У претходном тексту смо се детаљно бавили тиме како одржати дневну рутину, те како правилно направити план дневних активности, што су значајни фактори успешности процеса учења у ситуацији великог изазова са којима се деца и млади тренутно суочавају – учења од куће. Овде можете прочитати први део текста. У наставку овог текста су додатни савети који могу помоћи да учење од куће буде ефикасно.
За све што није јасно консултујте наставника. То је ваше право, исто као и када сте у учионици. Наставник сада нема контакт ,,очи у очи’’ са својим ученицима, тако да није реално ни очекивати да ће сам препознати шта некоме ,,шкрипи’’ – једини начин је, дакле, отворена комуникација. Када је дете млађег узраста, у реду је да родитељ пита за све нејасноће, а деци старијих разреда основне школе, као и средњошколцима треба омогућити да имају директан контакт са наставником и да се не устручавају да поставе питања. Зашто је то важно? То ће им омогућити да развијају осећај контроле над ситуацијом, што је важна животна вештина. На тај начин ће, заправо, учити да самостално управљају проблемима, као и то да нећете ви увек бити ту да решите проблем уместо њих.
Уколико вам време и обавезе дозвољавају будите уз ваше дете док прати наставу на ТВ-у. Ово је, пре свега, савет родитељима деце млађег школског узраста. Кроз праксу смо приметили да деца имају замерку да не стижу све да запишу. То је и разумљиво, с обзиром на то да часови трају краће него иначе, како би било простора за све разреде. Било би добро да и ви заједно са вашим дететом записујете оно што је потребно па након часова дајте му да препише од вас оно што оно није стигло да запише. Али никако немојте само ви да пишете, док се дете игра и не прати, већ обоје, као да сте другари из клупе.
Преслишавање. Трудите се да одвојите одређено време за преслишавање. Најбоље је да то буде представљено као активност кроз коју дете учи вас ономе што је оно научило. Са мањом децом играјте се тако да оно буде учитељ/учитељица а ви ученици. Деци виших разреда основне школе, као и средњошколцима можете правити и мини тестове за проверу знања. Тако ћете, с једне стране, бити сигурни да дете заиста прати наставу, а, с друге, његово знање ће се учврстити.
Помозите детету да постави циљеве. Циљеви могу бити краткорочни и дугорочни. Тренутно је већина деце усмерена на дугорочни циљ – како ће завршити ову школску годину. Стога је, као корак ка томе, битно да дете освести зашто је важно да континуирано и редовно учи. Помозите му да схвати како би се пропуштено градиво даље одразило на његов успех, на пријемни испит или упис факултета и избор занимања, и које су све добити од редовног праћења градива. Можете му предложити и да за сваки предмет напише коју оцену жели да има на крају школске године (нек циљеви буду реални!) и да то залепи на видљиво место као подсетник, а додатно за сваки предмет да напише и који су кораци до тог циља. Ово је такође техника коју могу применити и студенти који су склони прокрастинацији.
Говорите да имате позитиван став о учењу од куће. На тај начин ћете охрабривати дете да и само има што мањи отпор према тренутним условима у којима се одвија образовање. У супротном, уколико будете критиковали овај начин рада, као и наставнике који су се одважили да стану пред камере, немојте очекивати да ће дете бити нарочито мотивисано.
Савет наставницима. Будите прагматични – покушајте да домаће задатке сведете на оно што је основно и неопходно за даље образовање. И сама деца су у страху, и упијају емоције нас одраслих. У овим околностима, школске обавезе не треба да буду презахтевне и извор додатног стреса. Трудите се и између себе да се ускладите – да не дајете сви истовремено пуно домаћих задатака, посебно из исте групе предмета. Имајте на уму да је и деци, исто као и одраслима, за очување психичког здравља неопходно и слободно време. Сви смо у истој ситуацији и свима нам је потребно да кроз њу прођемо што безболније.
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: https://www.vaspsiholog.com/
За све што није јасно консултујте наставника. То је ваше право, исто као и када сте у учионици. Наставник сада нема контакт ,,очи у очи’’ са својим ученицима, тако да није реално ни очекивати да ће сам препознати шта некоме ,,шкрипи’’ – једини начин је, дакле, отворена комуникација. Када је дете млађег узраста, у реду је да родитељ пита за све нејасноће, а деци старијих разреда основне школе, као и средњошколцима треба омогућити да имају директан контакт са наставником и да се не устручавају да поставе питања. Зашто је то важно? То ће им омогућити да развијају осећај контроле над ситуацијом, што је важна животна вештина. На тај начин ће, заправо, учити да самостално управљају проблемима, као и то да нећете ви увек бити ту да решите проблем уместо њих.
Уколико вам време и обавезе дозвољавају будите уз ваше дете док прати наставу на ТВ-у. Ово је, пре свега, савет родитељима деце млађег школског узраста. Кроз праксу смо приметили да деца имају замерку да не стижу све да запишу. То је и разумљиво, с обзиром на то да часови трају краће него иначе, како би било простора за све разреде. Било би добро да и ви заједно са вашим дететом записујете оно што је потребно па након часова дајте му да препише од вас оно што оно није стигло да запише. Али никако немојте само ви да пишете, док се дете игра и не прати, већ обоје, као да сте другари из клупе.
Преслишавање. Трудите се да одвојите одређено време за преслишавање. Најбоље је да то буде представљено као активност кроз коју дете учи вас ономе што је оно научило. Са мањом децом играјте се тако да оно буде учитељ/учитељица а ви ученици. Деци виших разреда основне школе, као и средњошколцима можете правити и мини тестове за проверу знања. Тако ћете, с једне стране, бити сигурни да дете заиста прати наставу, а, с друге, његово знање ће се учврстити.
Помозите детету да постави циљеве. Циљеви могу бити краткорочни и дугорочни. Тренутно је већина деце усмерена на дугорочни циљ – како ће завршити ову школску годину. Стога је, као корак ка томе, битно да дете освести зашто је важно да континуирано и редовно учи. Помозите му да схвати како би се пропуштено градиво даље одразило на његов успех, на пријемни испит или упис факултета и избор занимања, и које су све добити од редовног праћења градива. Можете му предложити и да за сваки предмет напише коју оцену жели да има на крају школске године (нек циљеви буду реални!) и да то залепи на видљиво место као подсетник, а додатно за сваки предмет да напише и који су кораци до тог циља. Ово је такође техника коју могу применити и студенти који су склони прокрастинацији.
Говорите да имате позитиван став о учењу од куће. На тај начин ћете охрабривати дете да и само има што мањи отпор према тренутним условима у којима се одвија образовање. У супротном, уколико будете критиковали овај начин рада, као и наставнике који су се одважили да стану пред камере, немојте очекивати да ће дете бити нарочито мотивисано.
Савет наставницима. Будите прагматични – покушајте да домаће задатке сведете на оно што је основно и неопходно за даље образовање. И сама деца су у страху, и упијају емоције нас одраслих. У овим околностима, школске обавезе не треба да буду презахтевне и извор додатног стреса. Трудите се и између себе да се ускладите – да не дајете сви истовремено пуно домаћих задатака, посебно из исте групе предмета. Имајте на уму да је и деци, исто као и одраслима, за очување психичког здравља неопходно и слободно време. Сви смо у истој ситуацији и свима нам је потребно да кроз њу прођемо што безболније.
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: https://www.vaspsiholog.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.