Светски дан књиге и ауторских права - 23.04.2020.

Светски дан књиге и ауторских права - 23.04.2020.

Светски дан књиге и ауторских права обележава се сваке године 23. априла. УНЕСКО је 1995. на Генералној конференцији у Паризу донео одлуку о обележавању овог датума како би се промовисало читање, објављивање књига и заштита ауторских права.

Веза између овог датума и књига потиче из 1923. године када су шпански књижари одлучили да одају почаст Сервантесу који је умро на тај дан. У то време традиција у Каталонији је била да се размењују руже и књиге.

Уједно, 23. април се сматра датумом смрти Вилијама Шекспира.

В. ШЕКСПИР :

-“Свет је онолико занимљив колико смо ми радознали“.

-„Свет је позорница на којој свако игра своју улогу”.

-“Ништа није само по себи добро, ни лоше, зависи само шта о њему мислимо”.

-“Вера у радост готово је иста као И сама радост”.

Кратка историја књиге

“Књига (гр. βιβλίσυ, лат. либер) представља  збир језичких знакова писаних или штампаних на разним материјалима, с циљем да мисао забележе и пренесу другим људима. У току историје књига је имала различите форме и писана на различитим материјалима.У време Александра Македонског  за писање се употребљавало палмино лишће, лико (најчешће од липове коре), олово и платно. Познато је да су Асирци и Вавилонци писали на глиненим плочама. Писање на дрвету није било страно Египћанима од најранијих дана њихове писмености,а и Словени су се у прво време споразумевали „режући“ на дрвету. До данас је сачуван велики број повоштаних дрвених таблица, обично диптиха. Уобичајено је мишљење да тек са прерадом египатске биљке папируса, почиње права историја књиге. На овом материјалу сачувани су најстарији преписи античке књижевности. Папирус је надживео антички свет и био у употреби све до 11. века, када га је сасвим потиснуо пергамент, материјал од пресоване коже. Рукописи писани на папирусу имали су облик свитка, али од 6. века свитак потискује пергаментски кодекс – облик који ће из скрипторија прећи у штампарију и сачувати се до наших дана.

Најмлађа врста материјала, позната већ у средњем веку, а прихваћена и у време штампане књиге, јесте папир.Кинезима припада првенство проналаска папира, чију су тајну сазнали Арапи у 8. веку. Све до појаве Гутенбергове штампарије (1453) књиге су се преписивале руком и често богато украшавале. Са појавом штампане књиге, почиње ново раздобље у историји наше цивилизације, названо „цивилизацијом књиге“.

Да ли се појавом интернета изгубила цивилизација књиге?

Као што је пергамент заменио папирус, штампарија је потиснула све што је до тада постојало, тако нова технологија потискује штампу. 

Време је доказало да је књига  највећи извор информација, знања и идеја. Књигама се преносе поруке кроз простор и време,  оне повезују велики број људи широм света.

 Књига је предмет који крије неопипљиви бескрај!

На Blogger поставила библиотекарка школе

Елида Вучић