ЗАШТО ПРОЈЕКТНА НАСТАВА? ПРЕДНОСТИ И ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ

Фото извор:www.mojpedijatar.co.rs

Појам пројектне наставе није нов. Наиме, сви који су кроз школовање имали педагогију или дидактику, сусрели су се бар кроз теорију са овим појмом. Тридесетих година 20. века у литературу и образовну праксу уведен је израз пројектна настава, коју алтернативно називају и образовање искуством кроз увођење истраживачке методе у наставу. Џон Дјуи, зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма да наука и знање морају да буду у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а на основу личних афинитета деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).

Ова врста наставе подразумева да ученици имају могућност да изаберу тему коју ће проучавати и да направе дизајн пројекта, при чему самостално прикупљају релевантне информације, организују материјал, анализирају податке и презентују резултат свога рада.

Пројектна настава је захтевнији облик рада, и то, пре свега, у погледу времена потребног за реализацију. Зато је важна добра организација и функционално уклапање активности које се одвијају на часовима у школи и самосталних активности појединих ученика ван школе.

Рад на пројектима је облик учења примеренији старијим узрастима ученика. Међутим, пројектна настава има своје место и у настави нижих разреда основне школе. Важно је прилагодити пројектне активности ученичком предзнању и способностима.

Иако је ово облик наставе у којој је активност ученика већа него у традиционалној настави, она захтева и од наставника додатни ангажман. За успех пројектне наставе важан је партнерски однос ученика и наставника, односно функционално комуницирање између свих учесника пројекта.

Зашто пројектна настава?

Пројектну наставу издвајамо као ефикасну јер подстиче радозналост ученика и учење с разумевањем, насупрот традиционалном облику наставе који се темељи на акумулирању чињеница и података.

Потом, она захтева од ученика мисаону активност, јер се очекује да он постави истраживање, спроведе га у дело, риеши одређени проблем и јавно презентује резултате свог рада.

Такође, ова настава привикава ученике на интердисциплинарни рад и усвајање метода научноистраживачког рада и подстиче развој истраживачких, комуникацијских, организационих и критичких способности ученика.

Етапе пројектне наставе

Наставник, у сарадњи са ученицима, бира актуелан проблем.

Тај проблем се претаче у задатак који може задирати у различите наставне области. Веома је битно да сами ученици буду заинтересовани за одабрани проблем и да у вези са њим имају бар извесна искуства.

На основу прикупљених и анализираних података, који се доводе у међусобну логичку везу, изводе се и проверавају закључци.

Потом се приступа и корекцији уколико је она потребна.

Резултати се приказују на различите начине: као писани извештаји, нацрти, скице, слајдови, табеле са неопходним подацима.

Главни циљеви пројектне наставе су:

• Осамостаљивање ученика у раду;

• Развијање личне одговорности за реализацију пројекта;

• Развој социјалних и комуникацијских вештина које јачају самопоуздање ученика;

• Стицање дуготрајног знања, вештина и навика примењивих у свакодневном животу.

Развој самосталности ученика је подстицајни фактор у иновирању наставног процеса. Висок степен ученичке мотивисаности постиже се успешним имплементирањем пројектне наставе, којом се усмеравају и подстичу креативне способности ученика.

Извор://zelenaucionica.com/projektna-nastava-u-teoriji-i-praksi-i-primer-jednog-detaljnog-projekta/

Извор://www.pcskolarac.info/2018/03/zasto-projektna-nastava-prednosti-i.html

На Blogger поставио педагог школе

Александар Ђорђевић

Шта је емпатија?

Шта је емпатија?

Да ли сте сигурни да знате шта је то емпатија?

Да ли је то љубазност? Сажаљење? Саосећање?

Неретко можете видети како у циљу неког психолошког истраживања људи ,,преузимају“ макар на кратко нечији живот. Живот скитнице, просјака или ипак власника скупоценог аутомобила…

Како случајни пролазници реагују на то када их заустави човек у просјачком оделу молећи за храну или новац, а како када их из аутомобила заустави наизглед добростојећи младић који пита за неку адресу?

Да ли бисте и коме пре помогли? Да ли сте свесни туђих осећања, среће или несреће док их не осетите на сопственој кожи?

Познато је да је емпатија способност да живот посматрамо из перспективе неког другог, а све у циљу разумевања шта та друга особа осећа.

Многа психолошка истраживања полазила су од тога да су људи у својој суштини егоцентрични, али чињеница да је човек друштвено биће, које живи, ради и бори се за свој опстанак у заједници, мења поглед на многе ствари. Таквим животом у заједници човек постаје способан да саосећа.

У ,,Речнику психологије“ Жарка Требјешанина емпатија је дефинисана дословно као ,,уосећавање“, ,,уживљавање“ у емоционално стање, мишљење и понашање других људи. Међутим, емпатија не означава само процес уживљавања у осећања људи, већ и других осећајних живих бића.

Да ли се емпатија учи?

Још од малих ногу дете је упућено на то да кроз интеракцију и дружење са вршњацима постаје спремно да развија многе особине емоционалне интелигенције, али и саму емпатију. Родитељи на личном примеру, кроз пажњу и бригу о својим најближима, могу показати деци шта је то емпатија и на тај начин ће и код њих развијати исту врсту осећања.

Психолог Мартин Хофман дефинисао је емпатију као ,,емотивну реакцију која је у већој мери одговарајућа за ситуацију у којој се налази друга особа, него за сопствену“.

Емпатија обухвата осећаје бриге према другима, које доживљавамо при опажању патње других. Важно је истаћи и чињеницу да је емпатија један од блиских чинилаца и предуслова прихватања деце са сметњама у развоју. Уколико децу научите да сарађују, не одбацују и да се играју и са својим другарима који имају потешкоће у развоју, будите сигурни да сте на добром путу да код свог детета развијете емпатију и научите га правим вредностима.

Емпатија код деце

Деца тек између пете и осме године живота развијају доживљај других људи у свом окружењу као засебних јединки које имају сопсветни живот, идентитет и прошлост. На основу примера из свакодневице родитељи могу утицати на то да дете почне временом самостално да закључује о осећањима других.

Било то од својих вршњака са којима се играју, или од јунака из прича које им читају пред спавање. Инсистирањем на разговору са својом децом и на анализи одређених поступака њихових вршњака или јунака из бајки и цртаних филмова, као и тумачењем њихових осећања, дете ће временом израсти у друштвено емпатично биће које ће лакше разумети туђе, али и своје емоције.

Да ли се чувате од показивања емоција како бисте се заштитили?

Колико пута нисте признали своју рањивост како бисте се заштитили од негативних утицаја околине? Потребно је да препознате, признате и адекватно испољите своја осећања како бисте разумели и делили емоционално стање неке друге особе. Емоционална интелигенција захтева да будете емпатични не само према другом, већ и према себи.

Како да знамо када је наша емпатија злоупотребљена?

Само онај ко воли и познаје себе, може заволети и упознати друге, међутим, сигурно сте се срели са људима који су изузетно негативни, али су то особе које су из ближег окружења и не можете их избећи. То што поседујете способност емпатије не значи да сте принуђени да саосећате са сваким ко је навикнут да на свет гледа из негативног угла.

Не смете заборавити на себе и своју перспективу. Када закључите да осећања других почињу да утичу на вас и да црпе вашу енергију, нарочито негативна осећања, логичан след догађаја је да ћете се дистанцирати од таквих људи.

Како би функционисао свет без емпатије?

Један од кључних елемената еволуцијске промене човека као друштвеног бића свакако је развијање свести о другима. У саставном делу људског бића јесте да саосећа, да поседује могућност да себе замисли у некој другој ситуацији у којој се неко нашао.

Без емпатије не би постојало пријатељство, а ни љубав.

Емпатија није само сазнање и спознаја о туђим осећањима, већ способност да та осећања и сами осетимо и проживимо.  Без емпатије мајке не би умеле на прави начин да брину о својој деци, не би знале шта је потребно новорођенчету које кроз плач изражава своје незадовољство због нечега или неку потребу која није задовољена.

Без емпатије емотивни партнери и пријатељи не би марили за међусобна осећања, па самим тим не би могли да једни другима олакшају, улепшају живот и помогну на адекватан начин, не би могли да функционишу заједно. Једноставно, без емпатије живот човека као друштвеног бића више не би имао смисла.

Емпатија и морални развој

Људи су најчешће само неми посматрачи када гледају другу особу која се налази у некој врсти опасности или има одређени проблем. Такав модел посматрача води нас до моралне дилеме у оквиру које се јавља емпатијска узнемиреност.

Људи из искуства уче да помагање другима доводи до тога да се добро осећају. Схватамо да помоћ коју пружамо некоме доводи до позитивног осећања и личног задовољства. Емпатија доприноси просоцијалном понашању, а у стању је чак и да смањи агресивно понашање.

Родитељи који више брину о својој деци и разговарају са њима, помажу им у решавању проблема и самим тим имају отворенији однос са децом, смањују у великој мери степен агресије код њих и дају им позитиван пример на који ће се они угледати кроз своје одрастање и сазревање, па ће тако сигурно и они наставити да помажу другима.

Врсте емпатија

Амерички психолог, Мартин Хофман је у својој књизи ,,Емпатија и морални развој“ приказао пет основних начина за исказивање емпатије:

•           Мимикрија/имитација/фидбек

Мимикрија је интересантна зато што се она налази у самој основи емпатије, чини њену суштину. Наиме, једна особа ће опажати експресивност друге особе, имитираће је, па ће мозак издејствовати то да посматрач осећа исто што и особа коју посматра. Адам Смит је мимикрију описао на једноставан начин:

,,Када видимо подигнуту руку, усмерену према нози или руци друге особе, природно се скупимо и повучемо сопствену руку… Гомила која посматра шетача на жици у циркусној представи природно увија сопствено тело на начин на који види да циркузант то ради”.

•           Класично условљавање

Класично условљавање је важан механизам за развој емпатије у најранијем детињству, а нарочито у периоду пре развоја говора. Амерички психијатар Саливен дефинише емпатију као облик невербалне асоцијације и заједништва између мајке и детета. Када мајка често држи бебу у наручју са сигурношћу, љубављу и осмехом на лицу, беба осећа пријатност и тај доживљај повезује са тим осећањем. Касније, чак и само мајчин осмех довешће до тога да се беба пријатно осећа. Ово директно физичко условљавање важи како за позитивне, тако и за негативне емоције.

•           Директна асоцијација

Директна асоцијација сигнала присутних у ситуацији човека коме се дешава нека непријатност, а која подсећа посматрача на сопствено искуство из прошлости, резултираће појавом осећања која одговарају осећањима жртве. Један од честих примера директне асоцијације у психологији јесте дечак који посматра друга који се посекао. Поглед на крв, звук плача, али и било који други сигнал, дечака посматрача ће подсетити на његово лично искуство са посекотином и изазваће емпатијску узнемиреност у виду жеље да помогне повређеном дечаку и да му се што пре олакша ситуација у којој се нашао. Тек тада ће и дечак који посматра ситуацију моћи да смири своју узнемиреност.

•           Посредована асоцијација

У овом начину исказивања емпатије језик има улогу посредника. Тада је језик једини извор информације о узнемирености друге особе. На пример, уколико добијете писмо у коме вам друга особа описује шта јој се догодило и како се осећа, та емоционална узнемиреност, коју вам неко преноси само путем језика, а није физички присутан, може код вас такође пробудити емпатију.

•           Преузимање улога

У овом случају потребан је велики степен емоционалне интелигенције и когнитивних способности, јер само на тај начин можете ставити себе на туђе место и замислити како се он или она осећају. Хофман је закључио да постоје две врсте преузимања улога. Преузимање улога усмерено на себе, када људи посматрају особу у невољи и када могу замислити како би се сами осећали у истој ситуацији. И преузимање улога усмерено на друге, када људи сазнају за туђу несрећу, па могу да се директно усмере на жртву и да замисле како се она осећа; на тај начин могу осетити емоције које осећа и жртва.

Када емпатија буди саосећање, а када бес?

Емпатијском бесу ће претходити саосећање. Уколико саосећате са неким ко доживљава одређену врсту неправде и дате му подршку, охрабрите га да говори о неправди која га је задесила, то може да ослободи директан бес који је та особа својевољно потиснула.

Често се дешава и да се из саосећања равија емпатијски бес који води до агресивног понашања као начина одбране жртве. Постоје два типа таквог беса. У првом типу жртва осећа бес према неком ко јој је наудио, када се код посматрача јавља саосећање и емпатијски бес због ситуације у којој се жртва нашла.

Други тип беса је сложенији.

Тада посматрач емпатише са осећањима жртве, али такође и осећа бес према злостављачу, чак и када сама жртва више није бесна, већ је само тужна или разочарана. Други тип беса је управо онај који неретко води до агресије.

Емпатија и антисоцијални поремећај личности

Управо због претпостављене темељне улоге у развоју моралности, емпатија се описује као ,,морална емоција”, која се састоји од когнитивне и емоционалне компоненте.

Когнитивна компонента емпатије односи се на способност разумевања емоција и осећања других људи, док се емоционална компонента односи на способност дељења емоционалних стања других и доживљавања њихових осећања. Дефицити у емпатији подстичу антисоцијално понашање, па често и агресивно понашање.

Наиме, појединци са нижим нивоом емпатије не могу да доживе или да разумеју емоционалне последице антисоцијалних и агресивних дела по друге људе, због чега је вероватно да ће баш они бити извршиоци управо таквих дела. С друге стране, људи са развијеном емпатијом могу разумети или доживети страх других људи, њихова негативна емоционална стања и тугу када неко чини неко неморално дело.

Кривица због непомагања?

Људи који уоче да је некоме потребна помоћ, могу без обзира на то да се уздрже од помагања, јер осећају да је боље да избегну укљученост у непријатну ситуацију или страх.

Који год да је разлог у питању, оног тренутка када дозволе да се некоме нешто лоше дешава, а да су то можда могли да спрече, јавља се осећање кривице. Сведоци сте многих новинских чланака и телевизијских емисија у којима се говори о све већем броју људи којима случајни пролазници нису указали помоћ уколико им је позлило, а све под изговором да је тај неко можда наркоман или пијаница, па је та особа преминула јер јој нико није пришао и пружио помоћ.

Или нажалост, све већег броја туча од којих, из страха за сопствени живот, пролазници желе само што пре да се склоне и остају неми посматрачи.

Да ли је емпатија добра?

Стара изрека Индијанаца каже:

,,Прошетај миљу у мокасинама другог човека, пре него што га искритикујеш“.

Један од најзанимљивијих самосталних експеримената урадио је енглески књижевник Џорџ Орвел који је, желећи да открије какав је живот људи са друштвене маргине, обучен као бескућник живео на улицама са скитницама и просјацима.

Тако је настала једна од његових најбољих књига ,,Нико и ништа у Паризу и Лондону“ где је Орвел тек на основу сопственог искуства могао да закључи и пише о животу људи у чијој кожи никада није био, у овом случају људи који живе на улици. Чак је и развио пријатељства са некима од њих и то је сматрао најбољим путовањем у свом животу.

Схватио је да нас емпатија води добром, чинећи нам добро и чинећи нас бољима.

Може се закључити да је емпатијска моралност врло крхка. Она може да промовише просоцијално понашање и смањи употребу агресије у културама које се воде принципима правде и бриге за друге, али и може бити уништена демонстрацијом моћи у васпитању, већим вредновањем такмичења него помагања и пренаглашавањем егоистичких тенденција.

Можда не би било тако лоше када би људи способност да ,,буду неко други“ практиковали мало чешће, када не би имали предрасуде и устаљене моралне шаблоне по којима би делили савете или критиковали и осуђивали околину. Крените од свог окружења и будите пажљиви слушаоци који ће најпре чути, разумети, осетити, па тек онда дати своје мишљење или суд о нечему и сходно томе адекватно помоћи.

На Blogger поставио педагог школе

Александар Ђорђевић

Извор://samoobrazovanje.rs/sta-je-empatija/

Како да учење од куће буде ефикасно – 2 део

У претходном тексту смо се детаљно бавили тиме како одржати дневну рутину, те како правилно направити план дневних активности, што су значајни фактори успешности процеса учења у ситуацији великог изазова са којима се деца и млади тренутно суочавају – учења од куће. Овде можете прочитати први део текста. У наставку овог текста су додатни савети који могу помоћи да учење од куће буде ефикасно.

За све што није јасно консултујте наставника. То је ваше право, исто као и када сте у учионици. Наставник сада нема контакт ,,очи у очи’’ са својим ученицима, тако да није реално ни очекивати да ће сам препознати шта некоме ,,шкрипи’’ – једини начин је, дакле, отворена комуникација. Када је дете млађег узраста, у реду је да родитељ пита за све нејасноће, а деци старијих разреда основне школе, као и средњошколцима треба омогућити да имају директан контакт са наставником и да се не устручавају да поставе питања. Зашто је то важно? То ће им омогућити да развијају осећај контроле над ситуацијом, што је важна животна вештина. На тај начин ће, заправо, учити да самостално управљају проблемима, као и то да нећете ви увек бити ту да решите проблем уместо њих.

Уколико вам време и обавезе дозвољавају будите уз ваше дете док прати наставу на ТВ-у. Ово је, пре свега, савет родитељима деце млађег школског узраста. Кроз праксу смо приметили да деца имају замерку да не стижу све да запишу. То је и разумљиво, с обзиром на то да часови трају краће него иначе, како би било простора за све разреде. Било би добро да и ви заједно са вашим дететом записујете оно што је потребно па након часова дајте му да препише од вас оно што оно није стигло да запише. Али никако немојте само ви да пишете, док се дете игра и не прати, већ обоје, као да сте другари из клупе.

Преслишавање. Трудите се да одвојите одређено време за преслишавање. Најбоље је да то буде представљено као активност кроз коју дете учи вас ономе што је оно научило. Са мањом децом играјте се тако да оно буде учитељ/учитељица а ви ученици. Деци виших разреда основне школе, као и средњошколцима можете правити и мини тестове за проверу знања. Тако ћете, с једне стране, бити сигурни да дете заиста прати наставу, а, с друге, његово знање ће се учврстити.

Помозите детету да постави циљеве. Циљеви могу бити краткорочни и дугорочни. Тренутно је већина деце усмерена на дугорочни циљ – како ће завршити ову школску годину. Стога је, као корак ка томе, битно да дете освести зашто је важно да континуирано и редовно учи. Помозите му да схвати како би се пропуштено градиво даље одразило на његов успех, на пријемни испит или упис факултета и избор занимања, и које су све добити од редовног праћења градива. Можете му предложити и да за сваки предмет напише коју оцену жели да има на крају школске године (нек циљеви буду реални!) и да то залепи на видљиво место као подсетник, а додатно за сваки предмет да напише и који су кораци до тог циља. Ово је такође техника коју могу применити и студенти који су склони прокрастинацији.

Говорите да имате позитиван став о учењу од куће. На тај начин ћете охрабривати дете да и само има што мањи отпор према тренутним условима у којима се одвија образовање. У супротном, уколико будете критиковали овај начин рада, као и наставнике који су се одважили да стану пред камере, немојте очекивати да ће дете бити нарочито мотивисано.

Савет наставницима. Будите прагматични – покушајте да домаће задатке сведете на оно што је основно и неопходно за даље образовање. И сама деца су у страху, и упијају емоције нас одраслих. У овим околностима, школске обавезе не треба да буду презахтевне и извор додатног стреса. Трудите се и између себе да се ускладите – да не дајете сви истовремено пуно домаћих задатака, посебно из исте групе предмета. Имајте на уму да је и деци, исто као и одраслима, за очување психичког здравља неопходно и слободно време. Сви смо у истој ситуацији и свима нам је потребно да кроз њу прођемо што безболније.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: https://www.vaspsiholog.com/

Како да учење од куће буде ефикасно – 1 део

За сву децу и младе тренутна ситуација пандемије са којом се цео свет суочава је сасвим ново и непознато искуство. Прилагођавање на исту, између осталог, њима доноси и усвајање новог начина учења – праћење наставе од куће. За основце и средњошколце то подразумева наставу преко ТВ програма и Интернет платформе, као и сталну комуникацију са њиховим наставницима у вези са слањем домаћих задатака на основу којих ће се, претпостављамо, формирати и оцене. Студенти градиво обрађују путем онлине предавања и презентација. С обзиром на то да је структура рада другачија него у учионици и да нема директне интеракције и повратних информација, потребно је да и деца и родитељи дају свој допринос и труд како би овакав начин учења имао разултате.

У наставку текста прочитајте неколико савета које можете применити како би учење од куће било што ефикасније. Имајући у виду то да су студенти већ самостални у процесу учења, савети ће се више односити на децу основношколског и средњошколског узраста, али биће и неколико универзалних, корисних за све узрасте.

Дневна рутина. Ово је прво и најосновније правило. Мотивишите дете да, када су у питању обавезе, што верније одржава дневну рутину која је постојала и пре затварања школа – да устаје у одређено време, учи као да има редовну наставу, одлази на спавање као да сутра устаје за школу. Када постоје рутина и радна навика, учење постаје аутоматизовани процес. Одржавање рутине и дневне структуре свима ће нам помоћи да, када се будемо враћали у редовни животни ток, то не буде нови стрес јер смо се превише улењили. Уколико радите од куће, било би добро, уколико је могуће, да своје обавезе, или макар део њих, ускладите са обавезама вашег детета – да ви радите у време када оно учи, и да то заправо буде породична рутина.

Планирање активности. Уколико детету не полази за руком да одржи дисциплину, предложите му да прави план својих активности. План се прави кроз табелу која треба да садржи 3 колоне: време, активност и постигнуће – у које време се обавља која активност и колико од предвиђеног је постигнуто на скали од 1 до 5. Пример једног плана активности за дете виших разреда основне школе оквирно изгледа овако:

Време Активност Постигнуће
7.15-8.00
- устајање, хигијена
8.00-9.00
- доручак, припрема за часове
9.00-9.30 - час из српског
9.30-10.00 - час из математике
10.00-10.30 - час из историје
10.30-11.30 - пауза, контакт са другарима и наставницима у вези са домаћим задацима, ужина
11.30-12.00 - домаћи из српског
12.00-12.10 - пауза
12.10-12.40 - домаћи из математике
12.40-12.50 - пауза
12.50-13.20 - доћи из историје
13.20-13.30 - пауза
13.30-14.00 - домаћи из физике
14.00-14.10 - пауза
14.10-14.40 - домаћи из енглеског
14.40.-15.30 - ручак, слободно време
15.30-16.00 - домаћи из географије
16.00-17.00 - физичка активност (вежбе у кући или дворишту)
17.00-18.00 - сређивање собе и помоћ мами око кућних послова
18.00-19.00 - видео позиви са другарима
19.00-21.30 - вечера и породичне активности
21.30-22.30 - играње игрица
22.30-23.00 - припрема за спавање, оцењивање данашњих постигнућа и писање плана за сутра
23.00 - одлазак на спавање
На крају дана, у трећој колони ,,постигнуће’’ потребно је уписати у којој мери је предвиђена активност остварена, на скали од 1 до 5. Тамо где су оцене 1 и 2, исту активност пренети у следећи дан, али уз правило да немамо могућност да исту активност још једном пренесемо у наредни дан. Како би приказ био сликовитији, можете детету предложити и да скине неку апликацију за прављење дневног распореда на свом телефону.

Ово је универзална техника за све узрасте. Добро ће доћи и студентима којима не полази за руком да се организују и који стално одлажу обавезе, као и одраслима који сада раде од куће. Када овако направимо план, он нас просто тера да будемо одговорни, да испуњавамо предвиђено, да дамо себи лепе оцене на крају дана (па и да се наградимо нечим на крају успешне недеље). Свакако делује мотивишуће и када видимо колико слободног времена заправо имамо на располагању ако прескочимо ,,развлачење’’.

У наредном тексту моћи ћете да прочитате још неколико савета на ову тему.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: https://www.vaspsiholog.com/

Колико је доброта данас потцењена као друштвена вредност, а колико нам је потребна или потребнија него икад?

Колико је доброта данас потцењена као друштвена вредност, а колико нам је потребна или потребнија него икад?

Данас су нажалост на цени неке друге вредности као што су бити способан, бити сналажљив, успешан и слично, па се чини као да је доброта отишла на маргину. Нове генерације бивају задојене макијавелистичком идејом да „циљ оправдава средства“. Људи су се прилично отуђили и егоцентрично бирају оне опције које повећавају вероватноћу за њихов властити успех, чак и ако то подразумева отворену штету по другога. У експанзији је култура компетиције и конкуренције спрам културе сарадње и поверења. Ово је дефинитивно тренутак када нам је поврат доброте важнији него икад.

Да ли је она нагон, суштина људскости, насушна потреба…?

Нагони су нешто што нам је заједничко са животињама; то су биолошке предиспозиције да реагујемо у циљу самозаштите и властитог опстанка. Нагони су по природи себични и не маре за другога. Не можемо рећи ни да је доброта суштина људскости јер би то значило да се свако рађа са клицом доброте, а то није увек случај. Најпре сам за опцију да је доброта насушна потреба неких (не свих!)људи и да у великој мери зависи и од окружења у коме растемо и развијамо се. Ако око себе имамо такве моделе који шире доброту, и што је најважније, који нам сведоче о својим позитивним искуствима која су из доброте произашла, веће су шансе да ћемо кренути њиховим стопама.

Јесу ли људи у основи добри, само су то заборавили?

Људи имају одређени капацитет да буду добри, али ће се углавном опходити по доминантном и већинском тренду културалних очекивања. Ако су вредности такве да се неко више цени због успеха него због доброте онда ће доброта бити жртвована науштрб овог тренда.

Зашто често кажемо да су “добар и луд браћа”, па се сами разочарамо када нам се добро дело врати лошим?

Многи људи су у данашње време у страху од доброте јер верују да она може бити злоупотребљена од стране других. Типичне су идеје да ће бити искоришћени, „намагарчени“, да их други не поштују… Такви људи заправо имају проблем са персоналним границама и не знају да поставе ограничења, па и заврше онако како су сами себи прорекли. Истина је негде на пола пута. Треба бити добар према другима до мере у којој то не нарушава нашу добробит. Ако је особа у стању да одржава јасне и здраве границе са другим људима не би требало да има бојазан од доброте.

Да ли се данас систематски трудимо да не будемо добри, да бисмо се сачували, заштитили од других?

Чини ми се да је данас пуно добрих људи који се крију иза фасада равнодушности, дистанцираности или чак окрутности. Циљ је вероватно самозаштита. Са друге стране су они чија претерана доброта, брига и пожртвованост воде осећају искориштености, безвредности и „изиграности“. Зато се треба држати ван ових екстремних оквира и вешто дозирати сопствено доброчинство.

А, колико је заправо пожељно бити добар, ширити доброту и васпитавати млађе од нас да буду добри, упркос томе што нам се доброта понекад обије о главу?

Ово питање ме је подсетило на један чувени експеримент који сам недавно гледала на телевизији. Испитаници су позивани у експерименталну собу у којој се налазио испитивач који им је задавао следећу инструкцију – треба да одаберу један од три соса који су градацијски поређани по љутини. Сос који одаберу ће један субјект морати да поједе у целости како би добио награду од 500 долара. Ситуација је тако изрежирана да се непосредно пре експеримента испитаник на ходнику сусреће са дотичним субјектом који налеће „случајно“ на њега, сударају се а субјект одмахује руком и театрално опсује. Испитаници у првој фази експеримента углавном бирају најљући сос јер су изреволтирани негативном реакцијом субјекта и када на пројектору виде да то лице треба да добије поменуту новчану награду инстиктивно желе да му онемогуће тај задатак. Међутим, обрт се дешава у другој фази експеримента када испитивач који је у првој фази био неутралан и суздржан сада постаје нарочито љубазан према испитанику. Ова љубазност смекшава испитаниково срце те испитаник ублажава своју реакцију, мржња бива умањена и бира сос умереније љутине. Експеримент јасно доказује утицај других на побуђивање доброте и мржње код људи. Окрутне реакције побуђиваће љутњу и мржњу, док ће доброта имати тенденцију да шири доброту. Дакле, када би већина нас исијавала добротом значајно би повећали шансу да човечанство у целини фаворизује доброту као доминантну вредност.

Може ли доброта да се учи, вежба?

Претходни експеримент управо доказује да је елемент учења доброте пресуднији од неке генетске предиспозиције за доброту. Доброта се, на срећу, ланчано шири и то управо учењем по моделу. Ако окружење продукује доброту она ће се лакше узвратити.

Јесте ли помислили како би изгледао свет када би доброта била доминантна?

Такав свет би био нереалан, нереално леп. Препуштам вашим читаоцима да макар на секунд замисле такав призор.

И на крају да видимо шта је то заправо доброта? Која је њена манифестација?

Иако нека званична и прецизна дефиниција доброте не постоји, јер је тешко направити исцрпну листу елемената доброте, ја бих је најпре упоредила са психолошким појмом емпатије. Саосећати са другим људским бићем, у његовим добрим и лошим околностима, бити способан да се „ставиш у туђе ципеле“, да разумеш туђу перспективу и делаш у складу са нечијим најбољим интересом, неугрожавајући притом сопствену добробит, оно је што би у најкраћем назвала добротом.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: http://www.psiholjub.com/

Како победити трему

У моментима када треба да да обавите нешто важно за вас, храбро да иступите пред послодавца, већи број људи или било коју другу врсту публике, дрхти вам глас, зноје вам се руке и мислите да нећете бити у стању једну једину реч да изустите или се потпуно укочите. Трема је, веровали или не, веома уобичајена ствар код свих нас. Важно је да знате како да се суочите са њом и како да је елиминишете у што је већем проценту могуће. Корен треме се налази у несигурности и страху од тога да не погрешите, да не делујете глупо или некомпетентно и на тај начин оставите лош утисак. У таквим моментима трема је сасвим очекивана и нормална.

Погрешан корак би у таквој ситуацији био када бисте трему игнорисали и покушавали да изгледате опуштено и лежерно. Тело у грчу, али са опуштеним изразом лица, може у најмању руку да делује извештачено што, такође, није пожељно. Отворено признајте себи свој проблем и ситуација је до половине решена, а, ако је публика таква да можете да је замолите за разумевање, често вам људи неће замерати. Наравно, изнесите то на шармантан начин, тако да вас то не прикаже као неспособну него искрену и симпатичну особу. Ипак, ситуација није увек таква и због тога је добро да предузмете неколико корака који помажу да боље исконтролишете трему.

Занимљив податак везан за трему јесте да је то једна од ретких нервних реакција која има толики утицај на тело у целини (сви делови тела на одређен начин осете ефекте треме). Адреналин који доспева у тело током наступа треме је један од јачих стимуланаса и зато можемо често чути нпр. да је излазак на бину јединствен осећај који вас тера да изнова излазите и осетите ефекте адреналина.

Како умањити трему:
Вежба води ка савршенству. Вежбајте колико год можете и на који год начин можете. Покушајте да се видите или чујете док обављате одређену активност. На пример, снимите себе како бисте чули како говорите, то ће вам дати увид у ставке које треба да исправите. Уколико је у питању нека физичка активност, покушајте да је поновите довољан број пута како би постала готово рутинска. Ма колико то банално звучало, огледало ће вам помоћи да елиминишете бригу како ћете изгледати другима. Вежба испред огледала ће вам помоћи и да ускладите своје кретање, говор и гестове. И на крају, представите све то својим пријатељима који ће вам дати повратну информацију и, ако постоји грешка, на време ћете моћи да је исправите.

Како победити трему_
Најважнија је добра припрема. Важно је да у сваком моменту имате у глави шта желите да кажете или урадте. Уколико је презентација у питању, покушајте да запамтите текст и тако у тренуцима највеће треме умете да излажете то што сте већ припремили. Можете и на папиру или у презентацији коју имате са собом припремити податке које желите да кажете, тако да увек имате уз себе мали подсетник који може ускочити као помоћ ако се збуните. Можда чак нећете морати ни да га користите, али ће вам само знање да га имате уз себе улити више сигурности. Део припреме је свакако и долазак на време на место догађаја (пожељно је чак раније), како бисте имали времена да се прилагодите атмосфери и психички припремите. Такође, припрема подразумева и информисање о вашој публици, њиховим интересовањима и начину размишљања, како бисте могли да предвидите шта би све могли да вас питају или које све ситуације би могле да вас сачекају на том догађају. Пробајте да предвидите и проблематичне ситуације и размислите о начинима на који ћете их превазићи. Што сте спремнији, бићете сигурнији у себе и боље ћете поднети трему.

Такође, битна је и непосредна припрема. Пре него што почнете са говором или другом активношћу, дишите дубоко, сконцентришите се и покушајте да визуализујете позитиван исход ситуације у којој сте. Можете и практиковати вежбе за дикцију (нпр. понављање вокала овим редом: а, о, е, у, и), што ће вам помоћи да течније говорите и мање грешите.

Размишљајте позитивно и подигните своје самопоуздање.


Чувајте свој глас. Уколико трема изазива сушење грла и самим тим кашљање и муцање, понесите са собом воду. Немојте конзумирати хладне и газиране напитке као ни слаткише јер ћете тако погоршати ситуацију. Уколико због нервозе стално цупкате, изражено гестикулирате рукама и сл., покушајте да пронађете други фокус мисли који ће вам помоћи да се сконцентришете. У томе може да вам помогне и неко познат у кога имате поверења. Ако и даље не успевате да смирите нервозне покрете руку, узмите у руку фломастер или маркер, скидање и стављање чепа неће правити буку попут кликтаја хемијске оловке (па неће одати вашу нервозу) и деловаће умирујуће по вас.

Импровизација као унапређење вашег наступа. Уколико се окренете импровизацији, ни то није лоша идеја, док год сте у стању да пратите ток својих мисли и довољно сте речити да можете да се снађете у непредвиђеним ситуацијама. Међутим, импровизација је углавном привилегија људи са већим искуством те, ако ви не спадате у њих, боље је да се добро припремите. Оваква стратегија је посебно корисна за говорнике, глумце или музичаре који могу доста импровизацијом да утичу на свој наступ, а да публика то готово и не примети. Уколико запнете током представе или говора, то можете шармантно уклопити у причу и "извући" се кроз неку шалу или доскочицу.

У сваком случају, не треба да очајавате, припремите се колико је могуће добро, опремите позитивним ставом и шансе да успете су на вашој страни.

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: Инфостуд

Како да проверимо информације до којих дођемо путем интернета

Како да проверимо информације до којих дођемо путем интернета  

Интернет постаје преоптерећен информацијама. Иако је то предност за већину наставника и ученика, Интернет има и своје негативне стране.

Photoshop вам приказује слике ствари које се заправо нису догодиле, на интернет страницама се налазе чланци са лажним садржајем, а аматерски новинари измишљају импресивне статистике које су заправо превара. На интернету све може изгледати стварно, али није. Добро размислите пре него што нешто цитирате или у нешто поверујете.

Овде како можете да научите како да проверите релевантност информација.

Шта су лажне вести?

Лажне вести су дефинисане као вести које не садрже истините чињенице. Прича је измишљена и нема доказаних чињеница, извора или цитата. Лажне вести могу бити пропаганда која је намерно замишљена да завара читаоца, или може бити замишљена као „клик-мамац“ написан из економских побуда. Размислите о рекламама или писцима који зарађују на броју људи који кликну на њихову причу.

Опасности лажних вести

Лажне вести имају много недостатака. Колико су штетне мале лажи? Мало лажних вести није ништа ново, зар не?

Погрешно! Могућност искривљавања стварности понела је експоненцијални скок напред с новим трендом, технологијом.

Могуће је створити аудио и видео записе стварних људи који говоре и раде ствари које никада нису рекли или радили. Овакве лажне информације делују реалније и јако се тешко открива права истина.

Веома је важно да ученици знају и недостатке лажних информација на интернету. На пример: лажне вести поспешују разговор!

Понекад се лажне вести шире попут гласина или трачева. Људи ће веровати и делити све што им се чини ангажованим или што учвршћује њихова уверења. Поврх тога, сочне, лажне вести поспешују разговор и стварају једнакост међу људима са истим мишљењима. Мало чудно, али истинито. Повезује људе и ствара заједнице.

Савети за ученике:

Ако желите да у свом раду за школу напишете рад који се базира на релевантним изворима, требало би да научите како да проверите информације, чињенице и њихове ресурсе.

1. Проверите наслов

Ако се заглавље користи прекомерним знаковима интерпункције или великим словима, можда би било добро копати мало дубље. Вришти на пажњу ученика. Изгледа као замка. Ако се у заглављу тврди да текст садржи тајну или да вам говори нешто о чему „медији“ не желе да знате, требало би да се запитате да ли је то заиста тако. Ове две "замке наслова" могу указивати на лажне вести. То је баш као примање е-поште са таквом темом. Прешло би директно у нежељену пошту.

2. Користите Гоогле слике

Гоогле-ова алатка за претрагу слика може да се користи за проверу слика и истраживање слика.

3. Истражите податке о издавачу / аутору

Студенти користе Гоогле да би пронашли информације о одређеним темама. У великом броју случајева само кликну на први резултат који се појави у Гоогле-у без гледања везе. Треба преиспитавати поузданост издавача пре употребе информација са те интернет странице.

Потражите веродостојност у чланцима. Ово можете урадити на интенет страници у делу „about us“, или можете у чланку потражити биографију аутора. Ако је позадина аутора непозната или је интернет страницу написао аутор без везане биографије, можете овај извор сматрати непоузданим.

4. Лако дељење

Да ли је ресурс лако делити?

5. Сусрет

Како сте налетели на овај ресурс? Да ли је промовисан на интернет страници? Да ли је оглашен на Гоогле-у? Да ли се појавио у фиду на друштвеним медијима? Да ли вам га је послао неко кога познајете? Ако је оглашен, ресурс је мање поуздан од садржаја који доспева до Гоогле-ових главних страница без оглашавања.

Запитајте се која је сврха документа/чланка и зашто је направљен. Понекад је врло лако разликовати нежељену пошту и промоцију од стварних чињеница и неутралних информација. Ако је страница маска за оглашавање, информације могу бити пристране.

6. Линкови

Да ли чланак који читате повезује или наводи различите изворе, укључујући званичне и стручне изворе? Да ли се информације које овај чланак пружа појављују у извештајима на интернет страници?

7. Ауторитет домена

Проверите домен чланка. Која институција објављује овај документ? Можете користити напредну претрагу Гоогле-а да сузите претрагу изостављајући одређене речи или претражујући тачне интернет локације. На пример, можете унети „.гов“ или „.еду“ у оквир у коме се тражи нека страница или домен. Ограничићете резултате претраживања на само државне или универзитетске веб странице.

8. Ажурирано

Ако наиђете на страницу са великом количином “сломљених веза”, овај пост није ажуриран, тако да вероватно неће бити ни информација о њему. Морате проверити датум објављивања информација/чланка. Информације у посту од пре 3 године можда више неће имати великог утицаја. Ко зна које би се нове ствари до сада могле догодити, што садржај чини потпуно ирелевантним.

9. Проверите више извора

Увек је боље да проверите два или више извора да бисте проверили информације. Што више ресурса изнесе исте чињенице, вероватније су да су информације истините.

10. Истражујте даље

Проверите изворе на које се ослања чланак који читате, проверите цитате у чланку, одакле су преузети? Размишљајте, постављајте питања и преиспитујте сваки извор!

Извор: https://www.bookwidgets.com/blog/2019/01/fact-checking-and-fake-news-lesson-plans-the-ultimate-teacher-guide#dangers
На Blogger поставила наставница грађанског васпитања/педагог
Боба Табаковић Мастер Педагог

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ГИМНАЗИЈЕ
У гимназијама се ученици припремају за даље школовање на факултетима или високим школама струковних студија.

Гимназије пружају широко опште образовање. Школовање траје четири године - за то време могу се открити или развити интересовања за одређене области. Одлазак у гимназију омогућава да се преиспита одлука, да се стекну различита знања и искуства, а тиме и да се донесе зрелија одлука.

Постоје следећи типови гимназија:

1. ГИМНАЗИЈА СА СМЕРОВИМА

Друштвено-језички смер:

преовлађују страни језици и садржаји друштвених наука (матерњи језик и књижевност, историја, историја уметности, филозофија, социологија, психологија).

Природно-математички смер:

већи број часова посвећен је предметима природних наука (математици, физици, хемији, биологији, информатици).

Смерови у гимназији пружају знања и припремају за упис одговарајућих факултета или високих школа - на пример, друштвено - језички смер за упис филозофског, филолошког, правног факултета, факултета политичких наука ..., природно - математички смер за упис нпр. електротехничког, машинског, биолошког и хемијског факултета, високих техничких школа ...

2. ГИМНАЗИЈА ОПШТЕГ ТИПА

Гимназија општег типа је "на пола пута" између природно-математичког и друштвено-језичког смера: приближно подједнако су заступљени предмети друштвених и природних наука. Ученици којима добро иду како природни предмети, тако и језици и друштвени предмети, могу размислити о гимназији општег типа - посебно ако за сада не могу да се определе да ли их више интересује природно-математичка или друштвено-језичка област.

Овај тип гимназије пружа предзнања за припрему различитих пријемних испита. Нпр., ако је неко неодлучан између студија историје или медицине, у гимназији општег типа имаће прилике да стекне довољно предзнања како из историје, тако и из хемије и биологије.

3. ВОЈНА ГИМНАЗИЈА

Војна гимназија припрема ученике за наставак школовања на војним академијама. Ученици стичу општа знања од значаја за студије на Војној академији. Посвећује се пажња развоју мотивације, као и етичких особина личности неопходних за позив професионалног официра.

Сви ученици станују у Интернату Војне гимназије и носе цивилну одећу коју им обезбеђује школа.

4. ГИМНАЗИЈА ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА

- Филолошка гимназија

- Математичка гимназија

- Гимназија за ученике са

  посебним способностима за

  физику

- Гимназија за спортисте

Гимназије за ученике са посебним способностима, као и одељења у којима се део наставе остварује на страном језику, имају посебан пријемни испит. О томе можеш детаљније прочитати у Конкурсу за упис у средњу школу, брошури у издању Просветног прегледа

.

Не заборави! Гимназија не оспособљава ни за једно занимање.

Ако се после гимназије не заврши факултет или висока школа струковних студија, тешко је запослити се без додатне квалификације - неког додатног курса и одговарајуће дипломе.

СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

Средње стручне школе оспособљавају за рад (дакле, оспособљавају за занимања), али дају и могућност за наставак школовања на високим школама и факултетима. Школовање у њима траје три или четири године, у зависности од образовног профила који се упише. Сваки образовни профил изучава се према програму којим се стичу знања и вештине који су потребни за обављање послова у једном или више сродних занимања.

Ако желиш:

да се после завршене средње школе запослиш, можеш да се определиш за средњу стручну школу, за трогодишњи или четворогодишњи образовни профил

да после средње школе наставиш школовање, можеш да се одлучиш за четворогодишњи образовни профил у средњој стручној школи или за гимназију

прво да завршиш средњу стручну школу и стекнеш занимање, а после можда да наставиш школовање, можеш да се определиш за четворогодишњи образовни профил у средњој стручној школи.

ДЕТАЉНИЈЕ О ПРОХОДНОСТИ

После четворогодишњег образовног профила постоји директна проходност за упис на факултете и високе школе струковних студија - не захтева се полагање допунских испита, већ је довољно положити пријемни испит.

Имај у виду да поједине установе високог образовања захтевају одређено средње образовање као предуслов за упис. Услове за упис појединих факултета и високих школа можеш проверити на сајту хттп://пријемни.инфостуд.цом и у информаторима Просветног прегледа.

После трогодишњег образовног профила не постоји директна проходност за упис факултета и високих школа струковних студија. У неким случајевима постоји проходност за упис одговарајуће високе школе струковних студија. На пример, после завршене угоститељске школе у трогодишњем трајању може се, уз положен пријемни испит, уписати Висока хотелијерска школа струковних студија у Београду. За упис других високих школа и факултета требало би положити разлику испита трогодишњег и четворогодишњег профила и ванредно завршити четврту годину (ванредно школовање, за разлику од редовног, није бесплатно).

СРЕДЊЕ УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ

Уметничке школе оспособљавају за рад у уметничким занимањима и припремају за даље школовање. Трају три или четири године. У уметничке школе се уписују ученици са израженим уметничким склоностима и талентом.

Средње уметничке школе су:

музичке школе и Школа за музичке таленте у Ћуприји

балетске школе

уметничке школе ликовне области:

- дизајн

- уметнички занати

За упис у уметничке школе полаже се пријемни испит који се састоји из два дела:

провера одговарајућих знања стечених током претходног школовања и посебних способности и вештина (талента за ту уметност)

писани тест из матерњег језика и математике (то је, заправо, завршни испит који полажу сви ученици који завршавају основне школе); полаже се у јуну.

После завршене средње уметничке школе постоји директна проходност* за упис на уметничке струковне студије, факултете уметности и остале факултете и високе школе где се може конкурисати после четворогодишњег средњег образовања, без обзира на врсту завршене школе.

* Директна проходност значи да је за упис довољно положити пријемни испит - није потребно претходно полагање допунских испита.

Поставио на блоггер психолог школе Милош Ћулибрк

Извор: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/

Водич за ученике завршних разреда-саветовање

Пред тобом је важна одлука. Да би избор био добар, важно је да твоја одлука буде промишљена, а не резултат случајности. Зато се потруди да се најпре добро информишеш: о себи, својим интересовањима, способностима, могућностима. Овде ти могу помоћи упитници. Уколико се твоја процена не слаже са сликом коју одраније имаш о себи, можеш да се обратиш родитељима, професорима, вршњацима и свим људима који те добро познају.
Добро се информиши и о занимањима и школама.

ЗАПАМТИ:
Избор је ТВОЈ!
Школа, односно занимање, мора одговарати ТЕБИ, а тек онда твојим родитељима, друговима или наставницима.

ИМАЈ НА УМУ ДА:
-Свако може да буде успешан у више занимања.
-Твоја интересовања се временом могу променити.
-Велики број школа и занимања одговара како девојкама тако и младићима.
-Никада није касно да промениш одлуку. Ако си у недоумици, потражи помоћ стручњака.

Можеш да се обратиш и школском психологу или психологу који се бави професионалном оријентацијом у најближој служби за запошљавање. Уз помоћ психолошких тестова психолози могу да ти помогну да дођеш до боље, прецизније процене својих способности.

ЧОВЕК УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ
Ако се слажеш са овом изреком, то значи:

-да ти је прихватљиво стално учење, примена и размена нових знања и вештина
-да ћеш неговати професионалну радозналост
-да ћеш лакше прихватити сталне промене у свету рада
-да поседујеш карту за успешну каријеру

ДОБРО ЋЕ ТИ ДОЋИ ДА РАЗВИЈАШ СЛЕДЕЋЕ ВЕШТИНЕ:
ТЕХНИЧКЕ ВЕШТИНЕ


-Информатичке вештине - коришћење компјутера и разних специјалних програма (софтвера) зависно од области којом се бавиш.
-Управљање информацијама - претрага, избор, чување и организовање разних података који се могу применити.

 
ВЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

-Тимски рад - сарадња ради постизања заједничког циља уз уважавање разлика појединаца.
-Решавање конфликата - када дође до неспоразума нападати проблеме, а не људе, бити конструктиван.
-Управљање стресом - не дозволити да рад под притиском штетно утиче на здравље, имовину и на међуљудске односе.
-Социјална интеракција - отвореност за нове контакте, предусретљивост, размена знања и искустава, подршка и иницијатива.

 
ВЕШТИНЕ УПРАВЉАЊА СОБОМ И ДРУГИМА

-Планирање, организовање, управљање временом, одређивање приоритета.
-Доношење одлука, лидерство.
-Оријентација на резултат, мотивисање других у раду и самомотивисање за рад.
-Праћење промена у начину рада и у пословном окружењу, увођење иновација.

ОСОБИНЕ КОЈЕ СУ ВАЖНЕ ЗА УСПЕШНУ КАРИЈЕРУ:

Флексибилност - Спремност да се прилагодиш променама и да их прихватиш као изазове који могу бити прилика да напредујеш у каријери. То је такође и спремност да ти утичеш на околности које могу да унапреде пословање.

 
Отпорност на стрес - Суочавање са брзим променама, кратким роковима и тешким саговорницима без превише ометајућих емоција (узнемиреност, љутња, паника, ...).

 
Висок мотив постигнућа - Спремност да посвећено радиш на постизању пословних циљева. Пожељно је да своје циљеве умеш да ускладиш са интересима послодавца.

 
Самодисциплина - Истрајност и добро организовање са циљем да успешно завршиш започети задатак или посао.

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ У ИЗБОРУ ШКОЛЕ И ЗАНИМАЊА

Уписаћу се у најближу школу.
Размисли: Згодно је када је школа близу куће, али то не треба да буде пресудно приликом твог избора. Постоје много важнији разлози за избор школе и занимања.

Уписаћу се у школу у коју иду и моји другови.
Размисли: Биће другова и другарица и у новој школи. Старо друштво можеш да виђаш и у слободно време, али ти не могу помоћи ако си у погрешно одабраној школи!

Уписаћу се у ову школу јер је популарна.
Размисли: Популарност је пролазна. Занимљиво је шта већина мисли, али ти ипак направи свој избор! Твој успех и задовољство може донети популарност и теби и твом занимању.

Уписаћу се у школу коју су за мене одабрали родитељи.
Размисли: Родитељи могу имати занимљиве предлоге. Ти размисли, јер је време да направиш свој избор. Свакако немој да бираш школу само због родитеља. Такође, ако ти се жеље поклапају са родитељским, немој по сваку цену бирати нешто супротно.

Уписаћу се било где, јер имам слаб успех.
Размисли: Чак и са слабијим школским успехом постоји могућност избора.

Одлука је донета, само једна школа долази у обзир, не размишљам о другим школама.
Размисли: Не заборави да свако може да буде успешан у читавом низу занимања. Осим твог првог опредељења, важно је да имаш и резервне изборе због ограниченог броја места.

Поставио на блоггер школе: психолог школе Милош Ћулибрк
Извор на коме можете наћи бројне друге корисне информације: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/savetovanje.php

ЗАНИМАЊА БУДУЋНОСТИ

У блиској будудности тражиће се занимања која су у настајању али и она која већ постоје уколико се прилагоде савременим захтевима и технолошким променама.

Свет рада се стално мења. Доказ за то је да 10 најтраженијих занимања у развијеним земљама у 2010. години није ни постојало 6 година раније. Светски економски стручњаци предвиђају да ће у будућности расти потреба за занимањима која су тек у настајању, али и за занимањима која већ постоје. Услов је да се морају прилагодити променама - савременим потребама, начину и стилу живота.

Занимања 21. века су:

- она која постоје на тржишту рада, али још увек нису у званичној номенклатури (списку занимања),
- постојећа занимања која су у мањку на тржишту (дефицитарна занимања),
- нова занимања за која се очекује да ће бити тражена у будућности.

Ево неких примера нових занимања:

БИОИНФОРМАТИЧАР
(Стручњак за синтетичку биологију)
Користи компјутерске програме за прикупљање, анализу и праћење података о конкретним биолошким функцијама или карактеристикама како би стекао боље разумевање сложених биолошких активности. Доводи у везу генетске информације са развојем нових лекова и клиничких третмана. Своје знање користи за спречавање и лечење болести живог света (људи, животиња и биљака).

ИНЖЕЊЕР И ТЕХНИЧАР КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА

Планира и контролише процедуре и активности које ће обезбедити квалитет материјала, робе и услуга. Користи најбоље технике за одређени процес или метод, одредеђује ниво потребног квалитета, и предузима неопходне мере за одржавање или побољшање квалитета. Техничари помажу инжењерима у изради процедура за контролу квалитета и метода, примени технике контроле квалитета, инспекцији и тестирању производа и услуга у различитим фазама.

КОНСУЛТАНТ ЗА УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ
Развојем мулти-медијалних апликација, комуникација између професора и студента/ученика није више сведена само на писану форму и на физичку присутност, већ се помоћу видео и теле-конференција комуникација све више употпуњује. Консултант за учење на даљину је модерна верзија ментора који користи савремену методологију за преношење и проверу знања својих ученика и студената. Његов посао је да организује и спроводи одговарајуће курсеве путем Интернета, да оцењује и држи консултације.

СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА ИНТЕГРИСАНЕ ДИГИТАЛНЕ МЕДИЈЕ
Задужен је за креирања садржаја за одређени медиј (нпр. Интернет сајт). Креатори садржаја раде све: пишу текстове, фотографишу, интервјуишу, снимају и монтирају интервјуе за подкаст (одложено емитовање), објављују садржаје на сајту и одговарају на коментаре читалаца. Чак се и школе новинарства привикавају на ове промене проширењем својих програма. Поред свега, ту је и маркетинг - садржаји се рекламирају на друштвеним мрежама попут Твитера и Фејсбука.

СТРУЧЊАК ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ АПЛИКАЦИЈА ЗА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ
Развија компјутерске програме који омогућавају вишеструку примену савремених мобилних телефона. Све више послова могуће је обавити реко мобилног телефона, почевши од проверавања банковног стања, преко плаћања рачуна, паркинга, контроле стамбеног простора (паметне куће) и др. Потреба за апликацијама за тзв. смарт (паметне) телефоне расте, како у свету бизниса, тако и у области забаве.

ДИЗАЈНЕР (ИНЖЕЊЕР) ИНТЕРФЕЈСА
Дизајнира компјутере, апарате, ЦНЦ (Цоммпутер Нумерицалy Цонтролед) машине, апарате за мобилну комуникацију, софтверске апликације и вебсајтове имајући у виду искуство корисника и интерактивност. Циљ дизајна је да се кориснику омогући што једноставнија и ефикаснија употреба. Дизајнер мора да усклађује изглед и техничку функционалност производа. Циљ је да се производ користи једноставно и брзо. Због разноликости примене, дизајнери се специјализују за различите области као нпр. софтвер дизајн, веб дизајн индустријски дизајн итд.

ИНЖЕЊЕР И ТЕХНИЧАР ЗА ЕНЕРГИЈУ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА
Алтернативни извори су сунце, ветар, вода, земљин омотач и различити нус производи из индустрије и пољопривреде који се недовољно или уопште не користе. Инжењер процењује начине коришћења енергије за стамбене и пословне зграде, возила и разне производне системе. Препоручује врсте и системе алтернативне енергије уз које би уштеда била највећа. Пројектује, конструише, тестира и усавршава, енергетске системе. Техничар ради у тиму и помаже инжењеру у свим фазама рада на системима за коришћење енергије из обновљивих извора.

СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА ВИРТУЕЛНУ БЕЗБЕДНОСТ
Задужен је за контролу и спречавање криминала на интеренту. Развојем интернета све више обавеза обављамо онлине. Због веће опасности од злоупотребе расте потреба за стручњацима који ће омогућити да се спроводи закон у овој области. Ови стручњаци су потребни у свим областима у којима се ради са поверљивим информацијама (банкарство, здравство, одбрана и безбедност, ...).

СТРУЧЊАК ЗА ПРОИЗВОДЊУ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ
(Инжењер и техничар пољопривреде - биофарминга)
Осигурава квалитет читавог процеса производње здраве хране по строгим еколошким стандардима. Води рачуна о квалитету земљишта, чистоћи ваздуха, воде и осталих услова који утичу на производњу здраве хране биљног и животињског порекла. Србија има велики потенцијал за извоз органске хране која је све траженија на светском тржишту.

На Блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор на коме можете наћи бројне друге корисне информације: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/index.php#

Вежбе за правилан изговор гласа Л

Драги моји ученици,

У овом тексту показаћу вам вежбе за правилан изговор гласа Л. Наравно, оваква врста текста не представља замену за логопедски третман, али у овим ванредним околностима користиће вам као додатна идеја за  рад код куће. Пронађите мирно место на које вас неће нико узнемиравати и посветите се вежбању. Вежбе треба да понављате сваки дан, 15 до 20 минута.

Како вежбати изговор  гласа л

За правилан изговор овог гласа треба да имате тзв. добру оралну праксију тј. способност да своје говорне органе покрећете у жељени положај. Управо због тога се креће са вежбама за јачање говорног апарата како би он био спреман да продукује одређени глас.

Дакле, почиње се од разгибавања! Ево неколико вежбица:Исплази језик напоље и покушај да врхом додирнеш нос
Врхом језика пређи преко ивице горњих зуба
Умотај језик према горе, иза горњих зуба
Подигни врх језика иза горњих зуба и задржи га, уста су отворена

Како се правилно изговара глас Л: уста су нам благо отворена, врх језика се подиже и закачи горе иза секутића, бочне стране језика су слободне и њима пролази ваздушна струја. Лагано изговарамо глас л пазећи да језик остане у том положају. Затим ћемо спајати глас л са самогласницима и изговарати: (наглашавајући глас л и задржавајући језик у том положају).ЛИ, ЛЕ, ЛА, ЛО, ЛУ. Када добро увежбамо изговарање гласа Л самостално и уз самогласнике, крећемо са речима.

 Вежбамо глас на почетку речи

ЛИ: лице, лисица, лија, лимун, липа, литица, лист, ливада

ЛЕ: лет, летак, лептир, леђа, ледина, лепеза, летва,
ЛА: лак, лан, лав, лакат, лане, лама, ласта

ЛО: лов, ловац, ловити, ловина, лонац, лопата, лом, лов

ЛУ: лук, лутка, лутати, лустер, лубеница

Сада ћемо провежбати глас Л на почетку речи кроз реченице:

– Лисица је лукава.
– Лимун је кисео.
– Липа лепо мирише.
– На ливади лете лептири.
– Лана има  лопту
– Лабуд је лепа птица.
– Ласта лети високо.
– Лука једе лубеницу.
Затим увежбавамо глас Л између самогласника,

И………………Л……………..И
Е……………..Л……………..Е
А……………..Л…………….А
О…………….Л……………..О
У…………….Л……………..У              

 ВЕЛИКО,  МАЛО,  БАЛОН,  ТАБЛА,  ТОПЛО,  ОБЛАК, 

 БАЛЕТ,  ДОЛЕ,  ЦЕЛО

И прелазимо на глас Л у средини речи, у комбинацији са сугласником
огледало, балон,околина, пиле, планета, планина, плаво, платно, плес, плести, оловка, село, топло, кило, салама, галама, колица, пелене, палма,  длан, сланина, магла, нула, вила, клупа, школа

Реченице у којима се глас Л појављује у средини речи:

– У бокалу је ледени чај.
– Лампа је на столу.
– Киша лије као из кабла.
– Лубеница је слатка.
– Купили смо велика кола.
– Мила воли желе бонбоне

И на крају у финалном  положају речи.Примери за финални положај гласа су: фудбал, тунел, аутомобил,шал, гол, пол, вал, жал и на крају у финалном (на крају) положају речи.

 Даље на ред долазе  речи које садрже два гласа Л (ЛаЛа, ЛеЛа, ЛоЛа, ЛуЛа). ПЛАСТЕЛИН  СЛАДОЛЕД  ЗАЛЕПИЛА  ДОПЛИВАЛА  НАЛИЛА  ПОЛИЛА  ОГЛЕДАЛО 

ЗАБОЛЕЛО  ЗАБЛИСТАЛО  ОЛИСТАЛО  ОГОЛЕЛО

Ради аутоматизације гласа Л, односно да би сте спонтано могли да га правилно изговарате, наставите са вежбањем гласа Л кроз песмице и приче.                            

     ЦИПЕЛЕ

  На ногама мале

  девојчице Јеле

 свађале се њене

 ципелице беле

 Рече левој десна:                      

 -Баш си много тесна-

 А лева ће њој:

  - Већа си за број-   

   кад то ноге чуле

   обе се изуле.  

ПЛАВО И БЕЛО

Море је плаво,облаци су бели

И лађе и камен врели

Небо је плаво а једра бела,

Таласи и далека села.

Мајице су и плаве и беле,

И обале и сарделе.

Плаво и бело је морнарско одело.

Мреже су беле и песак и стене

И галебови и за бродом пене.

Шкољке су и беле и плаве

Када се на длан ставе.

Свуда је уткано плаво и бело

Тако је кажу море хтело.

Дај ми крила један круг                                                             Лађе

   Ласта има крила                                                         Оне плове,плове,плове

   лети све до Нила                                                         -од Инђије до Пазове

   ласто ласто буди друг                                                 Куда ове лађе плове?

   дај ми крила један круг                                             Оне плове,плове,плове 

   да обиђем луг                                                             мрежом рибу да улове

   да одем на југ                                                             А куд ове лађе плове?  

                                                                                        Лађе плове, плове   

                                                                                       - питај беле галебов

Срдачан поздрав, ваш логопед Слађана Николић