СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
Mирослав Мика Антић српски песник, редитељ,
новинар и сликар. Основну школу Мирослав Антић учио је у Мокрину, а од 1941.
године у Панчеву, где се са породицом преселио. Гимназију је похађао у Панчеву,
седми разред у Кикинди, матурирао у Панчеву. Студирао је славистику (руски и
чешки језик) на Филозофском факултету у Београду. После матуре Мирослав Антић
је неко веме радио у техници панчевачког Народног позоришта, а 1951. почео се
бавити новинарством у листу Панчевац. У Нови Сад је прешао 1954. године и
запослио се као новинар у Дневнику. 1959 Мирослав Антић одлази у Београд где је
радио као уредник Пионира годину дана, након чега се враћа у Нови Сад где до
пензионисања (због болести) ради као новинар у издавачкој кући Дневник. Поред
тога, био је и главни уредник ревије за џез и забавну музику Ритам, а обновио
је и часопис за децу Невен Чика Јове Змаја који је такође уређивао. Мирослав
Антић се у књижевности први пут појавио са свега шеснаест година, објавивши песму
„Мајка“ у часопису „Младост“ 1948. године. Ускоро објављује прву збирку песама
Испричано за пролећа чији је рецензент Оскар Давичо. Након тога уследиле су
многе књиге међу којима су најпознатије: Рождество твоје, Псовке нежности,
Концерт за 1001 бубањ, Плави чуперак, Мит о птици, Савршенство ватре... Уз
поезију Мирослав Антић писао је и прозу - романе Степенице страха и Свети ветар
и драмске текстове. Такђе се бавио и сликарством, а иза себе је оставио бројне
цртеже, колаже и уљане слике. Поред тога бавио се и филмом и био је значајна
фигура такозваног "Југословенског црног таласа". Његов филм Доручак
са ђаволом у ком Антић критикује двостуки морал комунистичког режима биo je
забрањен . За свој свестрани уметнички рад, Мирослав Антић је добитник многих
награда из области поезије, новинарства и филма. Према љубавним стиховима Мике
Антића компоновао је више забавних песама које су биле запажене на фестивалима.
Мирослав Антић умро је у јуну 1986. године после дуже болести. Љубавни стихови
Мирослава Антића били су и остали инспирација многим генерацијама љубитеља
поезије у свим републикама бивше Југославије. Неке од његових најпознатих
песама су: Песма за нас двоје,Плави чуперак, Бесмртна песма, Босонога песма, Усне,
Мостови... уперак косе обично носе
КРИЛА
Ако хоћес да одлетиш
склопи очи
и све јаче веруј.
Веруј као никад
у све оно што је чудно.
Немој да ми смешно машеш
као глупе ветрењаче
сваком ветру, свакој птици
брзоплето, узалудно.
Свако дете има крила
само мора да се сети
где му расту сакривена
и моћи ће да полети.
Неко нађе своја крила
у татином новчанику.
Неко прода своја крила.
Неко увек туђа краде.
Лете људи и ногама.
Лете људи и језиком.
Лете људи од невоље.
Лете људи од параде.
Неком мама крила свеже.
Неком мама крила среже.
Неко оде за птицама.
Неко падне чим се вине.
Ал’ дивно је, ал’ најтеже
кад у глави нађеш крила
и облетиш маштом само
за тренутак све висине.
И сви мисле: ту си била.
А ти си на небу била.
ПЛАВИ ЧУПЕРАК
Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал’ има један чуперак плави
замисли где?
У мојој глави.
Како у глави да буде коса?
Лепо.
У глави.
То није мој чуперак плави
већ једне Сање из шестог
‘а’.
Па шта?
Видећеш шта кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало – мало па… поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице,
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш – а све којешта
учиш.
Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш ноте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље. И старе
Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од
муке.
Сад видиш шта је чуперак
плави
кад ти се данима мота по
глави,
па од дечака – правог
јунака
направи туњавка и
неспретњака.
Песма „Крила“на
линку : https://www.youtube.com/watch?v=_P-kvILG9Fc
Поставила на Blogger библиотекарка школе
Елида Вучић
