Подстицање развоја креативности код деце

Подстицање развоја креативности код деце

Многи родитељи претпостављају како је креативност нешто што имамо или немамо и како се с деца рађају више или мање креативна, али  креативност није урођени талент, већ вештина која се развија од најранијег детињства.

Креативношћу се означавају ментални процеси који доводе до нових решења, идеја, замисли, уметничких форми, теорија и производа који су јединствени и нови.

За оно што је креативно кажемо најчешће да је: оригинално, ново, неуобичајено, спонтано...

За креативне особе кажемо да имају особине као што су – отвореност, продуктивност, флексибилност. Често се као синоними за креативност користе речи – генијалност и оригиналност. Креативне особе лакше ће пронаћи решење за било који проблем. Уз то, креативне особе лакше се прилагођавају технолошком напретку, лакше се носе са променама и боље искоришћавају нове могућности које им се пружају.

Креативност и интелигенција

Истраживања показују релативно малу повезаност између креативности и интелигенције. Они који постижу ниске резултате испитиване класичним тестовима интелигенције, постижу ниске резултате и у тестовима креативности. Они који постижу високе резултате у тестовима интелигенције, постижу од најнижих до највиших резултата у тестовима креативности. Другим рчима, просечна интелигенција је нужан, али не и довољан услов за креативно мишљење.

Истраживања показују нека специфична обележја породице из којих потичу креативна деца – то су породице  у којима се цене дечји интереси, независност и преузимање ризика. С друге стране, породице  високоинтелигентне деце, према истраживањима, чешће дају више важности добром понашању и школском успеху.

Креативност као циљ васпитања  и образовања

Наука – технолошки напредак се све више убрзава па се све више тражи интелектуални и креативни рад. Друштвене појаве и односи у савременом свету су све сложенији па се не могу решавати само учењем чињеница. Зато децу требамо све више учити решавању проблема.

Иако је дечја игра одувиек синоним за креативност, модерно доба и технолошки напредак мењају искуство детињства и игре.

Зашто би се играли жмурке , када могу играти видео игру? Зашто би замишљали свемирски брод када га могу видети на телевизији?

Деца су данас окружена модерним играчкама које су технолошки толико напредне да деца не требају користити машту, што нарушава њихов креативни развој.

Ипак, ви можете учинити много како би детету осигурали подстицајну околину у којој ће развијати своју дечју машту и креативност.

Подстицајна атмосфера код куће

Када сте окупљени, питајте децу шта би желели радити и охрабрујте их на активности којима се још нису бавили, али немојте им наметати шта би требали радити.

Уз то, покажите детету како је у реду да ту и тамо доживи неуспех. Деца која се боје неуспеха често обуздавају своје креативне идеје и мисли и зато им требате и примером показати како се неуспеха не треба бојати. Поделите с децом погрешке које сте направили у последње време како би им показали како то није ништа страшно.

Смејте се својим грешкама , јер то је навика која ће и вас и вашу децу чинити срећнијима.

Попуштање контроле и надзора

Допустите каткад деци да раде оно што желе на начин на који то они желе. Спољашња  ограничења која намећемо деци могу смањити њихову флексибилност у размишљању и креативности.

Ресурси за креативно изражавање

Кључни ресурс којег деца требају је време. Деца требају провести врло много времена у неструктурираној, маштовитој игри коју одрасли неће ометати.

Други ресурс којег деца требају је простор. Ако немате одвојени простор за дете, одредите кутак у стану гдје ће вредити дечја правила и поштујте договор.

Уз простор и време детету требају и реквизити за креативну игру (бојице, пастеле, фломастери, бојанке, колажи).

Изражавање властитог мишљења

Допустите деци могућност да изразе своје мишљење и неслагање с вама. На тај начин подстакнути  ћете их да стварају мишљења о стварима око себе, али и да прихваћају туђа мишљења и различитост.

Подстичите их на креативно размишљање тако да им задајете једноставне задатке и тражите их да смисле неколико решења за исти проблем.

Креативне игре:

                игре речима: постављати им питања: ко?, Када?, Где?, Како?, Зашто?, Објасни!, На који још начин можеш...?, Што би било кад би..?, Имаш ли другу идеју?, Упореди, шта је боље, лепше... ? Шта те још подсећа на то? По чему је то слично а по чему је различито од...? Шта мислиш да ће се догодити ако...? На шта те то подсећа?

                причање приче – започните причу с једном или неколико реченица, дејете наставља, а могу се укључити и остали укућани

                игра „глуме“ и претварања – деца се уживе у друге особе или ликове. На тај начин лакше схваћају свет око себе, могу изразити и схватити своја размишљања и осећаје те развити разумевање и саосећање с другима

                игра животиња – ви и дете наизменичное се претварате да сте разне животиње и имитирате њихове покрете. Дете вежба изражавати своју личност кроз специфичну гестикулацију и кретње.

                игра пантомиме: дете покретом опонаша предмет или животињу, а укућани погађају

игра погађања – нека дете затвори очи или му ставите повез па нека погоди премет који сте му ставили у руке, а након тога, такође затворених очију, нека погоди звук који стварате (звецкање кљчевима, лупање виљушкама, кидање папира и сл.)

Унутрашња мотивација

Допустите деци да развију мотивацију за бављење креативним активностима која извире из њих самих (без награђивања). Таква унуташња мотивација допринеће и већем  квалитету њиховог креативног рада.

Најбоља награда је додатно време за креативни рад!

И за крај, креативни процес много је важнији од резултата. Немојте бити оптерећени постигнућима детета и уживајте у креативној игри. И нека она никад не престане!

На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Извор: интернет