Бурноут синдром/ Синдром изгарања

Током прошлог века убрзани развој технологије је навео стручњаке на бављење темом потенцијалног вишка слободног времена, јер се очекивало да ће процес аутоматизације довести до скраћења радне недеље и постављало се питање како ће и да ли ће доколица имати  негативне последице по функционисање појединца и његово ментално здравље. Међутим, насупрот очекивањима, иако је технолошки напредак олакшао и убрзао свакодневне радне активности, иако се продуктивност повећала, радна недеља се није скратила, чак супротно, број радних сати током недеље је значајно повећан. Очекивало би се да су они на највишим позицијама поштеђени оваквог темпа, да ће им висока позиција и финансијске бенефиције које је прате обезбедити лагодније функционисање, међутим то се није десило, менаџери, генерални менаџери такође проводе сате и сате прековремено на послу, викенде проводе радећи, одустају од годишњих одмора, јер се увек појави неки нови битан појекат који је потребно урадити, посао који је потребно довршити и томе слично. Аналитичари овакве промене, преокупираност  послом, живљење на послу и кроз посао, објашњавају на различите начине, високом радном етиком, дефинисањем себе кроз посао тј. вредновањем себе кроз успех и постигнуће,  потрошачком свешћу и другим аргументима.

Бурноут синдром

Међутим, шта год био повод и разлог, потребно је обратити пажњу на последице, које су на жалост негативне и по физичко и по ментално здравље појединца.  Кад се на поменуто надовежу и социо- економске промене са којима се последњих  година наше друштво суочава, прелазак компанија из друштвеног у приватни сектор, промена динамике рада, увећање обима посла, све више одговорности које посао намеће, а мање сигурности у радну позицију, незадовољство радним местом, зарадом на послу, уопште несигурност егзистенције јасно је да се незадовољство и ниво стреса код највећег процента радно активних особа значајно повећава. Незадовољство и стрес који се пролонгирају и интензивирају могу довести до синдрома изгарања тј. бурноут синдром, појма који се све чешће помиње и у нашој средини.

Шта је бурноут?
Бурноут синдром је стање менталне, емоционалне и физичке испцрпљености које је проузроковано дуготрајним и интензивним стресом.  У тим тренуцима особа осећа да не може да изађе на крај са константним захтевима који јој се намећу. Бурноут црпи енергију особе и умањује њену продуктивност, доводи до осећања беспомоћности, безвољности, озлојеђености и на крају, потпуне исцрпљености.  Наравно, свима се дешава да се понекад овако осећају, али када се такво стање пролонгира, вероватно је у питању бурноут.

Како препознати бурноут?
Уколико мислите да је сваки дан лош дан, ако сте исцрпљени највећи део времена, уколико бригу око куће или посла доживљавате као бесмислено распиње енергије, ако сматрате да највећи део времена проводите обављајући активности које су досадне и оптерећујуће, врло вероватно је да сте на путу сте ка бурноут-у.

Треба разликовати умор од синдром изгарања. Умор је пролазно, реверзибилно психофизичко стање слабијег функционисања организма које је последица дужег и/или напорног рада. Он може бити претежно физички или интелектуални у зависности од тога коју је активност особа обављала. Након адекватног одмора, умор нестаје, док се код синдрома изгарања то не дешава. Такође је важно направити разлику између стреса и бурноут-а, иако синдром изгарања може бити последица стреса, не води свака стресна реакција у синдром изгарања.  Стрес настаје када се појединац суочава са захтевима са којима не може или не уме да изађе на крај у датом тренутку, међутим ипак је врло ангажован да реши проблематичну ситуацију, има наду да ће се ствари променити на боље и да ће се боље осећати, а када успостави контролу над оним што му се актуелно дешава, што га у датом тренутку преплављује, особа се стабилизује. С друге стране, бурноут подразумева да особа не види перспективу да ће се било шта на боље променити, осећа се беспомоћно и одустаје од било каквог ангажовања. Стрес најчешће води у анксиозност, док бурноут може одвести у депресију. Још једна значајна разлика је да појединац најчешће зна да је под стресом, али да врло често није свестан да иде путем изгарања.

Како настаје бурноут?
Поменуто је да синдром изгарања у највећој мери има везе са стресом који особа доживљава у односу на посао који обавља, без обзира који је посао у питању, било да проводи 10, 12х у канцеларији или да се бави домаћинством, суштина је у доживљеној преплављеношћу послом и доживљањем бесмисла у вези са њим. Такође треба имати у виду да нису само обавезе у уској вези са синдромом изгарања, већ и одређене црте личности (нпр. перфекционизам,  песимистички поглед на свет, изражен захтев за контролом, компететивност….).

Како се бурноут манифестује?
Синдром изгарања се манифестује на физичком, емотивном и плану понашања. Најчешћи физички симптоми су хронични умор, исцрпљеност, проблеми са имунитетом, честе прехладе, главобоље, болови у мишићима, проблеми са апетитом, проблеми са спавањем итд. Емоционални симптоми који карактеришу синдром изгарања сусамообезвређивање, осећај беспомоћности, безнадежности, губитак интересовања и мотивације,  емоционална празнина, осећај губитка животног смисла, апатија, осећај изолованости, анксиозност, осећај туге и беспомоћности… На плану понашања се јавља повлачење од других особа, улазак у конфликте са њима, прокрастинација тј. константно одлагање обавеза, занемаривање радних обавеза, породични  проблеми, проблеми у вези и слично.

Превенција синдрома изгарања

успорите, обезбедите себи време за одмор
започните дан са релаксирајућим ритуалима (полако попите чај или кафу, прочитајте нешто што вам прија, слушајте музику, вежбајте…)
развите здраве навике у исхрани, бавите се физичким активностима, водите рачуна о хигијени спавања
обогатите свој емотивни и социјални живот, интензивирајте односе са партнером, породицом и пријатељима
поставите границе, научите да кажете не, немојте по сваку цену, на своју штету, излазити другима у сусрет
одустаните од дефинисања себе кроз посао, не вреднујте се кроз новац и успех
направите селекцију обавеза и листу приоритета
одморите се од технике (искључите мобилни телефон, угасите лаптоп)
одвојите време за себе и бављење активностима које вам пријају
не одричите се слободних дана, викенда, годишњег одмора
научите и примењујте технике стрес менаџмента
обратите се на време психологу
Имајте у виду да је бурноут знак да у вашем животу нешто погрешно функционише. Размислите шта је у питању, преиспитајте своје циљеве, запитајте се шта је оно што вам недостаје. Бурноут може бити шанса да откријете нове облике функционисања који ће ваш живот учинити квалитетнијим. Стога, уколико приметите да изгарате, немојте се снебивати,  потражите психолога који ће вам кроз саветодавни и психотерапијски рад помоћи  да на најефикаснији начин изађете из зачараног круга у који сте ушли.

извор : саветовалиште Мозаик

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк