Како деци олакшати изолацију током епидемије?

Тренутна епидемиолошка ситуација са којом се читав свет суочава код великог броја људи изазива осећај страха, стрепње, повишене анксиозности, беспомоћности. Самим тим што је дошло до обуставе одласка у вртић, на наставу и што су изласци из куће сведени на минимум, и деци је јасно да се нешто несвакидашње дешава. Једна од основних родитељских функција јесте брига и заштита деце. Различите информације до којих долазимо путем медија, од којих су многе нетачне па чак и имају циљ да провоцирају панику, долазе и до деце. Стога, осим од излагања ризичним контактима потребно је заштитити их и од прекомерног страха и бриге. У наставку текста прочитајте како им у томе можете помоћи.

Објасните детету тренутну ситуацију на што разумљивији начин. Немојте полазити од тога да дете не разуме шта се дешава, да не треба да га оптерећујете и да треба да га заштитите од било каквих информација. Деца и од 3-4 године могу да наслуте да нешто није у реду, као и да препознају ваша осећања – тугу, страх, забринутост, потиштеност. Стога, пружите им праве информације и прилагодите их њиховом узрасту – што су деца мања, то више сликовитих метафора треба користити (можете и цртати) како бисте им објаснили шта су вируси, како се преносе, шта изазивају у телу. Питајте их како се осећају.

Објасните им зашто је тренутно изолација неопходна. С обзиром на то да је и пролеће на прагу, свима нам изолација тешко пада. Међутим, лакше ћемо је поднети када је схватимо и прихватимо као део самодисциплине, емпатије и одговорности према старијим особама. Тако и детету објасните – да оно не спада у категорију која је животно угрожена, да ће, и ако се разболи кроз то проћи као и кроз претходне прехладе, али и да не знајући може да буде носилац вируса који даље може пренети бакама и декама, а који код њих може створити озбиљније здравствене проблеме.

Ограничите излагање информацијама из медија. Уколико приметите да дете постаје јако узнемирено док гледа вести или чита чланке о тренутној ситуацији, ограничите време које проводи излажући се истим. Најбоље би било да, рецимо, само једном до два пута дневно сви заједно гледате званичне вести и саопштења, затим да заједно прокоментаришете добијене информације и дате образложења детету за оно што га брине. Такође, трудите се да цорона вирус не буде једина тема о којој ћете разговарати.

Одржавање рутине. Трудите се да мотивишете дете да што више одржава своју постојећу рутину – да устаје ујутру као да иде у школу и да испоштује школске обавезе за сваки предмет које добија од наставника (најбоље у оно време кад би иначе било у школи). То ће спречити и да се изгуби радна навика, те да се дете улењи и тешко прилагоди обавезама када поново крене у школу. Када је лепо време, може рецимо учити на тераси. Такође, добро је да одржава и физичку активност – ако не иде на тренинге предложите му да пронађе на yоутубе-у предлоге вежби које може да ради у кући или у дворишту. Можете му се и придружити. Омогућите му да одржава контакте са другарима, као и са свим члановима породице који не живе са вама путем видео позива. Такође је значајно и уколико сте разведени да омогућите детету да одржава контакт са другим родитељем, макар на овај начин.

Ставите детету до знања да ви бринете о њему. Да би дете осећало сигурност, потребно је градити и такву атмосферу. Оно треба да зна да је заштићено, и да само треба да буде дете чија је обавеза да поштује опште препоруке о хигијени и остајању код куће.

Управљајте својом анксиозношћу и паником на адекватан начин. Паника се преноси и већом брзином него сам вирус, и сама деца је лако ,,упијају’’. Трудите се да пред дететом избегавате, на пример, причу о томе како су рафови у продавницама празни, како нисте обезбедили довољно залиха, да немате довољно уштеђевине да све набавите, и слично.

Будите добар модел свом детету. И сами се придржавајте свих упутстава и будите одговорни према себи и свом окружењу. Када предузимате одређене активности у том смислу, добро је да их и вербално образложите. На пример: ,,Сада ћу напрскати све браве у кући средством за дезинфекцију зато што их сви додирујемо, а вирус се најлакше преноси преко руку. Зато је важно и да често перемо руке.’’

Заједничке активности. Трудите се да на што квалитетнији начин искористите заједничко време које сада имате на располагању – сви ћете се боље осећати. Испуните га друштвеним играма, филмовима и серијама које већ дуго желите да одгледате али нисте имали времена, предложите детету коју књигу може да прочита па дискутујте о њој, обављајте заједно кућне послове – чишћење, кување, уређивање дворишта, заливање цвећа. Наравно, можете и у породичну шетњу (без блиских контаката са другим људима!).

Извор: Ваш психолог

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк