Моћ позитивног мишљења – самоиспуњујуће пророчанство

Треба ли увек „мислити позитивно“ или је боље бити припремљен за најгору могућу варијанту? Хороскопи и пророчице…чему опасност ако и онако није тачно? Треба ли деци говорити да су паметна или је боље да верују да и нису баш…да се не би опустила? Психологија заправо даје неке од ових одговора.

Замислите следећи експеримент. Учитаљица добија разред деце. За отприлике половину јој је речено да нису баш бистра, док за другу половину добија информацију да су изнадпросечно интелигентна. Оно што не зна јесте да су истраживачи изједначили ове две групе- оне се заправо не разликују у интелигенцији и сви имају исте способности. Након неког времена, ученицима се задаје тест из математике. Шта мислите, који је резултат? Не заборавите- способности су им једнаке. Ипак, група за коју је учитељица веровала да је интелигентнија постиже боље резултате! У педагогији и менаџменту се ово назива Пигмалион ефекат, а односи се на феномен да већа очекивања од људи резултују бољом перформансом. Овај ефекат је заправо облик нечег што је већ дуго познато у области социјалне психологије- самоиспуњујућег пророчанства.

Самоиспуњујуће прорачанство је било које позитивно или негативно очекивање/уверење које се остварује само зато што је такво уверење креирано – оно потврђује себе остварујући самог себе. На пример, пророчица ми је рекла да ћу имати успешан пословни дан у среду- ствроила је одређено очекивање. Када тај дан дође, моје активности ће што свесно што несвесно бити измењене (наступаћу самопоузданије, лакше изнети нове идеје, осећати више енергије и можда урадити више него обично). На крају, среда ће заиста бити успешнији дан, али само због тога што су је моје активности (под утицајем уверења које сам креирала) измениле. Опаснија варијанта су негативна предвиђања- хороскоп је рекао да треба да избегавам вожњу наредна три дана. Иако мислим да не верујем хороскопима, несвесно креирано уверење ће довести до тога да возим напетије, правим нагле покрете, плашљивије гледам све око себе. Таквим понашањем повећавам вероватноћу да ћу изазвати удес- не зато што хороскоп нешто предвиђа, већ управо зато што ми је усадио такво уверење.

Самоиспуњујуће пророчанство је концепт који је описао социолог Роберт Мертон у својој књизи Социал Тхеорy анд Социал Струцтуре објављеној 1949. године. Он га објашњава као предвиђање које је заправо погрешно на почетку, али га особа/е својом свесном или несвесном активношћу учине тачним.

Социјалне интеракције. Знате ли оне особе које тврде да јако добру могу да процене људе? На први поглед процене ко је добар а ко не и то предвиђање никад не омане. Једно од објашњења је управо самоиспуњујуће прорачанство – ако верујемо да је неко добар (нпр. учини нам се таквим на први поглед), понашаћемо се пријатније, пријатељскије и сарадљивије него ако неког проценимо као лошу особу. То наше пријатељско понашање ће изазвати пријатељску повратну информацију друге стране и уверити нас да смо добро проценили на почетку. А заправо смо сами изазвали да та особа „буде добра“.

Стереотипи. Верујући да су припадници одређене групе (националне, етничке, верске или друге заједнице) нпр. „агресивни у свом наступу“ ми ћемо у интерацкцији са њима бити гласнији, ригиднији, агресивнији него иначе, чиме ћемо изазвати сличан њихов одговор. Не зато што је било која група агресивнија, већ зато што смо се другачије понашали према њима због својих уверења и сами изазвали понашање које смо „предвидели“.

Слика о себи. Да ли сте били „бистро дете“ или оно које ипак мора више да се труди? Оно што нам други говоре о нама (посебно родитељи, учитељи и друге важне фигуре) се временом може снажно интернализовати повратно нам  креирајући слику о нама самима. У складу са њом почињемо да се понашамо и градимо очекивања. Многи заврше потврђујући ту слику, не зато што је иницијално била тачна, већ зато што су нас уверили да је тачна. Понашајући се у складу са тим, само смо произвели ефекат.

Васпитање деце. „Девојчице су лоши математичари“. Истраживања су показала да у разредима у којима професори математике верују да је ово тачно, ученице заиста постижу лошије резултате из математике (иако имају једнаке способности као и ученице из других одељења). Пигмалион-ефекат поменут на почетку текста је одавно знан феномен у просвети и стога је важно да водимо рачуна да код деце не стварамо такву врсту ограничавајућих уверења.„Ти си један безобразник“ – дете које ово слуша целог живота почиње да гради идентитет и понаша се у складу са овом поруком. Мислимо о томе које поруке шаљемо деци и младима.

Шта се на основу овога може закључити?

Верујући и понашајући се у складу са уверењем да је већина људи добра и без злих намера, већа је вероватноћа да ћемо од њих такво понашање и добити. Без обзира на „објективно“ стање.
Ако баш желимо препоруке пророчица, хороскопа и сличних тумача судбине, најбоље да их неко други прочита и саопшти нам само позитивна предвиђања – можда се и остваре. С друге стране, негативна предвиђања могу објективно бити јако опасна (јер могу покренути процес њиховог самоостварења која ћемо заправо сами изазвати).
Будимо јако опрезни када прихватамо друштвене стереотипе – чак и ако нам се чини да добро предвиђају неке ствари, не заборавимо да их у великој мери сами изазивамо и потврђујемо.
Осмислимо поруке које шаљемо другима, посебно деци. Ако верујемо да су паметна, способна и лепа, сва је прилика да ће то и бити. То, наравно, не значи да ћемо хвалити све и дивити се свему што други раде. Односи се само на глобална очекивања која имамо од њих. Верујмо и учимо друге да су способни за готово све што пожеле.
Ако верујете да ћете имати лош дан, вероватно и хоћете. Није да сте видовити, али можда ипак треба опрезније да возите.
Иако нисте могли да бирате као дете, сада можете. Окружите се људима који верују да сте способни и да можете. Временом ће уверити и вас и биће покренут магичан процес испуњавања тих очекивања.

Извор: еПсихотерапија

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк