Човек је социјално биће. Када говоримо о једној личности, да бисмо је што боље разумели и упознали, увек је потребно у обзир узимати социјални контекст у ком расте, развија се и сазрева. Човек одувек има потребу да припада одређеним групама и то чини његов социјални идентитет. Суочавајући се са пандемијом, наишли смо и на меру социјалног дистанцирања која многим људима тешко пада и праћена је непријатним емоцијама. Одређене негативне, па и нездраве емоције и понашања саставни су део скоро сваке адаптације на нешто ново, несвакидашње, другачије од оног на шта смо навикли. Оне су присутне, рецимо, при пресељењу у нови град ради студирања, приликом привикавања на ново радно место, након раскида партнерског односа или развода, након смрти блиске особе. Слично је и са тренутном ситуацијом са којом се бори читав свет.
У наставку текста, прочитајте које је то емоције и реакције очекивано имати приликом адаптације на меру социјалног дистанцирања.
Страх и анксиозност. Сасвим је у реду бити уплашен и забринут по питању могућности заражавања корона вирусом, како нас самих, тако и нама блиских особа. То су, заправо, емоције које нас и чувају, чине да будемо опрезни, друштвено одговорни и да поштујемо све прописане мере. Када смо свесни да предузимамо све што је у нашој контроли како бисмо деловали превентивно и штитили себе и своје ближње, тиме се у значајној мери дистанцирамо према блокирајућим, преплављујућим нивоима ових осећања. Ако дође до тога да Вас преплаве ове емоције, након што их освестите можете их и записати. С једне стране, оне тако губе на интензитету, а, с друге, долази до тога да рационални део ума постаје доминантан. Препорука је и ограничити време које проводимо излажући се информацијама из медија о епидемији, примењивати технике релаксације, правити структуру дана. Детаљније о анксиозности поводом корона вируса прочитајте овде.
Депресивност. Добро расположење се често повезује са лепим временом, односно са Сунцем и витамином Д који се под његовим утицајем ствара у нашем телу. Трудите се да, када је сунчан дан, већи део дана проведете у свом дворишту или на тераси. Ако немате ниједну од ових могућности, консултујте се са својим лекаром опште праксе о суплементирању витамина Д. Такође, можете направити листу ствари које Вам изазивају осећај пријатности, рецимо музика, кување, кућни тренинг, топла купка, те предузети нешто од наведеног када Вас обузме депресивност.
Усамљеност. Иако смо сви већ свесни да је социјално дистанцирање тренутно једини адекватан одговор на корона вирус и да је у сврху вишег циља, нормално је осећати и усамљеност, нарочито уколико смо дистанцирани од блиских особа. Технологија нам, свакако, у одређеној мери олакшава ситуацију, и сада је право време да покаже своју позитивну страну. Одржавајте контакте са пријатељима, рођацима, партнером путем видео позива, истовременог гледања филмова и серија, заједничког играња игрица.
Безвољност и досада. Прилично изненада, као гром из ведра неба, свакодневни ритам и устаљена рутина великог броја људи су промењени. Ради се од куће, многи су и изгубили посао, деца имају часове преко ТВ програма, студенти прате онлине предавања, неизвесност је код свих присутна. Иако можда имамо и више времена него иначе за много тога, у ситуацији сталне стрепње и неизвесности сасвим је очекивано да немамо вољу ни за шта или да нам буде досадно. Ако се овако осећате, можете рецимо да направите листу ствари које сте дуго желели да урадите, а нисте имали времена од других обавеза. На овај начин ћете поставити себи циљеве – да прочитате књигу коју сте давно почели а никако да завршите, да одгледате све сезоне серије коју никако да почнете јер има пуно епизода, да средите ормаре и баците старе, непотребне ствари и слично.
Бес и фрустрација. Промена дневне рутине може довести и до ових осећања. Као и страх, и оне се природно активирају када се осећамо угрожено, као и када немамо могућност да на адекватан начин задовољимо своје потребе. Окидач могу бити празни рафови у продавницама, као и дуге колоне испред њих, затим када видимо да неко не поштује мере и угрожава како своју, тако и нашу безбедност, затим то што нам недостају блиске особе, чланови породице, партнер, пријатељи, и слично. И ова осећања ћемо делимично предупредити уколико будемо одржавали контакте са најмилијима који нису крај нас, као и тако што ћемо освешћивати шта је у нашој контроли, на шта можемо утицати, а на шта не, као и да ће све ово проћи.
Добро расположење. Не треба да заборавимо да поменемо и оне особе које се, заправо, добро осећају, а можда и питају: ,,Шта није у реду са мном кад ми све ово у ствари прија?’’. За одређени број људи овај период је предах од свакодневног стреса, од многобројних обавеза, од ходања по ивици синдрома изгарања. Ову ситуацију могу доживљавати као дуго очекивани одмор, и то је сасвим у реду (наравно, ако се поштују прописане мере о социјалном дистанцирању!). И у овом случају сувишно је да кривите себе због тога што вам прија да се наспавате, да имате мање посла и више времена за себе и своју породицу. Трудите се да га и што квалитетније могуће искористите. Такође, и интровертне личности имају способност да прилично добро поднесу тренутно стање.
на блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: Вашпсихолог.цом
У наставку текста, прочитајте које је то емоције и реакције очекивано имати приликом адаптације на меру социјалног дистанцирања.
Страх и анксиозност. Сасвим је у реду бити уплашен и забринут по питању могућности заражавања корона вирусом, како нас самих, тако и нама блиских особа. То су, заправо, емоције које нас и чувају, чине да будемо опрезни, друштвено одговорни и да поштујемо све прописане мере. Када смо свесни да предузимамо све што је у нашој контроли како бисмо деловали превентивно и штитили себе и своје ближње, тиме се у значајној мери дистанцирамо према блокирајућим, преплављујућим нивоима ових осећања. Ако дође до тога да Вас преплаве ове емоције, након што их освестите можете их и записати. С једне стране, оне тако губе на интензитету, а, с друге, долази до тога да рационални део ума постаје доминантан. Препорука је и ограничити време које проводимо излажући се информацијама из медија о епидемији, примењивати технике релаксације, правити структуру дана. Детаљније о анксиозности поводом корона вируса прочитајте овде.
Депресивност. Добро расположење се често повезује са лепим временом, односно са Сунцем и витамином Д који се под његовим утицајем ствара у нашем телу. Трудите се да, када је сунчан дан, већи део дана проведете у свом дворишту или на тераси. Ако немате ниједну од ових могућности, консултујте се са својим лекаром опште праксе о суплементирању витамина Д. Такође, можете направити листу ствари које Вам изазивају осећај пријатности, рецимо музика, кување, кућни тренинг, топла купка, те предузети нешто од наведеног када Вас обузме депресивност.
Усамљеност. Иако смо сви већ свесни да је социјално дистанцирање тренутно једини адекватан одговор на корона вирус и да је у сврху вишег циља, нормално је осећати и усамљеност, нарочито уколико смо дистанцирани од блиских особа. Технологија нам, свакако, у одређеној мери олакшава ситуацију, и сада је право време да покаже своју позитивну страну. Одржавајте контакте са пријатељима, рођацима, партнером путем видео позива, истовременог гледања филмова и серија, заједничког играња игрица.
Безвољност и досада. Прилично изненада, као гром из ведра неба, свакодневни ритам и устаљена рутина великог броја људи су промењени. Ради се од куће, многи су и изгубили посао, деца имају часове преко ТВ програма, студенти прате онлине предавања, неизвесност је код свих присутна. Иако можда имамо и више времена него иначе за много тога, у ситуацији сталне стрепње и неизвесности сасвим је очекивано да немамо вољу ни за шта или да нам буде досадно. Ако се овако осећате, можете рецимо да направите листу ствари које сте дуго желели да урадите, а нисте имали времена од других обавеза. На овај начин ћете поставити себи циљеве – да прочитате књигу коју сте давно почели а никако да завршите, да одгледате све сезоне серије коју никако да почнете јер има пуно епизода, да средите ормаре и баците старе, непотребне ствари и слично.
Бес и фрустрација. Промена дневне рутине може довести и до ових осећања. Као и страх, и оне се природно активирају када се осећамо угрожено, као и када немамо могућност да на адекватан начин задовољимо своје потребе. Окидач могу бити празни рафови у продавницама, као и дуге колоне испред њих, затим када видимо да неко не поштује мере и угрожава како своју, тако и нашу безбедност, затим то што нам недостају блиске особе, чланови породице, партнер, пријатељи, и слично. И ова осећања ћемо делимично предупредити уколико будемо одржавали контакте са најмилијима који нису крај нас, као и тако што ћемо освешћивати шта је у нашој контроли, на шта можемо утицати, а на шта не, као и да ће све ово проћи.
Добро расположење. Не треба да заборавимо да поменемо и оне особе које се, заправо, добро осећају, а можда и питају: ,,Шта није у реду са мном кад ми све ово у ствари прија?’’. За одређени број људи овај период је предах од свакодневног стреса, од многобројних обавеза, од ходања по ивици синдрома изгарања. Ову ситуацију могу доживљавати као дуго очекивани одмор, и то је сасвим у реду (наравно, ако се поштују прописане мере о социјалном дистанцирању!). И у овом случају сувишно је да кривите себе због тога што вам прија да се наспавате, да имате мање посла и више времена за себе и своју породицу. Трудите се да га и што квалитетније могуће искористите. Такође, и интровертне личности имају способност да прилично добро поднесу тренутно стање.
на блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: Вашпсихолог.цом
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.