Поремећај свакодневице и кризна ситуација у којој смо се нашли може да доведе до напетости, промене расположења, смањеног осећаја безбедности. Ако се стрес не каналише може да иницира муцање. Оно може да се јави нагло код детета које је имало сасвим течан говор као одговор на узнемиреност.

Муцање као реакција на стрес

Код  детета овај облик муцања се јавља изненада и нагло. Може се јавити у сваком узрасту, али пре свега између прве године и у пубертету. Оно је нагло, изненадно, оштро.

Зашто нека деца муцају?

Разлози су вишеструки. Бар три фактора у томе учествују :

биолошка склоност ка муцању (наслеђена или урођена),

трауматска ситуација као непосредни повод,

психолошки унутрашњи и спољни чиниоци који такво стање подржавају.

Не значи да ће сви који имају склоност ка муцању стварно и постати муцаве особе. Исто тако, ко нема склоност ка муцању неће постати муцава особа било шта да му се дешава. Смиреност у окружењу детета које је почело да муца пре ће му помоћи да превлада проблем муцања.

Свако дете има свој  сет фактора који доприносе појави и одржавању муцања. Зато се и процена и помоћ морају одредити према сваком детету понаособ.

Муцање се лечи искључиво вежбањем:

вежбе дисања

вежбе релаксације(опуштања)

Вежбе дисања

– Шварцова метода – подразумева удах и пасивни издисај, на чијим „леђима“ се изговара реч, да глатко исцури.

Муцање се најчешће дешава на једној речи у реченици. Када се уз помоћ пасивног издисаја превазиђе та препрека, даљи говор глатко тече. Особе које муцају имају способност да у осам од десет случајева знају када ће замуцати. Та чињеница се употребљава и у терапији.

– Брајовићева метода – подразумева читав низ вежби и најефикаснија је код најтежих муцања, која су праћена тиковима. Овај комплексни метод подразумева истовремено писање и певање гласова, што је и одлична вежба концентрације.

– Фрејзерова метода – подразумева допуњавање реченице.

Логопед изговори четири речи једне реченице, а пацијент допуни пету. Сваким понављањем, пацијент изговара по реч више, док на крају не изговори течно целу реченицу.

Вежбе релаксације

Подразумевају опуштање целог тела, као и специфичних региона (лица, језика и грла). Пацијент зажмури и почне да опушта део по део тела. Релаксација креће од палца на нози и тако све до чела. Када се то заврши, прелази се на специфичне регионе: усне, језик и грло. Вежбе релаксације су претходница или допуна метода дисања.

Још неке од метода које се користе су и:

метода за контролну брзину говора

успоравање говора или метод заједничког говора

убацивање неутралног гласа пре изговора речи

примена шума у лечењу муцања

Делај систем

метода читања

метода жвакања

Шта осећа и мисли о себи особа која муца?

Нелагодност и страх пре говора

лма лошу слику о себи, умањује своје вредности

Потиснуту љутњу на саговорника који показује нестрпљење, неразумевање, сазаљење или претерано заштитнички став у комуникацији.

Шта погоршава муцање?

Што је реченица сложенија, то ће особа више муцати

Препричавање властитог доживљаја које је емоционално обојено

Телефонска комуникација, због мањег броја пауза у говору и одсутности невербалне корнуникације

лзговарање властитог имена

Причање вицева или шала

Ограничено време за одговор на неко питање или дужи говорни исказ

Критички или непажљив слушалац

Комуникација са неким ко је важан (родитељ, наставник, особа супротног пола, послодавац)

Комуникација са непознатим, срамежљивост у првом контакту

Комуникација са вршњацима због такмичарског духа.

  Како можемо да олакшамо говор особе која муца?

• Да прихватамо такву особу

• Да не избегавамо контакт очима

• Да смањимо број питања

• Да покажемо заинтересованост за његов исказ

• Да омогучимо довољно времена, да би одговорила без додатног притиска

• Да не прекидамо и не пожурујемо њен говор.

Како можете да помогнете свом детету?

Бодрите ваше дете да говори и осећа радост и задовољство у томе.

Не говорите и не подстичите друге да говоре уместо њега.

Посветите му довољно времена, одвојте сваког дана неки период када ћете проводити време са својим дететом бавећи се неким заједничким активностима – причајући приче, доживљаје, планове, играјући се….

Усмерите пажњу свог детета на активности у којима је успешно.

Дозволите да осети да га волите и да је оно важно за вас.

Смањите стресне ситуације у породици.

Успоставите правилне ритмове спавања, исхране и активности у дневној рутини вашег детета.

Не кривите себе ни своје дете због његовог/њеног муцања.

Дајте сами добар пример говорећи лагано.

Будите стрпљиви када дете говори.

Пустите дете да само прави реченице и дозволите му да заврши властиту мисао (али му ипак понудите адекватну реч – нарочито ако је дете сасвим мало, док се не обогати дететов фонд речи).

                                                                                                                    Слађана Николић, логопед