Безбедно на интернету


                                foto:https://www.pametnoibezbedno.gov.rs/digitalna-biblioteka/
Насиље преко интернета (cyberbullying) представља ситуације кад је дете или тинејџер изложено нападу другог детета, тинејџера или групе деце, посредстовм интернета или мобилног телефона.

Електронско насиље укључује било какав облик слања порука путем интернета или мобилних телефона. Има за циљ повређивање, узнемиравање или било какво друго наношење штете детету, младом или одраслом човеку који не може да се заштити од таквих поступака. Појављује се у облику текстуалних или видео порука, фотографија или позива. Програм “Школа без насиља” бори се и против ове врсте насиља. У прилогу можете прочитати савете за препознавање и спречавање електронског насиља у вашем окружењу.

Прочитајте савете за децу и родитеље

Постоје две врсте насиља преко интернета: директан напад и напад преко посредника..

Директан напад догађа се кад малолетник:

-шаље узнемирујуће поруке мобилним телефоном, мејлом или на chat-u
-украде или промени лозинку за мејл или надимак на chat-u
-објављује приватне податке или неистине на chat-u, блогу или интернет страници
-шаље узнемирујуће слике путем мејла или ММС порука на мобилном телефону
-поставља интернет анкете о жртви
-шаље вирусе на е-маил или мобилни телефон
-шаље порнографију и нежељену пошту на мејл или мобилни телефон
-лажно се представља као друго дете.
-Насиље преко посредника догађа се кад починитељ напада жртву преко треће особе, која тога најчешће није свесна.

На пример, неко дете сазна лозинку другог детета за његову мејл адресу или надимак на chat-u. Тако с његове мејл адресе може слати узнемирујуће поруке његовим пријатељима, остављати непримерене поруке на блогу,  chat-u или форуму. Свима се тако чини да је жртва заправо та која чини лоше ствари.

Пријатељи ће се посвађати са њим, администратор ће искључити његов надимак или мејл адресу, родитељи ће се наљутити на њега и биће кажњен. Они су посредници у злостављању, а тога нису ни свесни.

Починилац може ставити оглас сексуалног или провокативног садржаја у име жртве са њеним бројем мобилног телефона или адресом. На тај начин дете може да доживи многе непријатности и наћи се у опасности.

Напад преко посредника најопаснија је врста насиља преко интернета јер често укључује одрасле, међу којима има много људи са лошим намерама.

Без физичког контакта са публиком, деца и млади теже виде и разумеју штету коју њихове речи могу нанети. Школски трачеви нађу свој пут до блога и жртва трача осећа да је у рукама непознатог интернет нападача.

Шта обухвата такав облик насиља?

Међувршњачко насиље путем интернета укључује подстицање групне мржње, нападе на приватност, узнемиравање, ухођење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима те ширење насилних и увредљивих коментара. Може укључивати слање окрутних, злобних, каткад и претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака.

Такво насиље се, надаље, односи и на слање фотографија својих колега те тражење осталих да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу која је, на пример, најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи. Деца каткад на одређеној популарној интернет страници траже од осталих да наведу особу коју највише мрзе те да о њој напишу неколико речи, а све с циљем да жртву осрамоте пред што већим бројем људи. Насиље на интернету укључује и "проваљивање" у туђе мејл адресе те слање злобних и неугодних садржаја другима.

Насиље међу вршњацима све чешће се односи на неколико облика комуникације, укључујући звук, слике, анимације и фотографије. Електронско насиље се најчешће изводи облицима комуникације у којима идентитет починитеља може бити скривен. Недостатак социјалних и контекстуалних назнака, као што су говор тела и тон гласа, може имати мноштво учинака: нема опипљиве, афективне повратне информације о томе да ли је понашање преко интернета проузроковало штету другоме.

Анонимност починитељима насиља преко интернета даје осећај да некажњено могу не поштовати социјалне норме и ограничења, што резултира већ наведеним понашањем.

Савети за децу

Мобилни и интернет омогућавају ти да си увек у току и увек присутан свуда. Можеш брзо доћи до информација које ти требају, разговарати и забављати се са пријатељима, али и упознавати децу и младе из различитих делова света. Можеш да размењујеш мишљења с другима, играти игрице, пратити новости и занимљивости.

Међутим, мобилни и интернет, упркос свим својим могућностима, ипак су само алати. Нажалост, постоје неки који користећи се овим алатима вређају и узнемиравају друге. У њиховим рукама мобилни и интернет претварају се у моћно оружје.

Неки то раде непромишљено, неки из форе и забаве, неки с намером да повреде или осрамоте, а неки злоупотребе могућности које ови алати дају. Па тако неки шаљу узнемиравајуће и претеће поруке, наговарају на одбацивање и мржњу, објављују тајне и  неистине о другима. Неки подстичу друге да дају непријатне коментаре о онима које не воле јер желе да их осрамоте пред што већим бројем људи. Неки се лажно представљају да би преварили и искористили друге, а неки пак „проваљују" у туђе мобилне, мејлове или блогове и шаљу злобне коментаре и поруке о другима у туђе име. Све ово може да се догађа путем позива или смс поруке, путем мејла, chat-а, блога или других интернет страница, а назива се електронско насиље или злостављање.

Играј фер плеј и заштити се!

Не шаљи злонамерне смс или мејл поруке. Прје него што кликнеш „Пошаљи" запитај се како би се ти осећао да примиш ту поруку.
Пажљиво прочитај смс и мејл поруку пре него што је проследиш даље. Немој прослеђивати поруке које вређају и узнемиравају друге. Немој се укључивати у анкете, расправе и chat-ове који неког изругују, оцрњују или оговарају.
Не снимај и не прослеђуј фотографије и снимке које могу друге довести у неугодну ситуацију, осрамотити их или изложити исмевању и вређању других.
Заштити себе лозинком и пази коме је дајеш јер пријатељи у неком тренутку могу постати непријатељи.
Не наводи личне информације, бројеве телефона и мобилног, адресу на којој живиш, име школе у коју идеш, места на која излазиш особама које не познајеш уживо. Kад пишеш о себи, пиши што уопштеније. Све што напишеш и објавиш у смс поруци или на интернету постаје јавно и доступно великом броју људи и више не можеш контролисати како ће други искористити твоје податке.
Не шаљи и не објављуј своје фотографије и фотографије својих пријатеља преко мобилног и интернета. Једном када пошаљеш или објавиш фотографију, над њом више немаш контролу, не знаш шта се даље с њом догађа. Уз мало вештине и с основним графичким програмима могуће су разне фотомонтаже.
Не стављај на интернет ништа што не би волео да виде твоји пријатељи и познаници, чак ни у мејлу или смс поруци.
Ако ти неко пошаље злонамерну или претећу поруку мобилним или мејлом, немој одговорати. Покажи је одраслој особи којој верујеш.
Неки одрасли и вршњаци лажно се представљају и претварају да су пријатељи јер их занимају слике сексуалног садржаја или имају сексуалне жеље и намере. Управо ради тога буди на опрезу, не само с информацијама и фотографијама које делиш, него и приликом упознавања с „он-лајн" пријатељима. Подсети се да је све оно што знаш о том "пријатељу" само оно што ти је та особа рекла ида ништа од тога не мора бити истина.
Ако желиш уживо упознати „он-лајн" пријатеља, договори први сусрет на јавном месту, где има доста људи. Не налази се насамо с њим, већ поведи неколико пријатеља и пријатељица или одраслу особу којој верујеш.
Помози деци која доживљавају насиље путем смс-порука и интернета тако да им јасно кажеш да није у реду то што им се догађа и да видиш да им је тешко. Немој прикривати насиље и одмах обавести одрасле о томе шта се догађа.
Пре него што напишеш поруку, причу или објавиш фотографију, запитај се хоћеш ли тиме некога повредити. Немој чинити другима оно што не желиш да други чине теби.
Чувај себе и друге! Све што важи за чување података о теби, важи и за чување туђих.
Kако сигурно водити интернет дневник/блог?

Блог је скраћеница од енглеске речи weblog, што у дословном преводу значи „интернет дневник". То је интернет страница на којој појединац или група људи бележи своја размишљања, ставове, размењују своја мишљења о одређеној теми. Може се лако и брзо створити и не захтева познавање неког специфичног рачунарског програма. Иако се сматрају неким обликом дневника, запамти да све што напишеш на блогу постаје јавно и доступно великом броју људи. Ако блогујеш, увек постоји шанса да неко пронађе твој блог и сазна твој стварни идентитет, а то могу бити управо људи за које најмање желиш и очекујеш да те пронађу.

Познавање могућности које блог нуди, а тиме и могућих опасности које се крију, омогућује ти да се заштитиш, сигурно блогујеш и уживаш у комуникацији с другима.

Опасности блога су:

ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРИВАТНИХ ИНФОРМАЦИЈА – Ако објављујеш информације о себи и својој породици, то може навести особе с лошим намерама да покушају да успоставе контакт с тобом или твојом породицом.
ПРОФИЛИ – неке блог странице имају могућност објављивања профила, односно информација о аутору блога, попут белешке о писцу, што је у облику линка доступно свим посетиоца блога. Деца често уписују своје праве податке (име и презиме, број телефона, адресу школе, број банковног рачуна родитеља и слично) или објављују своје фотографије, несвесни опасности које то повлачи за собом.
НЕОДГОВАРАЈУЋИ САДРЖАЈИ – Претражујући блогове других људи, можеш наићи  на садржаје или расправе неприкладне за свој узраст.
НАСИЉЕ ПРЕKО ИНТЕРНЕТА – Неки могу користити блогове као пут к насиљу или застрашивању друге деце.
НАЦИОНАЛНА, ВЕРСKА И РАСНА МРЖЊА – Неки се могу користити блоговима за подстицање мржње и вређање других ради њихове националне, верске, расне или друге припадности.
ОБЈАВА НЕПОУЗДАНИХ ИНФОРМАЦИЈА - Kао што свако може креирати страницу на интернету, тако свако може објавити непоуздане и нетачне податке о другима. Буди на опрезу и размисли о томе шта си прочитао, написао или пронашао на блоговима. Не веруј свему што ту пише.
Kако одржати приватност свог блога:

Заштити блог лозинком и пази коме је дајеш јер пријатељи у неком тренутку могу постати непријатељи.
Не наводи у блогу личне и детаљне информације. Kада пишеш о себи, пиши што уопштеније. Немој наводити где живиш, излазиш и слично јер свака лична информација може открити твој идентитет.
Не спомињи у блогу имена, адресе, бројеве телефона, школу, мејл адресе и сличне информације. То су управо информације које траже одрасли са сексуалним намерама према деци, стога их избегавај. У замену, можеш да користиш надимак, али припази да не подсећа на твоје или нечије право име.
Не наводи у блогу ни информације о било коме кога познајеш, како не би могућег педофила навели да, иако ви нисте заинтересирани за „ћаскање" с њим, можда ваша другарица јесте.
Не стављај своје фотографије и фотографије својих пријатеља у свој блог.
Не остављај блог отвореним, а рачунар без надзора јер би неко могао уписати нешто непожељно.
Не оговарај и не шири трачеве о својим пријатељима из разреда.
Прије него што напишеш поруку, причу или објавиш фотографију, запитај се хоћеш ли тиме некога повредити.
И у свету мобилних и интернета поштуј правила понашања као и у свакодневном животу. Немој чинити другима оно што не би хтео да други чине теби.

Пронађи се! („Гуглуј се!")

Посети страницу www.google.com и упиши своје име и презиме под знаковима навода (нпр. "Пера Перић"). Гугл ће пронаћи све интернет стране на којима се спомиње твоје име. На тај начин можеш открити да ли постоји нека wеб страница или блог о теби.

Исто уради са својим бројем мобилног, мејл адресом, правом адресом и надимком на chat-u. Можда негде неко пише о теби и даје твоје податке, а да ти то и не знаш.
Покушај то чинити што чешће, а можеш направити и "Google Alerts", аларм који ће ти стизати на маил сваки пут кад и ако се на интернету појави страница на којој се спомиње твоје име.

Сви заједно можемо мобилне и интернет учинити сигурнијим и допринети заустављању електронског насиља. Полиција, мобилни оператери и пружаоци интернет услуга помоћи ће у проналажењу оних који чине насиље.


ЗНАТЕ ЛИ С KИМ СЕ ДОПИСУЈЕТЕ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА И МОБИЛНОГ?

7 златних правила за сигурно четовање  и смс-дописивање

1. Никад немојте непознатим људима путем интернета или мобилног давати податке о себи, својој породици и пријатељима, не откривајте им своје презиме ни адресу, немојте рећи у коју школу идете, јер не можете знати какве су им намере. Важно је да им не шаљете своје фотографије, слике породице или пријатеља јер се оне могу на разне начине злоупотребити.

2. Имајте на уму да „непознати“ с којим се дописујете и који се представља као дечко од 15 година, може заправо бити мушкарац од 50 година и слати вам лажне податке о себи уз туђу фотографију.

3. Не примајте на поклон допуне за мобилни од непознатих јер ће они засигурно тражити нешто заузврат.

4. У дописивању мобилним или интернетом немојте писати ништа чега бисте се стидели ако то прочитају ваши пријатељи у школи или у комшилику, не шаљите фотографије које не бисте желели показати другима. Све што пошаљете злонамерна особа може искористити да вас уцењује, уз претње да ће то објавити на интернету, на улазу у вашу школи или зграду где станујете.

5. Ако вам неко шаље узнемиравајуће, претеће или простачке поруке на мобилни, свакако то реците родитељима или наставнику у кога имате поверења. Нисте ви криви због тога што вам прете и вређају вас. Затражите помоћ од родитеља чак и кад мислите да сте учинили нешто недопуштено.

6. Немојте избрисати с мобилног податке и фотографије које вам је неко послао јер ће помоћу њих полиција лакше пронаћи особу која вам прети.

7. Никад немојте ићи сами на састанак с особом коју сте упознали путем мобилног, на chat-u путем блога. Ако та особа инсистира да дођете без пратње, немојте ићи на такав састанак.

Савети за родитеље

Запамтите: Ваша деца могу знати више од Вас о технологији, али Ви знате више о животу. И у овој области они треба од Вас да науче сигурно да „ходају“

Без обзира на Ваша искуства и ставове, деца и млади неизбежно долазе у сусрет с рачунарском и комуникацијском технологијом. Подстицање информатичке писмености је део школског програма. Важно је знати да ће Ваша деца користити модерну технологију и да је тешко, па и штетно за њихов развој забранити им коришћење мобилних, рачунара и интернета.

Искуства показују да надзор родитеља и надгледање дечјих активности  на интернету представљају важан корак у заштити деце и младих, али ни то није довољно.

Родитељи нису у прилици да стално надгледају активности своје деце на интернету. Осим тога, важније је научити децу како сигурно да  „ходају" електронским медијима него да их стално „водите за руку". Kао што децу учимо како да се носе са узнемиравајућим и неугодним догађајима у свакодневном животу, као и како препознати и избећи опасност на улици и у својој околини, важно је научити децу како да се сигурно користе интернетом и мобилним и како препознати могућу опасност и ризична понашања. Такође, важно је подучити децу и младе о преузимању одговорности за своје понашање и о последицама одређених поступака, које погађају њих саме, али и друге с којима су у контакту. Притом је важно поштовати њихову независност, интересе и активности у складу с њиховим узрастом, као и користити се порукама које су прилагођене дететовом узрасту.

Чат, блог, форуми и слична места на интернету, где деца и млади могу размењивати мишљења и комуницирати, врло су популарна, па су стога и привлачна особама које желе злоупотребити комуникацијске могућности које интернет нуди. Злоупотреба вршњака најчешће укључује претеће поруке, вређање и ширење гласина те уцене које једно дете или више њих упућују другом детету. А злоупотреба одраслих најчешће укључује лажно представљање и манипулисање с циљем придобијања деце и младих на непожељна понашања (најчешће сексуална).

Ако сазнате да је Ваше дете било изложено насиљу путем мобилног и интернета, морате предузети ове кораке:

-научите дете да не одговара на насилне, претеће или икакве сумњиве смс или е-маил поруке и телефонске позиве;
-не бришите поруке или слике јер могу послужити као доказ;
-контактирајте провајдера интернет услуга и пријавите примање поруке;
-контактирајте школу и обавестите их о неприхватљивом понашању/злостављању или евентуалним променама расположења и понашања код ђетета;
-контактирајте полицију ако поруке путем мобилног и интернета садрже претње насиљем, ухођење, напаствовање, дечју порнографију и сл., или када претходни кораци нису дали резултате;
-ако Вам је познат идентитет вионовника, број или mejl адреса с које су узнемиравајуће и злонамерне поруке упућене, свакако обавестите о томе полицију, мобилне оператере, провајдере интернет услуга, школу.

Савети за сигурно коришћење мобилних и интернета

-Надимци којим се деца представљају користећи се комуникацијским услугама путем интернета могу изазвати реакције других, што значи да би било добро изабрати надимак који неће провоцирати.
-Већина  чат-ова садржава могућност заустављања (Block) или занемаривања (Ignore), којима се заустављају даљне поруке од нежељених корисника.
 -Ако је реч о некоме ко је једноставно досадан, блокирање порука најчешће је довољно да се проблем заустави. Aко је посреди особа која износи стварне претње, важно је да дете о томе обавести одраслу особу у коју има поверења.
-Обратите пажњу и будите свесни показује ли Ваше дете узнемиреност након добијеног позива мобилним или након времена проведеног на интернету. Обратите пажњу на дететове коментаре или промене у односима с пријатељима. Могуће је да ће бити тајновити, нерадо говорити о својим „он-лaјн" активностима и употреби мобилног.
-Разговарајте с дететом и покушајте разумети на које се начине и за које активности користи интернетом и мобилним телефоном.
-Ограничите коришћење рачунара током дана. Добро је увести јасна правила, нпр. нема рачунара пре школе, пре спавања, за време оброка или пре него што је урађен домаћи.
-Научите дете да не прослеђује нити коментарише садржаје који могу некога повредити.
-Разговарајте с дететом о томе када треба, а када не треба чувати тајну пред родитељима, упозорите га да с непознатим особама (укључујући и оне које познаје путем смс порука и интернета) није добро имати тајне. Такође реците да, кад се осећа неугодно или збуњено због нечега што је доживело, увек може разговарати с вама.
-Разговарајте с дететом о опасностима интернета и научите га да не оставља личне податке ни фотографије на интернету и не договара сусрете с непознатим људима.  -Ако дете јако жели да се упозна с особом коју је упознало преко интернета, нагласите да то мора бити на јавном месту и да никако не иде само. Тражите да на први сусрет поведе неколико другова и другарица или одраслу особу којој вјерује.
-Објасните деци и младима опасности слања својих слика путем интернета, као и појам дечје порнографије. Никад се не зна шта ће друга особа учинити са сликама.  -Уз мало вештине и с основним графичким програмима могуће су разне фотомонтаже. Објасните им, да кад једном пошаљу фотографију, над њом више немају контролу, не знају што се даље с њом догађа. Нагласите да не смеју слати своје фотографије без договора с Вама.
-Нагласите својој деци како они нису криви ако постану жртве електронског насиља. Реците да им нећете због тога одузети право на коришћење рачунара – то је један од могућих разлога због ког деца не говоре одраслима кад постану жртве насиља на интернету.
-Уместо саме забране деци и младима да не износе личне информације, важно их је научити како ограничити приступ других тим информацијама.
-Научите више о мобилнима, интернету и основним појмовима који се користе у виртуалном свету, тако да можете разговарати с децом о њиховим активностима  и искуствима, али и лакше разумети виртуални свијет у ком деца одрастају, а који је пуно другачији од онога који ви познајете.
-Информишите се и о програмима који филтрирају веб странице за које не желите да буду доступне вашем детету. Већина се тих програма може купити преко интернета, а неки су и бесплатни. Неки интернет претраживачи (Интернет Експлорер..Гуглхром ...) имају уграђене филтере који се могу укључити како не би допуштали приступ страницама одређеног садржаја. Најчешће коришћени филтери су ContentProtect, CYBERsitter и NetNanny. Програми за филтрирање су користан алат за родитеље како би могли усмерити пажњу своје деце на поучне и примерене садржаје уместо непожељних. У неким антивирусним програмима, па чак и бесплатнима, који се преузимају с интернета, има и такав пакет, нпр.Punch program , па особу која вам одржава кућни компијутер замолите да га инсталира и подучи вас како се њиме користити. Ни такви програми, међутим, нису савршени па их треба схватити само као помоћно средство. Најбољи су филтер ипак ваше присуство, надзор, поука и подршка.

Сигурно коришћење мобилних телефона

-Нагласите детету да пази коме даје број мобилног телефона.
-Упозорите га нека се опрезно користи неком од чат услуга преко мобилног.
-Ако добије поруку с непознатог броја, нека не одговара. Реците му да не треба одговарати ни на познате бројеве ако се због садржаја поруке осећа лоше или непријатно.
-Објасните детету како шала може лако од смешне да постане увредљивом, и то да, ако је љуто, може учинити нешто због чега ће после пожалити.
-Истакните да буде опрезно када шаље и просљеђује поруке другима.
-Подстакните дете да се пре слања поруке запита може ли она увредити или на било који начин наштетити ономе ко поруку прима.
-Поучите дете да је прослеђивање порука које вређају некога такође насиље па да то не ради.
-Поставите правило према ком није допуштено путем мобилног слати фотографије или видеозаписе других људи без вашег допуштења.
-Ако је дете добило непримерену поруку, позив или је било изложено насиљу, подржите  га и подстакните да одмах разговара с вама или неком другом одраслом особом у коју има поверења (попут наставника, школског психолога,педагога), како се проблем не би погоршао.
-Најчешће се родитељи не устручавају преузети бригу и одговорност за понашање своје деце у игри, школи или у туђој кући. Не мора бити другачије ни кад је реч о ономе што се догађа посредством модерне технологије. Родитељи треба да разговарају са својом децом о компијутерској етици, да договоре правила понашања на интернету и, као најважније, дефинишу последице кршења тих правила.
-Присутност одраслих који надгледају ситуацију на игралиштима умањује количину насиља међу вршњацима. У школама које повећају број дежурних наставника на ходницима, игралиштима, у дворишту, смањен је број насилних инцидената. Исто се може примeнити на електронско насиље.


На Blogger поставио педагог школе

Александар Ђорђевић

Вежбе за правилан изговор гласа Љ   Драги моји ученици, У овом тексту ћу писати о вежбама за глас Љ, начину на који можете да веж...