ЗАШТО ПРОЈЕКТНА НАСТАВА? ПРЕДНОСТИ И ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ

Фото извор:www.mojpedijatar.co.rs

Појам пројектне наставе није нов. Наиме, сви који су кроз школовање имали педагогију или дидактику, сусрели су се бар кроз теорију са овим појмом. Тридесетих година 20. века у литературу и образовну праксу уведен је израз пројектна настава, коју алтернативно називају и образовање искуством кроз увођење истраживачке методе у наставу. Џон Дјуи, зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма да наука и знање морају да буду у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а на основу личних афинитета деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).

Ова врста наставе подразумева да ученици имају могућност да изаберу тему коју ће проучавати и да направе дизајн пројекта, при чему самостално прикупљају релевантне информације, организују материјал, анализирају податке и презентују резултат свога рада.

Пројектна настава је захтевнији облик рада, и то, пре свега, у погледу времена потребног за реализацију. Зато је важна добра организација и функционално уклапање активности које се одвијају на часовима у школи и самосталних активности појединих ученика ван школе.

Рад на пројектима је облик учења примеренији старијим узрастима ученика. Међутим, пројектна настава има своје место и у настави нижих разреда основне школе. Важно је прилагодити пројектне активности ученичком предзнању и способностима.

Иако је ово облик наставе у којој је активност ученика већа него у традиционалној настави, она захтева и од наставника додатни ангажман. За успех пројектне наставе важан је партнерски однос ученика и наставника, односно функционално комуницирање између свих учесника пројекта.

Зашто пројектна настава?

Пројектну наставу издвајамо као ефикасну јер подстиче радозналост ученика и учење с разумевањем, насупрот традиционалном облику наставе који се темељи на акумулирању чињеница и података.

Потом, она захтева од ученика мисаону активност, јер се очекује да он постави истраживање, спроведе га у дело, риеши одређени проблем и јавно презентује резултате свог рада.

Такође, ова настава привикава ученике на интердисциплинарни рад и усвајање метода научноистраживачког рада и подстиче развој истраживачких, комуникацијских, организационих и критичких способности ученика.

Етапе пројектне наставе

Наставник, у сарадњи са ученицима, бира актуелан проблем.

Тај проблем се претаче у задатак који може задирати у различите наставне области. Веома је битно да сами ученици буду заинтересовани за одабрани проблем и да у вези са њим имају бар извесна искуства.

На основу прикупљених и анализираних података, који се доводе у међусобну логичку везу, изводе се и проверавају закључци.

Потом се приступа и корекцији уколико је она потребна.

Резултати се приказују на различите начине: као писани извештаји, нацрти, скице, слајдови, табеле са неопходним подацима.

Главни циљеви пројектне наставе су:

• Осамостаљивање ученика у раду;

• Развијање личне одговорности за реализацију пројекта;

• Развој социјалних и комуникацијских вештина које јачају самопоуздање ученика;

• Стицање дуготрајног знања, вештина и навика примењивих у свакодневном животу.

Развој самосталности ученика је подстицајни фактор у иновирању наставног процеса. Висок степен ученичке мотивисаности постиже се успешним имплементирањем пројектне наставе, којом се усмеравају и подстичу креативне способности ученика.

Извор://zelenaucionica.com/projektna-nastava-u-teoriji-i-praksi-i-primer-jednog-detaljnog-projekta/

Извор://www.pcskolarac.info/2018/03/zasto-projektna-nastava-prednosti-i.html

На Blogger поставио педагог школе

Александар Ђорђевић