Савети за успешније учење у настави на даљину

У складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом у земљи и привременом обуставом непосредног образовно-васпитног рада у основним и средњим школама, нашли смо се у новој структури наставе, настава на даљину! Када кажем: „Ми“ мислим и на ученике али и на наставнике који тек учимо и проналазимо најбоље начине да овакав вид наставе остваримо са што већим успехом!  И пре него што смо стигли да обрадимо информације којима су нас пренатрпали, кренули смо са наставом на даљину. А шта је то?

Настава на даљину је таква организација наставе у којој постоји просторна удаљеност између ученика и наставника, веза између наставника и ученика се остварује преко техничких средстава и савремене технологије. Знања се, уз помоћ Интернета, презентују очигледније употребом визуелног материјала и анимација. Постоји много критеријума за класификацију наставе на даљину: према нивоу образовања, категоријама корисника, предметној области, начинима размене информација итд. Сви ови критеријуми указују нам на то колико је организација наставе на даљину комплексна. Карактер организације наставе на даљину коју ми примењујемо заснива се на размени информација између ученика и наставника, ученик ове материјале треба да усвоји  и да резултате самосталне активности шаље наставнику који их процењује. У већини случајева ученик има и продуктивну улогу, она се остварује интеграцијом педагошких захтева и информационих технологија што обезбеђује интерактивност и продуктивност ученика.

Навешћемо и неке одлике наставе на даљину, то су: раздвојеност ученика и наставника у фази учења; двосмерна комуникација између ученика и наставника;  постојање сталних и повремених задатака које наставник даје ученицима; самосталност ученика у истраживању литературе; флексибилан распоред обавеза; активно учешће ученика у организацији рада, затим коришћење савремених информационих и комуникационих технологија (на тај начин се ученицима омогућава приступ различитим изворима знања), прилагодљивост и оријентација на ученика (ученик може више времена да посвети садржајима који га интересују), еластичност (ученици могу да уче у време које им највише одговара).

Што се тиче организације времена у настави на даљину, пракса нам је показала следеће проблеме: добри ученици осећају преоптерећеност обавезама и садржајима, док други ученици домаће задатке раде у касним вечерњим сатима, па се тако добија утисак да смо 24 сата заокупљени школским обавезама. Најважније је да имамо континуитет у учењу и раду, треба учити свакодневно, свако одлагање за сутра и реченице: „има времена“ или „касније ћемо то“ доводе до нагомилавања градива које неће моћи да се савлада, нарочито не самостално код куће. Са друге стране мора да постоји и одређен распоред активности у току дана да би избегли свако непотребно оптерећивање ученика и двадесетчетворочасовну активност на телефону и компјутеру.

Дакле, предлог је да се направи кућни распоред часова и активности у току дана и недеље. Можемо погледати следећи пример:

Пример

Време	Понедељак
08:00 – 09:30	Прегледавање задатака које сте добили од наставника претходног дана
09:30-10:00	Одмор, освежење
10:00-12:00	ТВ часови, Записивање нејасноћа које треба разјаснити из уџбеника или питати  наставника
12:00-13:00	Прикупање материјала које вам достављају наставници
17:00-18:30	Рад на домаћим задацима и часови учења и слање  наставнику повратне информације

Настојите да поштујете распоред који сте направили, тако ће распоред прећи у рутину коју ћете поштовати и која ће вам олакашати рад и учење. Поред кућног распореда учења подстичите добре навике, свакодневно буђење и одлазак на спавање у исто време, довољна сна, уредне оброке, обезбедите кутак за учење, време за одмор, рекреацију и дружење.

САВЕТИ ЗА УСПЕШНИЈЕ УЧЕЊЕ

Ø     Прегледај     

Када почињеш учење, прво прегледај лекцију у целини, прочитај наслове, поднаслове, све што је истакнуто подебљаним словима, табеле, слике. Прочитај сажетак. Циљ овог летимичног читања је да схватиш о чему се ради и уочиш битне делове у лекцији.

Ø     Постављај питања

Откриј најбитније информације из градива и дај одговор на питања: Ko? Kaдa? Шта? Kako? Гдe? Зашто?

Ø     Читај, Подвлачи

Тек након што си прегледао лекцију и схватио о чему је реч, крећеш са  читањем целе лекције по реду. Да би то урадио, постоје једноставни савети; Прво за добру концентрацију обе ноге требају бити на поду, стабилна столица, требаш бити сит и отклонити све што ти одваличи пажњу (мобилни телефон, новине) Активно читај, размишљај о ономе што читаш. Пронађи главни део текста – главну мисао. Подвуци или обој маркером оно што је важно запамтити (главне идеје, датуме, реченице, имена).

Ø     Памти

Важно је поделити лекцију на смислене целине. Учи се целина по целина. Целине се обнављају једна по једна. На крају се обнови цела лекција. Памтити властитим речима, сем појединих дефиниција.

Ø     Понављај

Понављање је препричавање најважнијег својим речима и одговарање на питања из уџбеника. Не мораш исту лекцију понављати сваког дана али је важно да је често обнављаш, како би утврдио научено и увек био/била  спремна за писмене вежбе.

Литература:

1.     Вилотијевић, М. Вилотијевић, Н. (2016): Модели развијајуће наставе I, Београд: Учитељски факултет.

2.     Ђорђевић, М. (1994): Како успешно васпитавати-педагогија и психологија родитеља: Градина.

На Blogger поставила наставница грађанског васпитања/педагог

Боба Табаковић