Дан планете Земље 22.04.2020.год.

Земља је настала пре 4,5 милијарди година из облака прашине и гаса. У почетку је то била истопљена, непрестано покретна маса. Како се планета с временом полако хладила и одавала гасове и водену пару, тако се стварала атмосфера, која се прочишћавала како је киша падала. Површином Земље расипала се лава, а како се она хладила, тако је настајала Земљина кора. Вода се појавила на Земљи пре 3,9 милијарди година.

                                         Foto: Shutterstock

Земља је трећа планета по удаљености од Сунца, а пета по маси и величини; највећа је од четири стеновите планете. Једина је планета Сунчевог система на којој се развио живот – само на Земљи постоје оптимални услови за живот (течна вода и кисеоник у атмосфери). Земља има специфичан облик, сферно тело спољштено на половима (геоид), што је последица њене ротације, чији период износи 0,997 дана. Оса ротације је нагнута у односу на раван Земљине путање и са њом заклапа угао од 66,5°. Земља кружи око Сунца (револуција) на средњем растојању од 149 598 262 км, при чему се креће по елиптичној путањи веома малог ексцентрицитета (е = 0,0167086) и око Сунца обиђе за 365,256363 дана, просечном брзином од 29,78 км/с. Земља има само један природни сателит, Месец, који се креће око ње на средњем растојању од 384 400 км. Маса Земље је 81,3 пута већа од масе њеног пратиоца, због чега се центар масе система Земља–Месец налази унутар Земље, и то ближе површини него средишту планете.

Атмосфера

Живот на Земљи не би био могућ без атмосфере, која обезбеђује ваздух за дисање и воду за пиће. Уз то, она штити Земљу од штетног Сунчевог зрачења и у исто време одржава пријатну температуру задржавањем топлоте. Атмосфера је дебљине око 1000 км, мада нема јасну границу и не завршава се на тачно одређеној висини. То је ваздушни омотач који обавија Земљу и са њом се креће као целина. Састоји се од пет омотача који се налазе на различитим висинама – тропосфере, стратосфере, мезосфере, термосфере и егзосфере. Највећи део масе атмосфере, 90% од укупно 5,15 × 1018 кг, налази се у ваздушном омотачу до 16 км висине од Земље. Атмосфера је састављена од 78% азота, 20,9% кисеоника, а нешто више од 1% отпада на све остале елементе.

Структура

Земља је сачињена од слојева разноврсног материјала, као што су чврсте и истопљене стене, вода и слојеви гасова (атмосфера). Земљу чине основно тело и хидросфера (водена површина).

Основно тело

Представу о унутрашњости Земље добили смо захваљујући сеизмичким истраживањима. Земљотреси производе таласе који носе информацију о унутрашњости планете и на основу тих информација закључено је да је Земља нехомогена, тј. да се састоји од слојева. Основно тело чине:

а) кора – то је површинско променљиво подручје дебљине од 6 до 11 км испод океана и до 70 км испод копна (узима се да је просечна дебљина коре око 35 км; тај део се назива и литосфера). Литосфера се дели на горњи (гранитни) слој, који се састоји од силицијума и алуминијума, и на доњи (базалтни) слој, где преовлађују силицијум и магнезијум. Поред литосфере, постоје и астеносфера и тектоносфера. Астеносфера је област испод литосфере дубине око 100 км. Тектоносфера обухвата Земљину кору и горње делове мантије. Океанска тектоносфера је идентична литосфери, док континентална може имати дубину и до 400 км.

б) мантија или омотач – тај слој дели се на три дела: доња мантија, прелазна зона и горња мантија. Посебно је интересантан слој горње мантије, чија је температура блиска температури топљења материјала, тако да ту долази до образовања течних фракција које доводе до магматских излива на површини Земље. Еластичност мантије доводи до кретања литосфере, које пак доводи до стварања набора на површини Земље, тј. планинских венаца. Омотач се протеже до 3000 км дубине, састоји се од силицијума и магнезијума, и у њему се налази око 84% масе Земље.

ц) језгро – дели се на спољашње течно и унутрашње чврсто језгро, састоји се углавном од гвожђа и никла, и има много већу густину од просечне густине планете. Данас се сматра да је у језгру концентрисано 10% до 20% укупне масе Земље. Упркос високој температури која у њему влада, унутрашње језгро је чврсто због огромног притиска који га сабија. Његова густина износи 15 до 18 г/цм3, а температура око 4000 °Ц. Спољашње језгро је течно, а његова температура је нижа него она у унутрашњем језгру и под мањим је притиском. Кретањем истопљеног материјала ствара се геомагнетно поље које штити Земљину атмосферу.

Хидросфера

Хидросфера је водени омотач Земље и њега образује сва вода на планети – океани, језера, реке, подземне воде и лед. Она скоро потпуно прекрива кору, запљускује обале свих континената и заузима 70,78% (3,61 × 108 км2) Земљине површине.

Магнетно поље Земље (магнетосфера)

Непрестано кретање истопљеног гвожђа у Земљином спољашњем течном језгру ствара магнетно поље које штити Земљу од Сунчевог ветра. То поље може се представити магнетним диполом (има два пола, северни и јужни магнетни пол) на Земљиној површини; даље од површине то поље постаје деформисано. Оса магнетног поља заклапа угао од 11,5° у односу на Земљину осу ротације. Средња јачина магнетног поља на екватору износи око 3,1 × 10−5 Т, док је на половима око два пута већа. Највише утицаја на магнетосферу имају честице Сунчевог ветра које је пертурбују, тако да она има издужен облик (реп магнетосфере је окренут на супротну страну од Сунца). Магнетосфера допире до удаљености од око 70 000 километара, а граница која раздваја магнетно поље Земље од пертурбованог космичког магнетног поља назива се магнетопауза (она окружује магнетосферу). Димензије магнетосфере могу бити различите, а зависе од активности Сунца. У правцу ка Сунцу магнетосфера се простире на око десет Земљиних пречника, а на супротну страну од 900 до 1000 Земљиних пречника. Поларност магнетног поља Земље је таква да је јужни магнетни пол смештен близу географског северног пола, а северни магнетни пол близу географског јужног пола. Интересантно је да се оријентација магнетосфере с временом мења, па магнетни полови у неједнаким интервалима замењују места. Истраживања намагнетисања материје показала су да се та поларност за 4,5 милијарди година, од како је Земља настала, променила више пута.

Годишња доба

Година на Земљи дели се на четири годишња доба. Та појава је последица Земљиног кружења око Сунца и нагнутости њене осе ротације у односу на вертикалу. У току године, како се Земља креће око Сунца тако њени различити предели добијају више или мање Сунчеве енергије. Сунце мења положај на небу изнад хоризонта одређеног места, чиме се мења и угао под којим сунчеви зраци падају на тло, као и количина топлоте која стиже до њега, па се на Земљи смењују годишња доба. Истовремено се мења и однос дужине обданице и ноћи. Разликују се четири годишња доба: пролеће (21. март), лето (21. јун), јесен (23. септембар) и зима (21. децембар).

Временска зоне

Земља је подељена на 24 временске зоне или појаса. Свакој од њих време је додељено на основу светског времена, одређеног према нултом меридијану, који пролази кроз Гринич у Лондону, Енглеска. По један сат додаје се приликом преласка меридијана у правцу истока, а по један сат одузима се приликом преласка меридијана у правцу запада.

Човеков биолошки сат реагује на ритмичну смену светлости и таме засновану на смени обданице и ноћи. Дуги летови на исток или запад ремете човеков телесни часовник, што изазива поремећај назван џет-лег. Симптоми су умор, нервоза, мучнина, главобоља и немогућност спавања ноћу.

Основни подаци

• Средња удаљеност од Сунца: 149 598 262 км

• Полупречник:

– средњи: 6371 км

– екваторијални: 6378,1 км

– поларни: 6356,8 км

• Површина: 510 072 000 км2 (копно: 148 940 000 км2; вода: 361 132 000 км2)

• Запремина: 1,08321 × 1021 м3

• Маса: 5,97219 × 1024 кг

• Густина: 5,514 г/цм3

• Површинска гравитација: 9,80665 м/с2

• Период ротације: 0,99726968 дана

• Период револуције: 1,0000174 година

• Средња орбитална брзина: 107 218 km/h

• Средња температура на површини: 14,9 °C

• Природни сателити: 1

• Прстенови: не
                  
На  Blogger поставио педагог школе
 Александар Ђорђевић
Извор:https://www.opsteobrazovanje.in.rs/astronomija/planete/zemlja/