Деца и технологија: како ограничити време испред екрана?

Већини деце у данашње време омиљена играчка је паметни мобилни телефон, таблет или рачунар. Доказано је да прекомерна употреба екрана, посебно када је то случај пре пете године живота, код одређеног броја деце доводи до зависности, мањка енергије и креативности, дефицита социјалних вештина, као и до проблема са физичким здрављем (као што су, на пример, крива кичма, проблеми са видом, гојазност). Међутим, чињеница је да смо на неки начин сви у свакодневном животу и комуникацији усмерени на технологију и да нам је дигитална писменост неопходна. Школски програми су, такође, конципирани тако да, на пример, кроз разне пројекте мотивишу децу да претражују Интернет и на тај начин долазе до потребних информација. Познавање технологије је, дакле, битно и за академско постигнуће.

Како онда наћи средину? Колико времена испред екрана се неће негативно одразити на раст и развој детета?

Можемо да истакнемо да то првенствено зависи од самог садржаја ком ће се дете посветити. Када је, на пример, у питању едукативни садржај – дете припрема презентацију свог рада за неки предмет и одлучило је да за то одвоји два дана по 2-3 сата – у реду је не ограничавати га у томе. Наравно, препоручљиво је правити паузе како би се одмориле очи и протегли мишићи. Било би, такође, добро да дете у том контексту усмеравате и на писану литературу и књиге које може пронаћи у библиотеци. Уколико је, с друге стране, дете у стању да сваког дана проведе сате гледајући јутјубере или играјући видео игрице, притом запостављајући своје обавезе, неопходно је увести правила и ограничења. Битно је, дакле, направити баланс и постићи умереност, те увек проценити које су користи, а које штете од онога што дете ради. Увек се питајте ово и пре него што детету дате мобилни телефон у руке са циљем да му окупира пажњу како бисте ви имали времена за себе. Уместо тога, помозите му да научи да се игра са правим играчкама.

Неке опште препоруке би биле:

– за децу млађу од 2 године: посветити минимално времена гледању телевизије и испред екрана генерално;

– за децу предшколског узаста: максимум сат времена дневно, најбоље за гледање цртанаих филмова намењених за овај узраст или слушање дечијих песмица;

– за децу од 6 до 8 година: сат времена дневно, такође цртаћа и слушања дечијих песмица, а у реду је увести и неке игрице, најбоље „мозгалице“;

– за децу старију од 8 година: до 2 сата дневно, уз контролу садржаја.

У тинејџерском периоду, уколико приметите да се ваше дете интересује за програмирање, дизајн или нешто слично немојте паничити ако прекорачи дозвољено време – вероватно ће кроз пар година то бити његово занимање. Битно је само да због тога не трпе друге обавезе и друштвени живот. Са сазревањем и дете само развија самодисциплину, дефинише своја интересовања, те уколико није неодговорно треба му дати слободу да управља својим временома.

Како би се, с једне стране, умањили потенцијални ризици, а, с друге, максимално извукли бенефити које пружа технологија, потрудите се да следеће предлоге спроводите у дело.

1) “Забрањена зона“. Уведите правило и јасно дефинишите у којим ситуацијама је у потпуности забрањено имати екран испред себе – на пример за време оброка, пред спавање, док се учи нешто за шта није потребно служити се Интернетом, када дођу гости или се иде у госте, док се возите аутом. Такође, можете увести правило да се мобилни телефон, таблет и рачунар користе само у дневном боравку.

2) Постављање ограничења. Уведите правило да се мобилни телефон, таблет или рачунар, када се користе у слободно веме (не за школске потребе), користе максимално 1-2 сата дневно. Такође је препорука да се ово сматра привилегијом, односно да се време продужи до 2 сата дневно као награда за добро понашање, неки успех и слично, или да се скрати, па чак на одређено време и у потпуности укине, као казна за неприхватљиво понашање.

3) Постављање приоритета. Време испред екрана не треба да буде приоритет у односу на учење, дружење са вршњацима, физичку активност, кућне обавезе. Када се испуне ове ставке следи време испред екрана као награда.

4) Заједничке активности. Пронађите које то игрице можете да играте или које видео садржаје да пратите заједно са својим дететом. То може повољно утицати на ваш однос, блискост и комуникацију.

5) Друштвене мреже. Контролишите шта дете дели на друштвеним мрежама и скрените му пажњу уколико приметите да дели превише информација (адресу, број телефона) и/или поставља неприкладан садржај и фотографије. Увек објасните зашто то није прихватљиво. Препорука је да деца не отварају налоге на друштвеним мрежама (као што су Фацебоок, Инстаграм, ТикТок) пре 15. године живота.

6) Контрола садржаја. Контролишите шта дете гледа на Интернету. У складу са тим такође можете да поставите правила – рецимо да је забрањен садржај који промовише насиље, у ком се претерано псује, и слично. Уместо тога предложите детету садржај који има неку едукативну црту. Под овим не мислимо да дете треба држати „под стакленим звоном“. Напротив, потребно је да дете стиче социјални имунитет и, донекле, да буде у току са оним што већина вршњака прати, али ако се заинтересује да прати неког јутјубера који пласира неприкладан садржај подстичите код детета критичко размишљање – шта му се ту допада и због чега, шта му се не допада и због чега, да ли би нешто друго могло да буде прикладније, какво је ваше мишљење о том садржају и због чега.

7) Властити пример. Да би дете знало што боље и квалитетније да управља својим временом било би добро да од вас научи како се то ради. Уколико ви сами доста времена током дана проводите гледајући у екран, на друштвеним мрежама, занемарујете своје обавезе и заједничко време са породицом, немојте очекивати да ће ваше дете радити супротно – ви сте нејгов узор.

на блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: Вашпсихолог.цом