Оптимизам се повезује са изузетном дуговечношћу, показују резултати једног истраживања које је трајало 30 година.
Оптимистични људи ће живети дуже него песимисти, показује једна студија која је скоро објављена. Ово истраживање идентификује јаку корелацију (али не и узрочност) између оптимизма и “изузетне дуговечности”, а која је дефинисана као живљење преко 85 године старости.
Да ли сматрате да сте оптимиста? Генерално, оптимисти гледају ствари са ведрије стране и имају позитивна очекивања у погледу будућности. На жалост, једна студија је показала да су многи у Америци песимистични и да осећају “дубок бес који кључа”. И поред општег задовољства у погледу економије, већина њих је изразила песимизам у вези будућности САД-а као земље и будућих генерација.
Међутим, оптимизам је могуће донекле научити. У књизи Пут атлете, аутор пише:
“Можете да научите да будете оптимистични тако што ћете преузети ту животну перспективу. Можете да одлучите да ће од сада то бити ваша перспектива. Без обзира да ли сте бесни или негативни, можете бити сигурни да то није само ваше тренутно стање ума, него и добро устаљена навика. Мисли путују неуралним ауто-путевима у вашем мозгу, тако што иду оним путевима који су највише коришћени. Ако донесете одлуку да видите чашу као полупуну, можете поново направити нове неуралне мреже у мозгу, које ће вас више водити ка оптимистичном погледу на живот.”
анксиозност, депресија, психотерапија, психотерапија онлине, песимизам, оптимизам
Истраживања показују да је оптимизам могуће научити, а да се самим чином учења, мењају и неуралне мреже у мозгу.
Постоји много доказа да је одлука да ли ћете заузети оптимистичну или песимистичну перспективу у пољу ваше контроле. Најновије истраживање из 2019. године управо то показује—оптимизам који је повезан са изузетном дуговечношћу је такође и извор мотивације. И код мушкараца и код жена, истраживачи су нашли снажну везу између оптимизма и дуговечности.
Ово истраживање је обухватило преко 70 000 учесника, који су попуњавали упитник који је мерио нивое оптимизма, опште здравље, као и животне навике, као што су пушење, употреба алкохола и исхрана. Један од циљева истраживања је био да укаже на специфичне психосоцијалне факторе који промовишу психолошку отпорност током животног века. Неки од учесника су били праћени скоро 30 година.
А како су истраживачи мерили оптимизам? Они су користили инструменте који се зову Лифе Ориентатион Тест-Ревисед и Ревисед Оптимисм-Песимисм Сцале. Просечно су оптимистични мушкарци и жене имали од 11 до 15 процената дужи животни век, а вероватноћа да достигну 85 година старости је била за 50-70 процената већа за оптимистичније људе. Ове статистичке мере узимају у озбир демографске разлике и животне навике. Када су оне узете у обзир, мушкарци и жене који су највише били оптимистични су за 14.9 процената имали дужи животни век од оних који су били мање оптимистични.
“Док су истраживачи идентификовали многе факторе ризика за болести и прерану смрт, ми мало знамо о психосоцијалним факторима који промовишу здраво старење”, написала је истраживачица Лењина Лее. “Ово истраживање је веома значајно за јавно здравље, јер сугерише да је оптимизам психосоцијални ресурс који може да продужи животни век. Интересантно, оптимизам може да се модификује и усваја код појединаца, применом једноставних техника или током психотерапије”.
Као што је напоменуто, истраживање показује повезаности из којих се не може закључити да оптимизам узрокује изузетну дуговечност. Питање од милион долара остаје: Зашто је оптимизам повезан са невероватном дуговечношћу?
“Друга истраживања показују да оптимистичнији људи могу да боље регулишу своје емоције и понашање, као и да ефикасније превазиђу тешкоће и стрес”, каже аутор Лаура Кубзанскy са Харварда (Харвард Т. Х. Цхан Сцхоол оф Публиц Хеалтх).
“Истраживања разлога зашто оптимизам је толико важан тек предстоје, али веза између оптимизма и здравља је све видљивија”, каже аутор Францине Гродстеин. Гродстеин каже и да “пошто истраживања сугеришу да је оптимизам могуће модификовати и научити, онда учење тих стратегија је важан циљ за промовисање дуговечности”.
извор: Psichology today
прилагодио и поставио на блоггер психолог школе Милош Ћулибрк
Оптимистични људи ће живети дуже него песимисти, показује једна студија која је скоро објављена. Ово истраживање идентификује јаку корелацију (али не и узрочност) између оптимизма и “изузетне дуговечности”, а која је дефинисана као живљење преко 85 године старости.
Да ли сматрате да сте оптимиста? Генерално, оптимисти гледају ствари са ведрије стране и имају позитивна очекивања у погледу будућности. На жалост, једна студија је показала да су многи у Америци песимистични и да осећају “дубок бес који кључа”. И поред општег задовољства у погледу економије, већина њих је изразила песимизам у вези будућности САД-а као земље и будућих генерација.
Међутим, оптимизам је могуће донекле научити. У књизи Пут атлете, аутор пише:
“Можете да научите да будете оптимистични тако што ћете преузети ту животну перспективу. Можете да одлучите да ће од сада то бити ваша перспектива. Без обзира да ли сте бесни или негативни, можете бити сигурни да то није само ваше тренутно стање ума, него и добро устаљена навика. Мисли путују неуралним ауто-путевима у вашем мозгу, тако што иду оним путевима који су највише коришћени. Ако донесете одлуку да видите чашу као полупуну, можете поново направити нове неуралне мреже у мозгу, које ће вас више водити ка оптимистичном погледу на живот.”
анксиозност, депресија, психотерапија, психотерапија онлине, песимизам, оптимизам
Истраживања показују да је оптимизам могуће научити, а да се самим чином учења, мењају и неуралне мреже у мозгу.
Постоји много доказа да је одлука да ли ћете заузети оптимистичну или песимистичну перспективу у пољу ваше контроле. Најновије истраживање из 2019. године управо то показује—оптимизам који је повезан са изузетном дуговечношћу је такође и извор мотивације. И код мушкараца и код жена, истраживачи су нашли снажну везу између оптимизма и дуговечности.
Ово истраживање је обухватило преко 70 000 учесника, који су попуњавали упитник који је мерио нивое оптимизма, опште здравље, као и животне навике, као што су пушење, употреба алкохола и исхрана. Један од циљева истраживања је био да укаже на специфичне психосоцијалне факторе који промовишу психолошку отпорност током животног века. Неки од учесника су били праћени скоро 30 година.
А како су истраживачи мерили оптимизам? Они су користили инструменте који се зову Лифе Ориентатион Тест-Ревисед и Ревисед Оптимисм-Песимисм Сцале. Просечно су оптимистични мушкарци и жене имали од 11 до 15 процената дужи животни век, а вероватноћа да достигну 85 година старости је била за 50-70 процената већа за оптимистичније људе. Ове статистичке мере узимају у озбир демографске разлике и животне навике. Када су оне узете у обзир, мушкарци и жене који су највише били оптимистични су за 14.9 процената имали дужи животни век од оних који су били мање оптимистични.
“Док су истраживачи идентификовали многе факторе ризика за болести и прерану смрт, ми мало знамо о психосоцијалним факторима који промовишу здраво старење”, написала је истраживачица Лењина Лее. “Ово истраживање је веома значајно за јавно здравље, јер сугерише да је оптимизам психосоцијални ресурс који може да продужи животни век. Интересантно, оптимизам може да се модификује и усваја код појединаца, применом једноставних техника или током психотерапије”.
Као што је напоменуто, истраживање показује повезаности из којих се не може закључити да оптимизам узрокује изузетну дуговечност. Питање од милион долара остаје: Зашто је оптимизам повезан са невероватном дуговечношћу?
“Друга истраживања показују да оптимистичнији људи могу да боље регулишу своје емоције и понашање, као и да ефикасније превазиђу тешкоће и стрес”, каже аутор Лаура Кубзанскy са Харварда (Харвард Т. Х. Цхан Сцхоол оф Публиц Хеалтх).
“Истраживања разлога зашто оптимизам је толико важан тек предстоје, али веза између оптимизма и здравља је све видљивија”, каже аутор Францине Гродстеин. Гродстеин каже и да “пошто истраживања сугеришу да је оптимизам могуће модификовати и научити, онда учење тих стратегија је важан циљ за промовисање дуговечности”.
извор: Psichology today
прилагодио и поставио на блоггер психолог школе Милош Ћулибрк
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.