставно, без емпатије живот човека као друштвеног бића више не би имао смисла.

Емпатија и морални развој
Људи су најчешће само неми посматрачи када гледају другу особу која се налази у некој врсти опасности или има одређени проблем. Такав модел посматрача води нас до моралне дилеме у оквиру које се јавља емпатијска узнемиреност.
Људи из искуства уче да помагање другима доводи до тога да се добро осећају. Схватамо да помоћ коју пружамо некоме доводи до позитивног осећања и личног задовољства. Емпатија доприноси просоцијалном понашању, а у стању је чак и да смањи агресивно понашање.
Родитељи који више брину о својој деци и разговарају са њима, помажу им у решавању проблема и самим тим имају отворенији однос са децом, смањују у великој мери степен агресије код њих и дају им позитиван пример на који ће се они угледати кроз своје одрастање и сазревање, па ће тако сигурно и они наставити да помажу другима.
Врсте емпатија
Амерички психолог, Мартин Хофман је у својој књизи ,,Емпатија и морални развој“ приказао пет основних начина за исказивање емпатије:
•           Мимикрија/имитација/фидбек
Мимикрија је интересантна зато што се она налази у самој основи емпатије, чини њену суштину. Наиме, једна особа ће опажати експресивност друге особе, имитираће је, па ће мозак издејствовати то да посматрач осећа исто што и особа коју посматра. Адам Смит је мимикрију описао на једноставан начин:
,,Када видимо подигнуту руку, усмерену према нози или руци друге особе, природно се скупимо и повучемо сопствену руку… Гомила која посматра шетача на жици у циркусној представи природно увија сопствено тело на начин на који види да циркузант то ради”.
•           Класично условљавање
Класично условљавање је важан механизам за развој емпатије у најранијем детињству, а нарочито у периоду пре развоја говора. Амерички психијатар Саливен дефинише емпатију као облик невербалне асоцијације и заједништва између мајке и детета. Када мајка често држи бебу у наручју са сигурношћу, љубављу и осмехом на лицу, беба осећа пријатност и тај доживљај повезује са тим осећањем. Касније, чак и само мајчин осмех довешће до тога да се беба пријатно осећа. Ово директно физичко условљавање важи како за позитивне, тако и за негативне емоције.
•           Директна асоцијација
Директна асоцијација сигнала присутних у ситуацији човека коме се дешава нека непријатност, а која подсећа посматрача на сопствено искуство из прошлости, резултираће појавом осећања која одговарају осећањима жртве. Један од честих примера директне асоцијације у психологији јесте дечак који посматра друга који се посекао. Поглед на крв, звук плача, али и било који други сигнал, дечака посматрача ће подсетити на његово лично искуство са посекотином и изазваће емпатијску узнемиреност у виду жеље да помогне повређеном дечаку и да му се што пре олакша ситуација у којој се нашао. Тек тада ће и дечак који посматра ситуацију моћи да смири своју узнемиреност.
•           Посредована асоцијација
У овом начину исказивања емпатије језик има улогу посредника. Тада је језик једини извор информације о узнемирености друге особе. На пример, уколико добијете писмо у коме вам друга особа описује шта јој се догодило и како се осећа, та емоционална узнемиреност, коју вам неко преноси само путем језика, а није физички присутан, може код вас такође пробудити емпатију.
•           Преузимање улога
У овом случају потребан је велики степен емоционалне интелигенције и когнитивних способности, јер само на тај начин можете ставити себе на туђе место и замислити како се он или она осећају. Хофман је закључио да постоје две врсте преузимања улога. Преузимање улога усмерено на себе, када људи посматрају особу у невољи и када могу замислити како би се сами осећали у истој ситуацији. И преузимање улога усмерено на друге, када људи сазнају за туђу несрећу, па могу да се директно усмере на жртву и да замисле како се она осећа; на тај начин могу осетити емоције које осећа и жртва.

Када емпатија буди саосећање, а када бес?
Емпатијском бесу ће претходити саосећање. Уколико саосећате са неким ко доживљава одређену врсту неправде и дате му подршку, охрабрите га да говори о неправди која га је задесила, то може да ослободи директан бес који је та особа својевољно потиснула.
Често се дешава и да се из саосећања равија емпатијски бес који води до агресивног понашања као начина одбране жртве. Постоје два типа таквог беса. У првом типу жртва осећа бес према неком ко јој је наудио, када се код посматрача јавља саосећање и емпатијски бес због ситуације у којој се жртва нашла.
Други тип беса је сложенији.
Тада посматрач емпатише са осећањима жртве, али такође и осећа бес према злостављачу, чак и када сама жртва више није бесна, већ је само тужна или разочарана. Други тип беса је управо онај који неретко води до агресије.
Емпатија и антисоцијални поремећај личности
Управо због претпостављене темељне улоге у развоју моралности, емпатија се описује као ,,морална емоција”, која се састоји од когнитивне и емоционалне компоненте.
Когнитивна компонента емпатије односи се на способност разумевања емоција и осећања других људи, док се емоционална компонента односи на способност дељења емоционалних стања других и доживљавања њихових осећања. Дефицити у емпатији подстичу антисоцијално понашање, па често и агресивно понашање.
Наиме, појединци са нижим нивоом емпатије не могу да доживе или да разумеју емоционалне последице антисоцијалних и агресивних дела по друге људе, због чега је вероватно да ће баш они бити извршиоци управо таквих дела. С друге стране, људи са развијеном емпатијом могу разумети или доживети страх других људи, њихова негативна емоционална стања и тугу када неко чини неко неморално дело.
Кривица због непомагања?
Људи који уоче да је некоме потребна помоћ, могу без обзира на то да се уздрже од помагања, јер осећају да је боље да избегну укљученост у непријатну ситуацију или страх.
Који год да је разлог у питању, оног тренутка када дозволе да се некоме нешто лоше дешава, а да су то можда могли да спрече, јавља се осећање кривице. Сведоци сте многих новинских чланака и телевизијских емисија у којима се говори о све већем броју људи којима случајни пролазници нису указали помоћ уколико им је позлило, а све под изговором да је тај неко можда наркоман или пијаница, па је та особа преминула јер јој нико није пришао и пружио помоћ.
Или нажалост, све већег броја туча од којих, из страха за сопствени живот, пролазници желе само што пре да се склоне и остају неми посматрачи.

Да ли је емпатија добра?
Стара изрека Индијанаца каже:
,,Прошетај миљу у мокасинама другог човека, пре него што га искритикујеш“.
Један од најзанимљивијих самосталних експеримената урадио је енглески књижевник Џорџ Орвел који је, желећи да открије какав је живот људи са друштвене маргине, обучен као бескућник живео на улицама са скитницама и просјацима.
Тако је настала једна од његових најбољих књига ,,Нико и ништа у Паризу и Лондону“ где је Орвел тек на основу сопственог искуства могао да закључи и пише о животу људи у чијој кожи никада није био, у овом случају људи који живе на улици. Чак је и развио пријатељства са некима од њих и то је сматрао најбољим путовањем у свом животу.
Схватио је да нас емпатија води добром, чинећи нам добро и чинећи нас бољима.
Може се закључити да је емпатијска моралност врло крхка. Она може да промовише просоцијално понашање и смањи употребу агресије у културама које се воде принципима правде и бриге за друге, али и може бити уништена демонстрацијом моћи у васпитању, већим вредновањем такмичења него помагања и пренаглашавањем егоистичких тенденција.
Можда не би било тако лоше када би људи способност да ,,буду неко други“ практиковали мало чешће, када не би имали предрасуде и устаљене моралне шаблоне по којима би делили савете или критиковали и осуђивали околину. Крените од свог окружења и будите пажљиви слушаоци који ће најпре чути, разумети, осетити, па тек онда дати своје мишљење или суд о нечему и сходно томе адекватно помоћи.

На Blogger поставио педагог школе
Александар Ђорђевић


Како да учење од куће буде ефикасно – 2 део

У претходном тексту смо се детаљно бавили тиме како одржати дневну рутину, те како правилно направити план дневних активности, што су значајни фактори успешности процеса учења у ситуацији великог изазова са којима се деца и млади тренутно суочавају – учења од куће. Овде можете прочитати први део текста. У наставку овог текста су додатни савети који могу помоћи да учење од куће буде ефикасно.

За све што није јасно консултујте наставника. То је ваше право, исто као и када сте у учионици. Наставник сада нема контакт ,,очи у очи’’ са својим ученицима, тако да није реално ни очекивати да ће сам препознати шта некоме ,,шкрипи’’ – једини начин је, дакле, отворена комуникација. Када је дете млађег узраста, у реду је да родитељ пита за све нејасноће, а деци старијих разреда основне школе, као и средњошколцима треба омогућити да имају директан контакт са наставником и да се не устручавају да поставе питања. Зашто је то важно? То ће им омогућити да развијају осећај контроле над ситуацијом, што је важна животна вештина. На тај начин ће, заправо, учити да самостално управљају проблемима, као и то да нећете ви увек бити ту да решите проблем уместо њих.

Уколико вам време и обавезе дозвољавају будите уз ваше дете док прати наставу на ТВ-у. Ово је, пре свега, савет родитељима деце млађег школског узраста. Кроз праксу смо приметили да деца имају замерку да не стижу све да запишу. То је и разумљиво, с обзиром на то да часови трају краће него иначе, како би било простора за све разреде. Било би добро да и ви заједно са вашим дететом записујете оно што је потребно па након часова дајте му да препише од вас оно што оно није стигло да запише. Али никако немојте само ви да пишете, док се дете игра и не прати, већ обоје, као да сте другари из клупе.

Преслишавање. Трудите се да одвојите одређено време за преслишавање. Најбоље је да то буде представљено као активност кроз коју дете учи вас ономе што је оно научило. Са мањом децом играјте се тако да оно буде учитељ/учитељица а ви ученици. Деци виших разреда основне школе, као и средњошколцима можете правити и мини тестове за проверу знања. Тако ћете, с једне стране, бити сигурни да дете заиста прати наставу, а, с друге, његово знање ће се учврстити.

Помозите детету да постави циљеве. Циљеви могу бити краткорочни и дугорочни. Тренутно је већина деце усмерена на дугорочни циљ – како ће завршити ову школску годину. Стога је, као корак ка томе, битно да дете освести зашто је важно да континуирано и редовно учи. Помозите му да схвати како би се пропуштено градиво даље одразило на његов успех, на пријемни испит или упис факултета и избор занимања, и које су све добити од редовног праћења градива. Можете му предложити и да за сваки предмет напише коју оцену жели да има на крају школске године (нек циљеви буду реални!) и да то залепи на видљиво место као подсетник, а додатно за сваки предмет да напише и који су кораци до тог циља. Ово је такође техника коју могу применити и студенти који су склони прокрастинацији.

Говорите да имате позитиван став о учењу од куће. На тај начин ћете охрабривати дете да и само има што мањи отпор према тренутним условима у којима се одвија образовање. У супротном, уколико будете критиковали овај начин рада, као и наставнике који су се одважили да стану пред камере, немојте очекивати да ће дете бити нарочито мотивисано.

Савет наставницима. Будите прагматични – покушајте да домаће задатке сведете на оно што је основно и неопходно за даље образовање. И сама деца су у страху, и упијају емоције нас одраслих. У овим околностима, школске обавезе не треба да буду презахтевне и извор додатног стреса. Трудите се и између себе да се ускладите – да не дајете сви истовремено пуно домаћих задатака, посебно из исте групе предмета. Имајте на уму да је и деци, исто као и одраслима, за очување психичког здравља неопходно и слободно време. Сви смо у истој ситуацији и свима нам је потребно да кроз њу прођемо што безболније.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: https://www.vaspsiholog.com/

Како да учење од куће буде ефикасно – 1 део

За сву децу и младе тренутна ситуација пандемије са којом се цео свет суочава је сасвим ново и непознато искуство. Прилагођавање на исту, између осталог, њима доноси и усвајање новог начина учења – праћење наставе од куће. За основце и средњошколце то подразумева наставу преко ТВ програма и Интернет платформе, као и сталну комуникацију са њиховим наставницима у вези са слањем домаћих задатака на основу којих ће се, претпостављамо, формирати и оцене. Студенти градиво обрађују путем онлине предавања и презентација. С обзиром на то да је структура рада другачија него у учионици и да нема директне интеракције и повратних информација, потребно је да и деца и родитељи дају свој допринос и труд како би овакав начин учења имао разултате.

У наставку текста прочитајте неколико савета које можете применити како би учење од куће било што ефикасније. Имајући у виду то да су студенти већ самостални у процесу учења, савети ће се више односити на децу основношколског и средњошколског узраста, али биће и неколико универзалних, корисних за све узрасте.

Дневна рутина. Ово је прво и најосновније правило. Мотивишите дете да, када су у питању обавезе, што верније одржава дневну рутину која је постојала и пре затварања школа – да устаје у одређено време, учи као да има редовну наставу, одлази на спавање као да сутра устаје за школу. Када постоје рутина и радна навика, учење постаје аутоматизовани процес. Одржавање рутине и дневне структуре свима ће нам помоћи да, када се будемо враћали у редовни животни ток, то не буде нови стрес јер смо се превише улењили. Уколико радите од куће, било би добро, уколико је могуће, да своје обавезе, или макар део њих, ускладите са обавезама вашег детета – да ви радите у време када оно учи, и да то заправо буде породична рутина.

Планирање активности. Уколико детету не полази за руком да одржи дисциплину, предложите му да прави план својих активности. План се прави кроз табелу која треба да садржи 3 колоне: време, активност и постигнуће – у које време се обавља која активност и колико од предвиђеног је постигнуто на скали од 1 до 5. Пример једног плана активности за дете виших разреда основне школе оквирно изгледа овако:

Време Активност Постигнуће
7.15-8.00
- устајање, хигијена
8.00-9.00
- доручак, припрема за часове
9.00-9.30 - час из српског
9.30-10.00 - час из математике
10.00-10.30 - час из историје
10.30-11.30 - пауза, контакт са другарима и наставницима у вези са домаћим задацима, ужина
11.30-12.00 - домаћи из српског
12.00-12.10 - пауза
12.10-12.40 - домаћи из математике
12.40-12.50 - пауза
12.50-13.20 - доћи из историје
13.20-13.30 - пауза
13.30-14.00 - домаћи из физике
14.00-14.10 - пауза
14.10-14.40 - домаћи из енглеског
14.40.-15.30 - ручак, слободно време
15.30-16.00 - домаћи из географије
16.00-17.00 - физичка активност (вежбе у кући или дворишту)
17.00-18.00 - сређивање собе и помоћ мами око кућних послова
18.00-19.00 - видео позиви са другарима
19.00-21.30 - вечера и породичне активности
21.30-22.30 - играње игрица
22.30-23.00 - припрема за спавање, оцењивање данашњих постигнућа и писање плана за сутра
23.00 - одлазак на спавање
На крају дана, у трећој колони ,,постигнуће’’ потребно је уписати у којој мери је предвиђена активност остварена, на скали од 1 до 5. Тамо где су оцене 1 и 2, исту активност пренети у следећи дан, али уз правило да немамо могућност да исту активност још једном пренесемо у наредни дан. Како би приказ био сликовитији, можете детету предложити и да скине неку апликацију за прављење дневног распореда на свом телефону.

Ово је универзална техника за све узрасте. Добро ће доћи и студентима којима не полази за руком да се организују и који стално одлажу обавезе, као и одраслима који сада раде од куће. Када овако направимо план, он нас просто тера да будемо одговорни, да испуњавамо предвиђено, да дамо себи лепе оцене на крају дана (па и да се наградимо нечим на крају успешне недеље). Свакако делује мотивишуће и када видимо колико слободног времена заправо имамо на располагању ако прескочимо ,,развлачење’’.

У наредном тексту моћи ћете да прочитате још неколико савета на ову тему.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: https://www.vaspsiholog.com/

Вежбе за правилан изговор гласа Љ   Драги моји ученици, У овом тексту ћу писати о вежбама за глас Љ, начину на који можете да веж...