Који је лек за анксиозност?

Који је лек за анксиозност?

„Шта ми се то дешава?!“ – прва мисао која ти пролеће кроз главу. Покушаваш да удахнеш ваздух али он је тако тежак, нема кисеоника. Удишеш у празно, плућа ти се скупљају, уста ти се суше. Знојиш се, хладни и топли таласи зноја те преплављују. Одећа ти је толико тесна, дави те, стеже око врата. Хиљаду непријатних мисли ти пролази кроз главу, не можеш да их зауставиш. Преплављен си, обавијен црнилом.

Да ли Вам је познат овај осећај? Уколико је одговор потврдан, на правом сте месту.

анџиетyАнксиозност и напади панике су јако честа појава, нарочито међу младим људима. Када се младој особи деси овако нешто, прва реакција је најчешће престрављеност. Стање у ком немамо контролу над собом је поражавајуће, преплављујуће језиво. Многи своје проблеме са анксиозношћу покушавају да реше уз помоћ лекова, али на тај начин се обично проблем само „замаскира“ и, најчешће, пре или касније „избије на површину“. Наравно, када је у питању тежи облик анксиозности, лекови јесу потребни, иако ни тада они суштински не решавају проблем, већ само стабилизују наше психичко стање како бисмо могли да кренемо на психотерапију. Оно што ја желим да Вам пренесем овим чланком јесте следеће: ЈЕДИНИ ЕФИКАСНИ ЛЕК ПРОТИВ АНКСИОЗНОСТИ НАЛАЗИ СЕ У ВАМА САМИМА.

Да ли Вам ово звучи превише идеалистично? Многима се вероватно чини да је немогуће снагом своје воље изборити се са овим проблемом. Наравно, свака анксиозност има свој узрок постојања, и јако је важно бавити се њоме и њеним узроцима уколико Вас омета у свакодневном функционисању. Да бисте је „сасекли у корену“, најбоље је да се обратите психотерапеуту и да уз његову помоћ покушате да разумете зашто се анксиозност уселила баш у Ваш психички простор. Али, чак и у психотерапији, Ви сте тај који самом себи највише помаже.

Како помоћи самом себи?

 -Сваки проблем од нас захтева да се боримо. Сваки проблем је ту са разлогом – да бисмо из њега нешто научили. Најпре се запитајте: Шта ја треба да научим од своје анксиозности? Одговор на ово питање сигурно знате, а једино што Вам треба су стрпљење док за њим трагате, и отворено срце да га прихватите.


- Даље, било би добро формирати групу за подршку. Људи који ће ову групу сачињавати треба да буду људи у које имате потпуно поверење, и које можете да назовете у било које доба дана или ноћи, и који могу да Вам пруже искрен, подржавајући загрљај и пар речи утехе. Није пожељно да ову групу сачињавају родитељи, јер су они обично и сами анксиозни када њихова деца имају било какав проблем. Најчешће није пожељно ни то да у ову групу уђу сестра или брат, као ни дечко или девојка, осим у случају да сте заиста сигурни да ћете од њих добити потребну подршку. Најбоље би било да групу за подршку чине Ваши прави пријатељи. Увек када Вам је лоше, најпре назовите неког из Ваше групе за подршку. Испричајте му како се осећате, нека Вас загрли и буде са Вама док сте анксиозни.

 - Поједите нешто слатко! Најбоље је да увек имате при руци неку чоколадицу и флашу воде, како бисте се освежили. Можда Вам је само пао шећер...
- Уколико се бура у Вама не стишава, узмите папир и оловку и пишите. Ово није уобичајени начин писања! Треба да пустите руку да сама пише оно што јој Ваша подсвест диктира. Дакле, само почните да пишете. Немојте размишљати како ћете нешто написати, нити зашто то пишете. Опишите како се осећате, без „увијања“. Пишите док Вам се ум не испразни, а рука почне да Вас боли. Пишите све до момента кад више стварно немате шта да напишете. Када тако уобличите Вашу анксиозност, и дате јој материјални облик, видећете како она и није тако страшна. Када је сагледате на папиру, и прочитате шта сте написали, осетићете огромно растерећење.
- Уколико анксиозност и даље букти у Вама, покушајте да се умирите на следећи начин. Пребаците фокус ка спољашњости. Погледајте собу у којој се налазите. Најбоље би било да пребаците фокус на неко друго живо биће, попут собне биљке. Приђите биљци и почните активно да је посматрате, загледајући се у текстуру њених листова, у њене боје... Почните наглас да говорите како она изгледа. Додирните је, допустите себи да осетите њен живот. Такође, почните наглас да набрајате све лепе ствари које чине Ваш живот, имена Ваших најдражих, лепа искуства са њима. Сетите се нечега што Вас смирује и покушајте да осетите тај мир. Можда је то летње јутро поред мора, или укус освежавајуће изворске воде у шуми, или можда шетња парком са најбољим пријатељем.
 - Будите Сада и Овде. Ако Вас мисли вуку предалеко у будућност, вратите се у садашњи тренутак и место. Не размишљајте о будућности, већ се фокусирајте на садашњост. Живот је оно што се дешава Сада.
- Будите свесни да је период анксиозности или панике краткотрајан, да ће престати у року од неколико минута до пола сата. Проћи ће, то је оно у шта треба да будете сигурни. Прихватите страх, и страх ће проћи.
- Бавите се физичком активношћу! То је одличан „инстант“ лек. Изаберите спорт који Вам највише прија и почните са тренирањем. Без обзира да ли изаберете фудбал, кошарку, латиноамеричке плесове, јогу или аикидо, бављење физичком активношћу ће Вас ојачати како физички, тако и психички, па можда и духовно.
балонцици

Свакако није лако борити се са анксиозношћу. Будите спремни за борбу, али посматрајте је као авантуру и изазов. Узмите мач и штит у руке и храбро крените напред. Анксиозност јесте често преплављујућа, али она не доноси никакву реалну опасност. Може се преживети, може се преобликовати у нешто позитивно и лепо. Често ће се анксиозност враћати, куцати Вам на врата таман кад помислите да је заувек нестала. Нека Вас то не обесхрабри. У реду је да се плашимо и да бринемо. У реду је и да понекад изгубимо контролу. Али, ма колико све изгледало престрашно када смо анксиозни, треба да знамо да је јутро увек паметније од ноћи, и да ће анксиозност убрзо престати.

Нешто у шта ја дубоко верујем јесте то да нам живот никада не доноси више од онога што можемо да поднесемо. Сваки проблем је нова животна лекција. Стисните зубе, устаните када паднете, и свет ће бити Ваш! :)


Извор: психолошко саветовалиште причајмо о томе

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк