Савети психолога – како да ојачамо ментално здравље током изолације?

Поред напада на имуни систем, епидемија ЦОВИД-19 имаће огроман утицај на ментално здравље великог броја људи. И даље постоји велики број непознаница о природи вируса, неизвесно је какав ће ефекат епидемија имати на економију, а уколико сте здравствени радник који ће морати директно да се носи са све већим бројем заражених, стрес је разумљив. Проглашавање ванредног стања и ограничавање кретања изазов су и за све који имају тенденције ка анксиозним мислима које могу изазвати и нападе панике, јер уноси велику неизвесност у свакодневицу.

О начинима на који можемо да помогнемо здравственим радницима и проблему менталног здравља током пандемије ЦОВИД-19 разговарали смо са Гораном Томином, клиничким психологом и психотерапеутом.

Томин: Треба се информисати, али одмерено

Као и током претходних епидемија, лекари и медицинско особље биће прва линија одбране, а ова количина одговорности у комбинацији са ограниченим ресурсима рецепт је за погоршано ментално стање. Горан Томин је један од људи који организују бесплатну психолошку помоћ током трајања епидемије. “Нажалост, и даље је нејасна организација. Пружање психолошке прве помоћи није психотерапија. За ту врсту интервенције не морате бити психотерапеут, чак ни психолог. Сада нема говора о психотерапији, ово је стање кризе и потенцијалне катастрофе”, рекао је Томин у разговору за Талас. Томин истиче да овакву врсту помоћи могу пружати и непрофесионалци који су обучени за то и који имају супервизију.

“Неопходно је одмах направити платформу за психолошку подршку и то на националном нивоу, организовати супервизоре (а то јесу и морају бити едуковани људи), редован психолошки дебрифинг и дати им сва остала упутства, како би се спречило изгарање, тј. бурн оут синдром”, наводи Томин. За сада је одговорност на Институту за ментално здравље, али Томин истиче да ће и њихови капацитети бити убрзо исцрпљени. “Надам се да ће централизација организације ових интервенција ускоро бити успостављена, да се спречи расутост, а тада ћете имати више информација”, додаје он.

Епидемија ЦОВИД-19 није једина стресна ситуација са којом се суочио велики број грађана Србије – у поплавама 2014. године погинуло је преко 30 људи, а материјална штета се процењује на око 1,7 милијарди евра. Томин је тада учествовао у сличној акцији пружања помоћи угроженима и сматра да је то било једно од његових најдрагоценијих животних искустава. “Стање у којем смо се тада нашли је довело до експоненцијалног раста једне друге појаве, а то је солидарност. Помоћ волонтера, професионалаца, комшија суграђана смо у једном тренутку морали почети да одбијамо, јер је било немогуће координисати све. Лично сам био у хали Пионир тада, две недеље док је трајао смештај угрожених лица. Она хала преко пута, ледена дворана, је била препуна гардеробе, пелена, хране за бебе и одрасле, обуће, санитарија, средстава за заштиту. Доста тога је заиста остало и неискоришћено, што само говори о капацитетима овог народа за солидарност. То је оно што је похвално и то је оно на шта рачунам да ће се десити и у овом стању”, наводи Томин.

Као практичан савет свима који ће наредних недеља морати да буду у самоизолацији или чак карантину, он наводи организовање различитих активности. “Пре тога је веома важно успоставити рутину, јер предвидљивост, макар на дневном нивоу, може бити од велике користи у стању када се скоро ништа друго не може предвидети. То је такође веома важно и због деце. Дакле, рутина у обављању свакодневних активности, од спавања и оброка, до забаве. Будите физички активни, радите вежбе или јогу”, додаје Томин. Он такође препоручује и умерен приступ вестима. “Дружите се у кућама, извадите прашњаве игре типа Не љути се човече или Монопол, играјте карте. Друштвене мреже ће вам помоћи да будете у контакту, да дајете и примате подршку у односу са вољеним бићима”, каже Томин.

Шта још можемо да урадимо како бисмо умањили анксиозност?

Анксиозност се најчешће физички манифестује кроз аритмију и лупање срца, прекомерно знојење, неконтролисану дрхтавицу, потешкоће са дисањем, али симптоми знају да драстично варирају од особе до особе.

Поред ограничавања читања вести, друштвене мреже такође могу негативно да утичу на ментално здравље, поготово уколико постоји велики број лажних вести и људи који шире панику и нетачне информације. Осим велике листе књига, серија и филмова, ово је можда идеално време за скидање неке од бројних апликација за медитацију. Уз помоћ апликација као што су Хеадспаце и Стоп, Бреатхе & Тхинк могуће је једноставно научити основе медитације, али и слушати вођене медитације за специфична стања као што су стрес, анксиозност и несаница. Медитирање нас држи присутнима у садашњости, што је јако важно уколико нас брину догађаји у будућности.

Физичка активност такође може да помогне код поправљања расположења и смањења стреса. На Јутјубу постоји велики број примера вежби које се могу одрадити у стану, без додатне опреме, а бројни фитнес инфлуенсери такође објављују предлоге за физичку активност у кући. Добар сан је такође неопходан уколико желимо да сачувамо свој имунитет, али он такође може бити и прва жртва анксиозности. Уколико конзумирате велике количине кофеина, то може допринети осећају анксиозности, као и изазвати проблеме са спавањем.

Поред бриге за сопствено здравље и послове који су угрожени уколико епидемија потраје, велики извор анксиозности је и брига за друге, нарочтио уколико спадају у ризичну категорију за добијање вируса. Важно је имати на уму да често штитимо најближе управо тако што одлазимо у самоизолацију, а ту смо за њих и уколико редовно проверавамо како су и организујемо онлајн активности са њима. Не постоји начин да елиминишемо бригу за друге, али треба да имамо на уму шта је разумна процена опасности, а шта је претња увеличана стресом.

Уколико анксиозност постане толико тешка да омета нормално функционисање, консултација са психологом или психотерапеутом је такође опција –  могуће је пронаћи и онлајн психотерапију, а ту су и бројне вежбе дисања које могу донети привремено олакшање током напада панике. Доступне је Национална телефонска линијеа за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна, а отворене су и линије Института за ментално здравље, чије бројеве можете пронаћи овде.

Поред практичних савета за подношење и регулисање анксиозности, немогуће је потпуно одстранити осећање страха и забринутости током непредвиђених дешавања као што је ЦОВИД-19, али је могуће утицати на то како ћемо се односити према овим емоцијама. Честа реакција након анксиозних мисли јесте прекоревање, анксиозност се доживљава као знак слабости и “ирационалности”, иако је у питању више него разумљива реакција, па стога треба имати разумевања према себи. Ниједна уплашена особа тренутно никако није сама у томе, а уколико скупимо снаге да поделимо са другима како се осећамо, можемо схватити да нисмо изузетак.

Преузето са сајта Талас.рс

Аутор 

Марта Васић

На блоггер поставио

психолог школе 

Милош Ћулибрк