Тренутна епидемиолошка ситуација са којом се читав свет суочава код великог броја људи изазива осећај страха, стрепње, повишене анксиозности, беспомоћности. Самим тим што је дошло до обуставе одласка у вртић, на наставу и што су изласци из куће сведени на минимум, и деци је јасно да се нешто несвакидашње дешава. Једна од основних родитељских функција јесте брига и заштита деце. Различите информације до којих долазимо путем медија, од којих су многе нетачне па чак и имају циљ да провоцирају панику, долазе и до деце. Стога, осим од излагања ризичним контактима потребно је заштитити их и од прекомерног страха и бриге. У наставку текста прочитајте како им у томе можете помоћи.
Објасните детету тренутну ситуацију на што разумљивији начин. Немојте полазити од тога да дете не разуме шта се дешава, да не треба да га оптерећујете и да треба да га заштитите од било каквих информација. Деца и од 3-4 године могу да наслуте да нешто није у реду, као и да препознају ваша осећања – тугу, страх, забринутост, потиштеност. Стога, пружите им праве информације и прилагодите их њиховом узрасту – што су деца мања, то више сликовитих метафора треба користити (можете и цртати) како бисте им објаснили шта су вируси, како се преносе, шта изазивају у телу. Питајте их како се осећају.
Објасните им зашто је тренутно изолација неопходна. С обзиром на то да је и пролеће на прагу, свима нам изолација тешко пада. Међутим, лакше ћемо је поднети када је схватимо и прихватимо као део самодисциплине, емпатије и одговорности према старијим особама. Тако и детету објасните – да оно не спада у категорију која је животно угрожена, да ће, и ако се разболи кроз то проћи као и кроз претходне прехладе, али и да не знајући може да буде носилац вируса који даље може пренети бакама и декама, а који код њих може створити озбиљније здравствене проблеме.
Ограничите излагање информацијама из медија. Уколико приметите да дете постаје јако узнемирено док гледа вести или чита чланке о тренутној ситуацији, ограничите време које проводи излажући се истим. Најбоље би било да, рецимо, само једном до два пута дневно сви заједно гледате званичне вести и саопштења, затим да заједно прокоментаришете добијене информације и дате образложења детету за оно што га брине. Такође, трудите се да цорона вирус не буде једина тема о којој ћете разговарати.
Одржавање рутине. Трудите се да мотивишете дете да што више одржава своју постојећу рутину – да устаје ујутру као да иде у школу и да испоштује школске обавезе за сваки предмет које добија од наставника (најбоље у оно време кад би иначе било у школи). То ће спречити и да се изгуби радна навика, те да се дете улењи и тешко прилагоди обавезама када поново крене у школу. Када је лепо време, може рецимо учити на тераси. Такође, добро је да одржава и физичку активност – ако не иде на тренинге предложите му да пронађе на yоутубе-у предлоге вежби које може да ради у кући или у дворишту. Можете му се и придружити. Омогућите му да одржава контакте са другарима, као и са свим члановима породице који не живе са вама путем видео позива. Такође је значајно и уколико сте разведени да омогућите детету да одржава контакт са другим родитељем, макар на овај начин.
Ставите детету до знања да ви бринете о њему. Да би дете осећало сигурност, потребно је градити и такву атмосферу. Оно треба да зна да је заштићено, и да само треба да буде дете чија је обавеза да поштује опште препоруке о хигијени и остајању код куће.
Управљајте својом анксиозношћу и паником на адекватан начин. Паника се преноси и већом брзином него сам вирус, и сама деца је лако ,,упијају’’. Трудите се да пред дететом избегавате, на пример, причу о томе како су рафови у продавницама празни, како нисте обезбедили довољно залиха, да немате довољно уштеђевине да све набавите, и слично.
Будите добар модел свом детету. И сами се придржавајте свих упутстава и будите одговорни према себи и свом окружењу. Када предузимате одређене активности у том смислу, добро је да их и вербално образложите. На пример: ,,Сада ћу напрскати све браве у кући средством за дезинфекцију зато што их сви додирујемо, а вирус се најлакше преноси преко руку. Зато је важно и да често перемо руке.’’
Заједничке активности. Трудите се да на што квалитетнији начин искористите заједничко време које сада имате на располагању – сви ћете се боље осећати. Испуните га друштвеним играма, филмовима и серијама које већ дуго желите да одгледате али нисте имали времена, предложите детету коју књигу може да прочита па дискутујте о њој, обављајте заједно кућне послове – чишћење, кување, уређивање дворишта, заливање цвећа. Наравно, можете и у породичну шетњу (без блиских контаката са другим људима!).
Извор: Ваш психолог
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.