За сву децу и младе тренутна ситуација пандемије са којом се цео свет суочава је сасвим ново и непознато искуство. Прилагођавање на исту, између осталог, њима доноси и усвајање новог начина учења – праћење наставе од куће. За основце и средњошколце то подразумева наставу преко ТВ програма и Интернет платформе, као и сталну комуникацију са њиховим наставницима у вези са слањем домаћих задатака на основу којих ће се, претпостављамо, формирати и оцене. Студенти градиво обрађују путем онлине предавања и презентација. С обзиром на то да је структура рада другачија него у учионици и да нема директне интеракције и повратних информација, потребно је да и деца и родитељи дају свој допринос и труд како би овакав начин учења имао разултате.
У наставку текста прочитајте неколико савета које можете применити како би учење од куће било што ефикасније. Имајући у виду то да су студенти већ самостални у процесу учења, савети ће се више односити на децу основношколског и средњошколског узраста, али биће и неколико универзалних, корисних за све узрасте.
Дневна рутина. Ово је прво и најосновније правило. Мотивишите дете да, када су у питању обавезе, што верније одржава дневну рутину која је постојала и пре затварања школа – да устаје у одређено време, учи као да има редовну наставу, одлази на спавање као да сутра устаје за школу. Када постоје рутина и радна навика, учење постаје аутоматизовани процес. Одржавање рутине и дневне структуре свима ће нам помоћи да, када се будемо враћали у редовни животни ток, то не буде нови стрес јер смо се превише улењили. Уколико радите од куће, било би добро, уколико је могуће, да своје обавезе, или макар део њих, ускладите са обавезама вашег детета – да ви радите у време када оно учи, и да то заправо буде породична рутина.
Планирање активности. Уколико детету не полази за руком да одржи дисциплину, предложите му да прави план својих активности. План се прави кроз табелу која треба да садржи 3 колоне: време, активност и постигнуће – у које време се обавља која активност и колико од предвиђеног је постигнуто на скали од 1 до 5. Пример једног плана активности за дете виших разреда основне школе оквирно изгледа овако:
Време Активност Постигнуће
7.15-8.00
- устајање, хигијена
8.00-9.00
- доручак, припрема за часове
9.00-9.30 - час из српског
9.30-10.00 - час из математике
10.00-10.30 - час из историје
10.30-11.30 - пауза, контакт са другарима и наставницима у вези са домаћим задацима, ужина
11.30-12.00 - домаћи из српског
12.00-12.10 - пауза
12.10-12.40 - домаћи из математике
12.40-12.50 - пауза
12.50-13.20 - доћи из историје
13.20-13.30 - пауза
13.30-14.00 - домаћи из физике
14.00-14.10 - пауза
14.10-14.40 - домаћи из енглеског
14.40.-15.30 - ручак, слободно време
15.30-16.00 - домаћи из географије
16.00-17.00 - физичка активност (вежбе у кући или дворишту)
17.00-18.00 - сређивање собе и помоћ мами око кућних послова
18.00-19.00 - видео позиви са другарима
19.00-21.30 - вечера и породичне активности
21.30-22.30 - играње игрица
22.30-23.00 - припрема за спавање, оцењивање данашњих постигнућа и писање плана за сутра
23.00 - одлазак на спавање
На крају дана, у трећој колони ,,постигнуће’’ потребно је уписати у којој мери је предвиђена активност остварена, на скали од 1 до 5. Тамо где су оцене 1 и 2, исту активност пренети у следећи дан, али уз правило да немамо могућност да исту активност још једном пренесемо у наредни дан. Како би приказ био сликовитији, можете детету предложити и да скине неку апликацију за прављење дневног распореда на свом телефону.
Ово је универзална техника за све узрасте. Добро ће доћи и студентима којима не полази за руком да се организују и који стално одлажу обавезе, као и одраслима који сада раде од куће. Када овако направимо план, он нас просто тера да будемо одговорни, да испуњавамо предвиђено, да дамо себи лепе оцене на крају дана (па и да се наградимо нечим на крају успешне недеље). Свакако делује мотивишуће и када видимо колико слободног времена заправо имамо на располагању ако прескочимо ,,развлачење’’.
У наредном тексту моћи ћете да прочитате још неколико савета на ову тему.
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: https://www.vaspsiholog.com/
У наставку текста прочитајте неколико савета које можете применити како би учење од куће било што ефикасније. Имајући у виду то да су студенти већ самостални у процесу учења, савети ће се више односити на децу основношколског и средњошколског узраста, али биће и неколико универзалних, корисних за све узрасте.
Дневна рутина. Ово је прво и најосновније правило. Мотивишите дете да, када су у питању обавезе, што верније одржава дневну рутину која је постојала и пре затварања школа – да устаје у одређено време, учи као да има редовну наставу, одлази на спавање као да сутра устаје за школу. Када постоје рутина и радна навика, учење постаје аутоматизовани процес. Одржавање рутине и дневне структуре свима ће нам помоћи да, када се будемо враћали у редовни животни ток, то не буде нови стрес јер смо се превише улењили. Уколико радите од куће, било би добро, уколико је могуће, да своје обавезе, или макар део њих, ускладите са обавезама вашег детета – да ви радите у време када оно учи, и да то заправо буде породична рутина.
Планирање активности. Уколико детету не полази за руком да одржи дисциплину, предложите му да прави план својих активности. План се прави кроз табелу која треба да садржи 3 колоне: време, активност и постигнуће – у које време се обавља која активност и колико од предвиђеног је постигнуто на скали од 1 до 5. Пример једног плана активности за дете виших разреда основне школе оквирно изгледа овако:
Време Активност Постигнуће
7.15-8.00
- устајање, хигијена
8.00-9.00
- доручак, припрема за часове
9.00-9.30 - час из српског
9.30-10.00 - час из математике
10.00-10.30 - час из историје
10.30-11.30 - пауза, контакт са другарима и наставницима у вези са домаћим задацима, ужина
11.30-12.00 - домаћи из српског
12.00-12.10 - пауза
12.10-12.40 - домаћи из математике
12.40-12.50 - пауза
12.50-13.20 - доћи из историје
13.20-13.30 - пауза
13.30-14.00 - домаћи из физике
14.00-14.10 - пауза
14.10-14.40 - домаћи из енглеског
14.40.-15.30 - ручак, слободно време
15.30-16.00 - домаћи из географије
16.00-17.00 - физичка активност (вежбе у кући или дворишту)
17.00-18.00 - сређивање собе и помоћ мами око кућних послова
18.00-19.00 - видео позиви са другарима
19.00-21.30 - вечера и породичне активности
21.30-22.30 - играње игрица
22.30-23.00 - припрема за спавање, оцењивање данашњих постигнућа и писање плана за сутра
23.00 - одлазак на спавање
На крају дана, у трећој колони ,,постигнуће’’ потребно је уписати у којој мери је предвиђена активност остварена, на скали од 1 до 5. Тамо где су оцене 1 и 2, исту активност пренети у следећи дан, али уз правило да немамо могућност да исту активност још једном пренесемо у наредни дан. Како би приказ био сликовитији, можете детету предложити и да скине неку апликацију за прављење дневног распореда на свом телефону.
Ово је универзална техника за све узрасте. Добро ће доћи и студентима којима не полази за руком да се организују и који стално одлажу обавезе, као и одраслима који сада раде од куће. Када овако направимо план, он нас просто тера да будемо одговорни, да испуњавамо предвиђено, да дамо себи лепе оцене на крају дана (па и да се наградимо нечим на крају успешне недеље). Свакако делује мотивишуће и када видимо колико слободног времена заправо имамо на располагању ако прескочимо ,,развлачење’’.
У наредном тексту моћи ћете да прочитате још неколико савета на ову тему.
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: https://www.vaspsiholog.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.