Док траје пандемија корона вируса, ова храна може да оснажи ваш имунитет – комплетан списак намирница



                                                  
Image by Deborah Breen Whiting from Pixabay 

Док траје пандемија корона вируса, ова храна може да оснажи ваш имунитет –  комплетан списак намирница

Поред изузетно важних мера хигијене, у које спада редовно и темељно прање руку, као и редовна употреба дезинфекционих средстава, обратите пажњу и на исхрану.
” Уносите намирнице које јачају наш имуни систем, а то су лимун и лимета, који су једни од најбољих извора витамина Ц и антиоксиданата и помажу алкализацији и детоксикацију. Пијте млаке лимунаде пре сваког оброка. Једите супу од костију, богата је витаминима и минералима и делује умирујуће на респираторна стања”, саветује нутрициониста – дијететичар Јована Срејић Ферлуга, а затим објашњава на које начине на имунитет делује лук:
“Бели лук ојачава одбрамбене снаге организма. Слично као и бели лук, црни лук има противупално дејство”.
Нутрициониста додаје да је корисно и јабуково сирће због дезинфекционог дејства, чак и према најотпорнијим бактеријским сојевима и вирусима. А можете га користити за зачињавање салата или припрему напитка.
Корисно је и маслиново уље као извор мононезасићених здравих масти које изузетно јачају имунитет. Отпорнијим нас чине и маслине и авокадо, али и одређени зачини.
“Ђумбир је један од најмоћнијих зачина који помаже у смањењу упале, јачању имунитета, смањењу грлобоље и смањењу бола. Додајте куркуму у потаже, чорбаста јела. Додајте ђумбир у лимунаду, чај или воћни смути”, саветује наша саговорница.
Како делују босиљак, маслачак, али и купус и карфиол
“На листи намирница које оснажују организам налазе се и бројне зачинске биљке попут рузмарина, оригана, босиљка, тимијана. Додајте их у салате, користите за маринирање и зачињавање меса. Када су у питању чајеви, пијте чај од ђумбира, чај од матичњака, чај од маслачка, чај од ехинацее.
Нутрициониста препоручује и гљиве као суперхрану.
“Не треба заборавити ни поврће из породице купусњача – карфиол, броколи, прокељ, купус, кељ, рен, келераба. Ова група поврћа богата је антиканцерогеним, биолошки активним једињењима изоцијанатима. Друго веома значајно једињење које садржи јесте глукосинол, значајно за јачање детоксикационе функције јетре”.
Зашто су важни витамин Ц, витамин Д и цинк?
Савет нутриционисте је и да се дневно узима два пута по 500 мг витамина Ц за превенцију или 3-5 грама, 2 пута дневно ако сте болесни.
“Лимун, лимета, поморанџе, мандарине, грејпфрут, јагоде, ананас, киви, броколи и клице броколија веома су богати витамином Ц. Имајте на уму да је шећер непријатељ овог витамина зато обавезно елиминишите храну са рафинисаним шећером и смањите укупан унос угљених хидрата”, додаје Јована и препоручује:
“Потребна је и суплементација витамина Д и К2. А доза витамина Д треба да буде између 5, 000 – 10, 000 ИУ – интернационалних јединица. Узимајте и 20 мг цинка на дан, а овај минерал садрже семенке, бундеве, пилетина, лосос и говедина”.
Важно је поменути и есенцијална уља која су савезник имунитету: уље еукалиптуса, рузмарина, нане (пеперминта), тамјана, оригана, тимијана, здравца (геранијум), цимета, мушкатног орашчића, бергамота, чемпреса и етерично уље чајевца.
Нутрициониста издваја и лековите биљке које имају позитивно дејство на нашу отпорност, у њих спадају: зова, астрагалус, љупчац, еукалиптус, пеперминт, матичњак, плућњак, лист плантана, “цхапаррал екстрацт”, мента, корен омана, лобелија.
Зашто је важно не јести шећер?
“Када говоримо о шећеру и имуном систему, морамо објасниити вези између шећера, витамина Ц и имунитета. Најједноставније речено шећер и витамин Ц се такмиче да уђу у наше ћелије. Ако у крви има превише шећера, овај витамин ће вероватно изгубити трку јер превише шећера може ограничити улазак витамина у ћелије. Као што вероватно знате, витамин Ц је изузетно важан за борбу против слободних радикала и борбу против патогена, попут вируса, бактерија и других микроорганизама. Ако шећер онемогући његов улазак, наш имуни систем слаби и постаје рањивији”, објашњава нутрициониста претходну напомену да треба смањити, односно избацити шећер из исхране.
Али зато препоручује да се наспавамо.
“Нашем телу је потребан редован сан како би се одморио, регенерисао и обновио. Нередован сан доводи до умора, исцрпљености и смањене концентрације. Међутим, недостатак сна такође представља стрес за организам, слаби имуни систем и доводи до настанка запаљенских роцеса. Потребно нам је седам до девет сати сна”.
Не заборавите на течност
“Уношење течности и довољна хидратација су пресудни за наш имуни систем, циркулацију, нервни систем и рад свих органа. Хронична дехидрација може узроковати накупљање превише хистамина у телу. Повишен хистамин, такође, може узроковати запаљенске процесе, алергије, главобоље, хроничан бол, проблеме са пробавом и ослабљен имуни систем. Последица хроничне дехидратације је и повећати ризик од настанка инфекција и болести. Потребно је да унесемо између осам до 10 чаша воде на дан”, истиче нутрисциониста и додаје:

“Ако вежбате или сте физички активни, проводите време на сунцу или у веома топлој просторији, пуно се знојите, опорављате се од неке болести или инфекције потребно је да уносите додатну количину течности. А важан је и квалитет воде, па је најбоље решење имати квалитетан филтер. Такође, трудите се да воду сипајте и пијте из стаклених посуда”.
Не заборавите ни на физичку активност
Нутрициониста каже и да је за имунитет од пресудне проводити време у природи.
“Потребно је да будемо физички активни најмање 30 минута, пет дана недељно. Физичка активност стимулише циркулацију, појачава снабдевеност ткива кисеоником, доприноси балансу важних неуротрансмитера, смањује стрес и напетост, побољшава расположење и меморију. Зато, пронађите начин који вама помаже да се боље носите са стресом!”.
И не заборавите, уколико приметите неке од симптома корона вируса, попут грознице, губитка даха, повишене теленсе температуре, сувог кашља, бола у грлу, не паничите већ се обратите надлежним лекарским службама које ће вам једини дати меродаван савет.

Извор:https://www.mojpedijatar.co.rs/nutricionista-dok-traje-pandemija-korona-virusa-ova-hrana-moze-da-osnazi-vas-imunitet-kompletan-spisak-namirnica/
На Blogger поставио педагог школе
Александар Ђорђевић

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА


ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА

Светска здравствена организација је 11.03.2020. године прогласила пандемију новим вирусом короне (ЦОВИД-19). Нови корона вирус (САРС-Цов-2) се преноси са човека на човека, углавном капљичним путем при кијању и кашљању. Пошто вирус може да опстане дуже време на чврстим површинама, могућност ширења заразе је и додиривање заражених површина и накнадно додиривање очију, носа и/или уста.Препоруке за смањење ширења инфекције корона вирусом, подразумевају (уз појачане мере личне хигијене и дезинфекцију простора) боравак код куће као основни начин ограничавања изложености људи вирусу.Против епидемијским мерама (привременом обуставом рада образовних установа, ограниченим радом предузећа и препорукама за рад од куће, привременом мером ограниченог изласка из куће за особе старије од 65 година, као и затварањем објеката и отворених простора за тренинг) ограничене су и рутинске активности на отвореном, укључујући редовну физичку активност.Сузбијање ширења вируса је хитан приоритет за јавно здравље.Спречимо да продужени боравак у кући доведе до појачаног седентарног понашања, односно провођења много времена седећи и лежећи (играње игрица, гледање телевизије, коришћење мобилних уређаја) и смањења редовне физичке активности. Такво понашање у дужем временском периоду може довести до појаве: смањења циркулације, опуштања мишића, губитка кондиције, анксиозности, поремећаја сна, депресије, повећане телесне масе, повећања иначе регулисаног крвног притиска и шећера у крви и потенцијалног погоршања хроничних болести. 
            Постоји снажна здравствена основа за наставак физичке активности у кућним условима.Спровођење редовних физичких активности и рутинског вежбања у сигурном кућном окружењу важна је стратегија одржавања здравог живота током кризе коронавируса.
Физичка активност помаже нашем телу и уму на много начина, али ево неколико кључних:
•           вежба ослобађа хемикалије у вашем мозгу, попут серотонина и ендорфина, који су одлични за побољшање расположења,
•           доводи до повећања енергије и бољег сна,
•           физички покрети могу олакшати стезање у раменима и врату, што је често повезано са стресом и анксиозношћу,
•           оснажује имуни систем,
•           утиче на регулисање телесне масе,
•           смањује ризик од погоршања хроничних болести.
                Вежбање код куће, путем различитих сигурних, једноставних и лако изводивих вежби, добро је за одржавање нивоа кондиције.  Такви облици вежбања могу да укључују: Вежбе јачања/снаге-Ове вежбе подразумевају вежбе са сопственом тежином или вежбе са оптерећењем/теговима.Најчешће коришћене су склекови, издржаји, чучњеви, вежбе за трбушне мишиће, вежбе пропадања, вежбе са теговима и друго.Додатни примери - устајање и седање на столицу/кауч, наслонити се рукама на зид и радити 30/60секундни издржај, лећи на леђа и ногама дохватити лопту/играчку, па пребацити преко главе, користити флаше од 1,5 литара уместо тегова за вежбе за руке. Вежбе за равнотежу/баланс-У ову групу вежби спадају јога, пилатес и многе друге групе вежби које учвршћују равнотежу и обезбеђују гипкост тела.Додатни примери - стајање на једној нози на равној подлози, стојање на једној нози на полуиздуваној лопти, лећи на леђа и високо подићи ноге – направити свећу, искораци, преклони итд.
Вежбе кондиције-Најчешће подразумевају врсту тренинга којим су ангажоване веће мишићне групе и где долази до повећаног снабдвања тела кисеоником. У кућним условима ту спадају аеробик, вожња собног бицикла, тренинг на степеру и друго.Додатни примери - прескакање конопца, трчање у месту, интензивнији плес, брзо пењање на неку препреку, додавање лопте/јастука итд.Препоручује се да, у недељну рутину, укључимо комбинацију поменутих вежби.
                
Индивидуалне вежбе у кући захтевају мало простора, могу се вежбати у било које време и не захтевају додатну опрему.Избор различитих видова бесплатних вежби је доступан „онлајн“, тако да се путем интернета, мобилних апликација и телевизијских емисија могу наћи тренинзи прилагођени свим узрастним категоријама и нивоима кондиције. Помоћи старијим особама и подстакнути их на активност.
Пре него што се уведе вежбање у рутину:
•           почети од лакших вежби да не би дошло до повређивања тела (нису сва тела једнако утренирана за вежбање. Да бисмо телу обезбедили адекватну физичку активност, а да притом не дође до повређивања, најбоље би било почети лаганим вежбама, а временом појачавати њихов интензитет),
•           увек се загрејати пре почетка вежби (не треба започети вежбање уколико тело није правилно загрејано, јер неће изржати интензитет, а може доћи до повређивања мишића и зглобова),
•           не напрезати тело сувише (дати мишићима времена да се одморе и опораве. Између понављања у току вежбања правити паузе од 15 до 20 секунди, и бар 12-48 сати одмора између тренинга једне групе мишића),
•           обавезно се истезати (после вежбања је неопходно да се истегну сви мишићи који су били активни током тренинга).

Одрасли треба да буду активни најмање 30 минута дневно, одједном или два пута по 15 минута, укључујуће активности различитог интензитета. Деца би требало да имају у току дана више периода активности и да те активности не трају краће од 60 мин збирно у току дана. Труднице, старији грађани и особе оболеле од хроничних незаразних болести, би требало да укључе редовну физичку активност у складу са препорукама изабраног лекара.

Правите редовне паузе од непрекидног седења испред рачунара, таблета, паметног телефона или телевизора сваких 20 до 30 минута.

Охрабривати старије особе да стоје усправно и дубоко удишу чиме могу повећати волумен плућа.

Покушајте да што више задржите личне свакодневне рутине везане за физичку активност или креирајте нове рутине.
Редовно проветравајте просторије у којима боравите и вежбате.

Трудите се да оброци буду увек у приближно време сваки дан.
Водите рачуна да уносите поврће, воће, прозводе од целог зрна житарица, рибу и немасна меса, младе сиреве и мањемасне млечне прозводе.
Ограничите употребу прерађених прозвода који су најчешће калорични, са великим садржајем кухињске соли, простих шећера, засићених и транс масних киселина. Трудите се да избор хране буде у складу са здравственим/физиолошким стањем организма.
Пијте довољну количину воде за пиће.
Спавајте довољно, најмање 6-8 сати дневно.

Извор:http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-17-1753

Литература:

  1. Chen P, Mao L, Nassis GP, Harmer P, Ainsworth BE, Li F. Coronavirus disease (COVID-19): The need to maintain regular physical activity while taking precautions. J Sport Health Sci. 2020;9(2):103–104. doi:10.1016/j.jshs.2020.02.001
  2. World health organization. Mental health considerations
  1. British medical journal. Covid 19 home based exercise activities could help during self isolation.

  1. https://www.sydney.edu.au/news-opinion/news/2020/03/27/how-to-stay-fit-and-active-at-home-during-self-isolation.html
  2. World Health Organization. Global recommendations on physical activity for health.https://www.who.int/publications-detail/global-recommendations-on-physical-activity-for-health

На Blogger поставио педагог школе
Александар Ђорђевић

Дан планете Земље


Дан планете Земље





Широм света 22. априла обележава се Међународни дан планете Земље као подсетник да нам наша Планета и њени екосистеми дају живот. Дан планете Земље први пут је обележен 1970. године у Сједињеним Америчким Државама и овај датум сматра се почетком модерног еколошког покрета, тог дана одиграле су се Велике демонстрације. Протести су били усмерени против угрожавања природне средине изливањем нафте, загађењем из фабрика и енергетских централа, депонија. Тражило се заустављање тровања животног окружења отпадним водама, пестицидима, издувним гасовима аутомобила и заштита дивљих врста.
Ове 2020. године обележава се 50та годишњица манифестације која је пробудила јавност.
Дан планете Земље званично је проглашен на Конференцији Уједињених Нација о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру, на којој је учествовао велики број представника влада и невладиних организација, на којој је усклађен далекосежни програм за промовисање одрживог развоја и дан борбе против нарушавања животне средине, као и  глобална акција ширења еколошке свести. Службено је проглашен као дан заштите здраве и чисте животне средине, као и дан спашавања и помоћи људима, животињама, птицама, инсектима и географским облицима рељефа, који се мењају и нестају под утицајем деловања човека на загревање планете. Циљ је јачање свести и поштовање људи према животној средини и природи, јер човечанство има будућност, само ако је имају сва жива бића на планети.
У овом догађају сваке године учествује више од 150 земаља и милијарду људи, чинећи Дан планете Земље највећом грађанском акцијом на свету. Дан планете Земље је дан свих нас. Све што радимо, добро и лоше, за нашу животну средину  највише утиче  на наш живот,  и зато је важно да не мислимо  на Дан планете Земље и како да јој помогнемо само овог дана, већ сваког дана у години.
Један дан не може да промени ништа ако свакодневним неодговорним односом према животној средини и окружењу у коме живимо, загађујемо  земљу, воду и ваздух и угрожавмо биљне и животињске врсте.
Развојем индустрије и великом потрошњом свих облика енергије, производњом пластичног и другог неразградивог отпада, човек нарушава равнотежу природе и угрожава биоразноликости доводећи у питање и сопствени опстанак. Загађујемо ваздух који дишемо, трошимо и загађујемо воду која није неограничен ресурс, многе биљке и животиње нестају уништавањем животних станишта, а једна од највалиднијих чињеница је да употреба пестицида убија пчеле у застрашујућем проценту, а зна се, да четири године након њиховог нестанка не би опстала већина живог света на планети.
10 предлога да допринесемо да сваки дан буде дан планете Земље:
1.   Шетајмо што више, што више време проведемо у природи више је ценимо.
2.   Набавимо кесе за вишекратну употребу, носимо цегере кад идемо у куповину, на тај начин смањујемо употребу пластичних кеса а истовремено смањујемо пластични отпад.
3.   Рециклирајмо, одвојимо време за сортирање отпада!
4.   Купујмо органско воће, поврће и органске производе! Куповином органских производа доприносимо развијању агрикултуре без употребе пестицида.
5.   Једимо више поврћа, смањивањем употребе меса смањујемо емисију штетних гасова за 70%.   
6.   Почнимо компостирање (Распали остаци органске материје која је трула претвара се у природно ђубриво), не бацамо органско отпатке, већ га можемо претворити у плодно тло што може помоћи у исхрани биљака.
7.   Бавимо се баштованством, можемо узгајати биљке у свом дворишту, што има двоструку корист, производимо више кисеоника за атмосферу а истовремно имамо укусно поврће за исхрану.
8.    Користимо стаклену амбалажу уместо пластичне, стакло не утиче на укус намирница и смањујемо рециклажу пластике.
9.   Направимо сопствене производе за чишћење, већина производа за чишћење садржи штетне хемикалије. Уместо тога, користимо сирће и кору од поморанџе за чишћење без отрова!
10.         Засадимо дрво! Не морамо чекати Дан дрвећа да би посадили дрво! Дрвеће производи кисеоник, смањује угљен диоксид и пружа дом многим птицама и животињама!


На Blogger поставила наставница грађанског васпитања/педагог
Боба Табаковић Мастер педагог

Ускрс

                                                          Ускрс
Ускрс, или Васкрс представља најважнији хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење. То је покретни празник и слави се од 4. априла до 5. маја. Читава Велика недеља сеслави у кругу породице а недељни ручак све то заокружује у празник.Овај празник широм света прате разни народни обичаји од којих је најпознатије фарбање јаја.
Код нас ускршњи празници почињу на Велики петак, када се фарбају јаја. Обичај је да се прво кувано јаје чува “чуваркућа” Три дана, колико Ускрс траје, сви се међусобно дарују офарбаним јајима и куцају истима. Победник је онај чије јаје остане цело!
Постоји обичај да се прво фарба црвено јаје. Ово јаје се чува до следећег Ускрса и назива се “чуваркућа”, “стражар”. У складу са називом овом јајету се приписују магијске моћи. Важност црвене боје је последица њене повезаности са бојом (Исусовом) крви. Након црвене јаја се фарбају и другим бојама, док су се шарена поклањала јер је за њих било потребно више труда.
Временом су се развиле различите технике украшавања јаја. На пример вуницама које се лепе на необојено јаје, или, још чешће биљкама, на пример цветови листови. Посебна пажња се поклања биљкама које се користе у исхрани, на пример пшеница. Након цветних мотива, најзаступљеније су геометријске шаре. Поруке су чест мотив на јајима, па су тако писане и љубавне поруке, празничне честитике које славе Ускрс. Ускршња јаја се често украшавају хришћанским мотивима, најчешће мотив крста.
Недеља је први дан Ускрса. Православци се тог дана поздрављају речима: Христос васкрсе, на шта се одговара: Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског.
Обичаји за Ускрс у свету
Швајцарска
Људи уз честитање поклањају ускршњу голубицу “Paloma di pasqua” колач са сушеним воћем.


   Француска
У овој земљи се три дана пре Ускрса не чују црквена звона, а кад се поново огласе, људи се грле и честитају Ускрс. Деца се играју ускршњим јајима, бацају их увис и поново хватају.


Немачка
У Немачкој се обојена јаја вешају на гране дрвећа, јаја и чоколадне фигуре такође се сакривају у вртовима и двориштима, а најмлађи се забављају тражећи их.

Норвешка и Данска
На дан Ускрса људи носе у џепу комад бесквасног хлеба умотаног у бело платно да би га у поноћ појели.

Бугарска и Румунија
Људи стављају брашно, со, квасац и јаја на прозоре. На први дан Ускрса замесе хлеб од тих састојака.

Финска и Шведска
Традиционално се фарбају јаја, а деца маскирана у вештице сакупљају слаткише од врата до врата у замену за украшене гране врбе.

Северна Америка
Најпознатији је обичај лов на јаја. Родитељи их сакрију, а деца их траже јер верују да их је зец сакрио заједно са поклонима.
Лапонија
Уз песму и плес, становници се играју снегом, прави се Снешко Белић, слави се Исусово ускрснуће и почетак буђења природе.


Белгија
Белгијанци сматрају да ускршња јаја доносе звона из Рима.




Холандија
Пале се ускршње ватре у сумрак.

На Blogger поставила наставница грађанског васпитања/педагог
Боба Табаковић Мастер педагог

Моћ позитивног мишљења – самоиспуњујуће пророчанство


Треба ли увек „мислити позитивно“ или је боље бити припремљен за најгору могућу варијанту? Хороскопи и пророчице…чему опасност ако и онако није тачно? Треба ли деци говорити да су паметна или је боље да верују да и нису баш…да се не би опустила? Психологија заправо даје неке од ових одговора.

Замислите следећи експеримент. Учитаљица добија разред деце. За отприлике половину јој је речено да нису баш бистра, док за другу половину добија информацију да су изнадпросечно интелигентна. Оно што не зна јесте да су истраживачи изједначили ове две групе- оне се заправо не разликују у интелигенцији и сви имају исте способности. Након неког времена, ученицима се задаје тест из математике. Шта мислите, који је резултат? Не заборавите- способности су им једнаке. Ипак, група за коју је учитељица веровала да је интелигентнија постиже боље резултате! У педагогији и менаџменту се ово назива Пигмалион ефекат, а односи се на феномен да већа очекивања од људи резултују бољом перформансом. Овај ефекат је заправо облик нечег што је већ дуго познато у области социјалне психологије- самоиспуњујућег пророчанства.

Самоиспуњујуће прорачанство је било које позитивно или негативно очекивање/уверење које се остварује само зато што је такво уверење креирано – оно потврђује себе остварујући самог себе. На пример, пророчица ми је рекла да ћу имати успешан пословни дан у среду- ствроила је одређено очекивање. Када тај дан дође, моје активности ће што свесно што несвесно бити измењене (наступаћу самопоузданије, лакше изнети нове идеје, осећати више енергије и можда урадити више него обично). На крају, среда ће заиста бити успешнији дан, али само због тога што су је моје активности (под утицајем уверења које сам креирала) измениле. Опаснија варијанта су негативна предвиђања- хороскоп је рекао да треба да избегавам вожњу наредна три дана. Иако мислим да не верујем хороскопима, несвесно креирано уверење ће довести до тога да возим напетије, правим нагле покрете, плашљивије гледам све око себе. Таквим понашањем повећавам вероватноћу да ћу изазвати удес- не зато што хороскоп нешто предвиђа, већ управо зато што ми је усадио такво уверење.

Самоиспуњујуће пророчанство је концепт који је описао социолог Роберт Мертон у својој књизи Социал Тхеорy анд Социал Струцтуре објављеној 1949. године. Он га објашњава као предвиђање које је заправо погрешно на почетку, али га особа/е својом свесном или несвесном активношћу учине тачним.

Социјалне интеракције. Знате ли оне особе које тврде да јако добру могу да процене људе? На први поглед процене ко је добар а ко не и то предвиђање никад не омане. Једно од објашњења је управо самоиспуњујуће прорачанство – ако верујемо да је неко добар (нпр. учини нам се таквим на први поглед), понашаћемо се пријатније, пријатељскије и сарадљивије него ако неког проценимо као лошу особу. То наше пријатељско понашање ће изазвати пријатељску повратну информацију друге стране и уверити нас да смо добро проценили на почетку. А заправо смо сами изазвали да та особа „буде добра“.

Стереотипи. Верујући да су припадници одређене групе (националне, етничке, верске или друге заједнице) нпр. „агресивни у свом наступу“ ми ћемо у интерацкцији са њима бити гласнији, ригиднији, агресивнији него иначе, чиме ћемо изазвати сличан њихов одговор. Не зато што је било која група агресивнија, већ зато што смо се другачије понашали према њима због својих уверења и сами изазвали понашање које смо „предвидели“.

Слика о себи. Да ли сте били „бистро дете“ или оно које ипак мора више да се труди? Оно што нам други говоре о нама (посебно родитељи, учитељи и друге важне фигуре) се временом може снажно интернализовати повратно нам  креирајући слику о нама самима. У складу са њом почињемо да се понашамо и градимо очекивања. Многи заврше потврђујући ту слику, не зато што је иницијално била тачна, већ зато што су нас уверили да је тачна. Понашајући се у складу са тим, само смо произвели ефекат.

Васпитање деце. „Девојчице су лоши математичари“. Истраживања су показала да у разредима у којима професори математике верују да је ово тачно, ученице заиста постижу лошије резултате из математике (иако имају једнаке способности као и ученице из других одељења). Пигмалион-ефекат поменут на почетку текста је одавно знан феномен у просвети и стога је важно да водимо рачуна да код деце не стварамо такву врсту ограничавајућих уверења.„Ти си један безобразник“ – дете које ово слуша целог живота почиње да гради идентитет и понаша се у складу са овом поруком. Мислимо о томе које поруке шаљемо деци и младима.

Шта се на основу овога може закључити?

Верујући и понашајући се у складу са уверењем да је већина људи добра и без злих намера, већа је вероватноћа да ћемо од њих такво понашање и добити. Без обзира на „објективно“ стање.
Ако баш желимо препоруке пророчица, хороскопа и сличних тумача судбине, најбоље да их неко други прочита и саопшти нам само позитивна предвиђања – можда се и остваре. С друге стране, негативна предвиђања могу објективно бити јако опасна (јер могу покренути процес њиховог самоостварења која ћемо заправо сами изазвати).
Будимо јако опрезни када прихватамо друштвене стереотипе – чак и ако нам се чини да добро предвиђају неке ствари, не заборавимо да их у великој мери сами изазивамо и потврђујемо.
Осмислимо поруке које шаљемо другима, посебно деци. Ако верујемо да су паметна, способна и лепа, сва је прилика да ће то и бити. То, наравно, не значи да ћемо хвалити све и дивити се свему што други раде. Односи се само на глобална очекивања која имамо од њих. Верујмо и учимо друге да су способни за готово све што пожеле.
Ако верујете да ћете имати лош дан, вероватно и хоћете. Није да сте видовити, али можда ипак треба опрезније да возите.
Иако нисте могли да бирате као дете, сада можете. Окружите се људима који верују да сте способни и да можете. Временом ће уверити и вас и биће покренут магичан процес испуњавања тих очекивања.

Извор: еПсихотерапија
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

                                                                  ПРОМЕНИТЕ ТМУРАН ДАН

 Поштовани родитељи,
 и у овој кризној ситуацији пробудите и  пронађите  срећне мисли  у себи.
  Позитиван поглед на свет није у власништву других људи. У нама је, а ви као родитељи,  развијајте код деце позитивне емоције, васпитајте дете да буде оптимиста. Деца усвајају начин понашања одраслих. Она уче из примера, копирањем својих највећих узора, родитеља.       Уколико својим проблемима приступате са оптимизмом– чините много за дететов будући приступ проблемима.
  Најзначајнија разлика између оптимиста и песимиста је у начину размишљања. Не разликују се по томе да ли виде проблеме или не, већ по томе како се носе са оним што виде. Оптимисти верују да су негативни догађаји изазов а песимисти да је у питању трајно стање, њихова лоша судбина, теорија завере…
  Оптимизам је животни став, стање духа, навика позитивног размишљања…Велика предност свих оптимиста је да  дуже живе, имају бољи имунитет, отпорнији су на стрес.  Лакше се сналазе  у друштвеним ситуацијама, креативнији су, задржавају младолики изглед и у касним годинама. Радо преузимају иницијативу.Пожељни су у сваком друштву.
   Без обзира што се вама подразумева, да своју децу волите највише, своју љубав отворено, директно и често деци што више показујете и говорите. Не брините, не можете претерати, не можете дете тако “размазити”, па нема разлога ни да шкртарите.
Погрешно је веровање да оптимисти свет гледају кроз ружичасте наочаре. Они су углавном, реалисти.
   Научите децу да цене оно што имају, да се радују и уживају у сваком тренутку дана. Тиме подстичете њихову веру у своје способности. Деца која верују у себе  радоватиће се изазовима и приступаће им без страха. Зато, када почнете да негујете оптимизам код свог детета, неговаћете оптимизам у себи. Биће то заједничко учење, лековито и за ваше дете и за вас. и .

 Желим Вам срећне и здраве васкршње празнике, Слађана Николић, логопед

Терапија читањем: Водич кроз селф-хелп литературу

Међу људима који препознају личне потешкоће везане за ментално здравље, чак 75 одсто ће пре самостално да се бави проблемом, него да потражи стручну помоћ. Ово је светски податак, а ажурних званичних података за Србију нема. Међутим, имајући у виду колико је психотерапија овде и даље табу тема и многима финансијски недостижна, не чуди што се стручњак контактира евентуално онда када све оде предалеко.

Већина људи, дакле, заобилази психологе/психијатре/психотерапеуте и покушава да се избори са проблемом самостално. То подразумева да ће се обратити и селф-хелп литератури – књигама из жанра популарне психологије. Како се годишње објави на хиљаде ових књига, а десетине чак и на нашем простору, циљ овог текста (за промену) није њихова критика већ водич – како раздвојити жито од кукоља.

Селф-хелп може да се подели на две врсте. Са једне стране ту су књиге Дипак Чопре, Ронде Бер, Осха и сличних, где наслови и обећања немају никакве везе са научним достигнућима и резултатима истраживања. Тврдње су субјективне, произвољне и непотврђене, неретко и потпуно ирационалне. Са друге стране имамо, на пример, књигу „Научени оптимизам“ Мартина Селигмена или „Ментални став“ Керол Двек, које испуњавају емпиријски захтев и цитирају озбиљне научне студије.

Скорији резултати тврде да библиотерапија (терапија читањем) може да доведе до позитивних животних промена али само онда када су поставке у књизи рационалне и валидне. Да ли то значи да би најбезбедније за наше ментално здравље било да се комплетан жанр пре објављивања подвргне стручној рецензији (тзв пеер ревиењ)?

Џон Норкрос, универзитетски професор, клинички психолог и психотерапеут, сматра да би било пожељно да у домену овог жанра постоји бар неки вид регулативе. Рецимо, да постоји бар један валидан доказ да могу да испуне обећано, да независни експерти потврде да књига садржи ваљане принципе, или да постоји емпиријски доказ да је књига значајно помогла већем броју људи. Критеријум у том случају свакако не би био планетарни успех књиге или њен тираж – јер његове студије потвђују да зарада аутора не корелира са ефикасношћу садржаја.
Како би помогао људима да пронађу најучинковитије селф-хелп изворе, Норкрос је пре неколико година објавио књигу „Селф Хелп Тхат Њоркс“. У одсуству фомалних регулатива и истраживачких доказа, ослонио се на професионални консензус. Наиме, спровео је дванаест анкета помоћу којих је питао више од 4.000 америчких клиничких психолога и психотерапеута да оцене преко 2.000 специфичних извора самопомоћи (књига, филмова, аутобиографија…).  Одређени извори су конзистентно оцењивани високо, на основу чега је лако направио топ листе оних највреднијих. Такође, минимум тридесет психолога је било потребно да оцени један извор да би се уопште нашао на листи. Овако рецимо изгледа топ 10 селф-хелп књига које су преведене и код нас:

1. Шта да очекујете док чекате бебу – Арлин Ајзенберг (и остале књиге из овог серијала)
2.  Нега деце по др Споку – др Бенџамин Спок
3.  Траума и опоравак – Џудит Луис Херман
4.  Приручник за превазилажење анксиозности и фобија – Едмунд Борн
5. О смрти и умирању – Елизабет Кјублер Рос
6. Умеће љубави – Ерих Фром
7. Научени оптимизам – Мартин Селигмен
8. Како пронаћи смисао живота – Виктор Франкл
9. Ток – Психологија оптималног искуства – Михаљ Чиксентмихаљи
10 Пут којим се ређе иде – Скот Пек
Међу листом аутобиографских књига, нашле су се рецимо „Уторак са Моријем“ Мича Елборна, „Дете звано То“ Дејва Пелцера и „Видик таме“ Вилијама Стајрона.



извор: Психобрлог

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк



Како деци олакшати изолацију током епидемије?

Тренутна епидемиолошка ситуација са којом се читав свет суочава код великог броја људи изазива осећај страха, стрепње, повишене анксиозности, беспомоћности. Самим тим што је дошло до обуставе одласка у вртић, на наставу и што су изласци из куће сведени на минимум, и деци је јасно да се нешто несвакидашње дешава. Једна од основних родитељских функција јесте брига и заштита деце. Различите информације до којих долазимо путем медија, од којих су многе нетачне па чак и имају циљ да провоцирају панику, долазе и до деце. Стога, осим од излагања ризичним контактима потребно је заштитити их и од прекомерног страха и бриге. У наставку текста прочитајте како им у томе можете помоћи.
Објасните детету тренутну ситуацију на што разумљивији начин. Немојте полазити од тога да дете не разуме шта се дешава, да не треба да га оптерећујете и да треба да га заштитите од било каквих информација. Деца и од 3-4 године могу да наслуте да нешто није у реду, као и да препознају ваша осећања – тугу, страх, забринутост, потиштеност. Стога, пружите им праве информације и прилагодите их њиховом узрасту – што су деца мања, то више сликовитих метафора треба користити (можете и цртати) како бисте им објаснили шта су вируси, како се преносе, шта изазивају у телу. Питајте их како се осећају.
Објасните им зашто је тренутно изолација неопходна. С обзиром на то да је и пролеће на прагу, свима нам изолација тешко пада. Међутим, лакше ћемо је поднети када је схватимо и прихватимо као део самодисциплине, емпатије и одговорности према старијим особама. Тако и детету објасните – да оно не спада у категорију која је животно угрожена, да ће, и ако се разболи кроз то проћи као и кроз претходне прехладе, али и да не знајући може да буде носилац вируса који даље може пренети бакама и декама, а који код њих може створити озбиљније здравствене проблеме.
Ограничите излагање информацијама из медија. Уколико приметите да дете постаје јако узнемирено док гледа вести или чита чланке о тренутној ситуацији, ограничите време које проводи излажући се истим. Најбоље би било да, рецимо, само једном до два пута дневно сви заједно гледате званичне вести и саопштења, затим да заједно прокоментаришете добијене информације и дате образложења детету за оно што га брине. Такође, трудите се да цорона вирус не буде једина тема о којој ћете разговарати.
Одржавање рутине. Трудите се да мотивишете дете да што више одржава своју постојећу рутину – да устаје ујутру као да иде у школу и да испоштује школске обавезе за сваки предмет које добија од наставника (најбоље у оно време кад би иначе било у школи). То ће спречити и да се изгуби радна навика, те да се дете улењи и тешко прилагоди обавезама када поново крене у школу. Када је лепо време, може рецимо учити на тераси. Такође, добро је да одржава и физичку активност – ако не иде на тренинге предложите му да пронађе на yоутубе-у предлоге вежби које може да ради у кући или у дворишту. Можете му се и придружити. Омогућите му да одржава контакте са другарима, као и са свим члановима породице који не живе са вама путем видео позива. Такође је значајно и уколико сте разведени да омогућите детету да одржава контакт са другим родитељем, макар на овај начин.
Ставите детету до знања да ви бринете о њему. Да би дете осећало сигурност, потребно је градити и такву атмосферу. Оно треба да зна да је заштићено, и да само треба да буде дете чија је обавеза да поштује опште препоруке о хигијени и остајању код куће.
Управљајте својом анксиозношћу и паником на адекватан начин. Паника се преноси и већом брзином него сам вирус, и сама деца је лако ,,упијају’’. Трудите се да пред дететом избегавате, на пример, причу о томе како су рафови у продавницама празни, како нисте обезбедили довољно залиха, да немате довољно уштеђевине да све набавите, и слично.
Будите добар модел свом детету. И сами се придржавајте свих упутстава и будите одговорни према себи и свом окружењу. Када предузимате одређене активности у том смислу, добро је да их и вербално образложите. На пример: ,,Сада ћу напрскати све браве у кући средством за дезинфекцију зато што их сви додирујемо, а вирус се најлакше преноси преко руку. Зато је важно и да често перемо руке.’’
Заједничке активности. Трудите се да на што квалитетнији начин искористите заједничко време које сада имате на располагању – сви ћете се боље осећати. Испуните га друштвеним играма, филмовима и серијама које већ дуго желите да одгледате али нисте имали времена, предложите детету коју књигу може да прочита па дискутујте о њој, обављајте заједно кућне послове – чишћење, кување, уређивање дворишта, заливање цвећа. Наравно, можете и у породичну шетњу (без блиских контаката са другим људима!).


Извор: Ваш психолог
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк

У СУСРЕТ ВАСКРСУ



Ове године ћемо најрадоснији хришћански празник славити у измењеним околностима, у ванредном стању. То нас свакако не омета да са дететом разговарамо о највећем хришћанском празнику и да извршимо припреме како би Васкрс прославили у кругу породице.

Искористите слободно време да детету објасните шта овај празник значи, када се слави, испричајте детету о традиционалним припремама за овај празник, обичајима везаним за овај празник, о важности овог празника за вернике.  Подсетите се и испричајте детету како сте ви славили овај празник док сте одрастали. Немојте пропустити  да питате дете шта оно зна о овом празнику, нека вам исприча да ли се сећа како сте прошле године прославили Васкрс.

Наступајућа недеља је недеља пред најрадоснији хришћански празник Васкрс. Цела недеља пред Васкрс је Велика недеља. Ова недеља се зове још и Страсна седмица јер се односи на издају, хватање и страдање Господа Исуса Христа. Сви дани у овој недељи су велики: Велики понедељак, Велики уторак, Велика среда, Велики четвртак, Велики петак, Велика субота.

            Велики петак је дан Христовог страдања и смрти, дан велике туге. Наиме, јеврејске старешине и првосвештеници су помоћу лажних сведока и заведеног народа Христа осудили на смрт. На овај дан, са још двојицом разбојника, Христос је после великих мука, понижења и вређања, са трновим венцем издахнуо прикован на крсту. На Велики петак се у нашим храмовима износи плаштаница коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница је платно на коме је приказано полагање Христово у гроб. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов) испред олтара.

Васкрс је највећи хришћански празник – празник над празницима. Тога дана се слави успомена на васкрсење из гроба Господа Исуса Христа – победа над смрћу и темељ хришћанске вере. Васкрс је сунце хришћанског календара. Васкрс се увек пада у недељу. То је покретни празник и сваке године пада различитог датума. Најраније може да буде 4.априла, а најкасније 8.маја.

За Васкрс су везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас за овај празник је везан обичај фарбања јаја и даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак, горећи на огњишту, даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Један од најлепших и најрадоснијих хришћанских обичаја је фарбање јаја за Васкрс. Хришћанске породице, по устаљеној традицији, васкршња јаја фарбају на Велики четвртак, али се фарбају и на Велики петак и на Велику суботу, што зависи од обичаја у различитим крајевима. Почетак фарбања јаја пропраћен је најпре молитвом Богу, затим се у суд са водом у коме ће се кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене васкршње водице.  Прво офарбано јаје зове се „чуваркућа“ , чува се целе године и верује се да укућане штити од болести и других недаћа. „Чуваркућа“ од прошле године се не ломи, већ се закопа у неко плодно земљиште или се баци у реку да однесе сва зла која су пала на њега.

Фарбање јаја се врши у спомен на догађај када је Света Марија Магдалина Мироносица ( то је она девојка која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдање и којој се Христос први јавио по васкрсењу) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље и посетила цара Тиберија. Тада му је у знак пажње предала црвено јаје и поздравила га речима: „Христос Васкрсе!“ радујући се васкрсењу Спаситељу своме који јој је показао како треба водити хришћански живот.

Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Васкрсења нема без страдања и смрти. Црвена боја је првенствено боја хришћана и цркве.

Када сване дан Васксења Христовог, са свих торњева православних храмова дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом породицом одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Васкрсе!! и „Ваистину васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Када се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, кади целу кућу. Наглас се чита молитва „Оче наш“ и друге молитве које се знају или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, један другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.


Ево неколико једноставних начина за фарбање и украшавање јаја са децом:

1.      Фарбање у кеси – Убаците јаје и боју у кесу и затворите кесу. Дајте детету ра размазује боју, а да уопште не упрља руке

2.      Украшавање са отисцима прстију – Дајте детету да бојом остави своје отиске прстију на јајету

3.      Шаре од гумице - Довољно је да око јаја ставите гумице за тегле пре него што фарбате јаја како бисте направили шаре. Накнадно можете јаје ставити у неку другу боју како би се и шаре обојиле

4.      Шаре од воска – Дајте детету оловку од воска и нека нацрта шта жели на јајету, а потом јаје  убаците у боју

5.      Фарбање са пиринчем – Сипајте пиринач и боју за јаја у пластичну кутију, убаците јаје и затворите је. Нека дете протресе пар пута кутију.

6.      Украшавање са перлицама – Дајте детету украсне перлице и нека их налепи на јаја. То исто можете урадити и са тракицама.


7.      Сипајте у боју пар капи уља и убаците јаје. Добићете сјајне шаре

8.      Декупаж техника – Исеците делиће од украсне салвете, ставите на јаје и пређите преко тога беланцетом да би се салвета залепила за јаје

9.      Украшавање са пеном за бријање – У пену за бријање додајте боју за јаја и затим чачкалицом или цевчицом прошарајте пену. Уваљајте јаје у прошарану пену, оставите да мало одстоји и затим га обришите

10.  Украшавање са колаж папиром – Исеците различите облике од колаж папира и нека их дете залепи на јаје


Извор: www.spc.rs

Будите здрави! Чувајте себе и своје најмилије!

Припремила и на Blogger поставила Александра Деспотовска, социјална радница

Вежбе за правилан изговор гласа Љ   Драги моји ученици, У овом тексту ћу писати о вежбама за глас Љ, начину на који можете да веж...