ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА- ШТА ЈЕ И КАКО ЈЕ ПОВЕЋАТИ
Емоционална интелигенција је скуп знања и вештина из области емоција.
Бити емоционално интелигентан значи разумети осећања, знати како настају и чему служе.
Емоционална интелигенција би се можда прецизније могла назвати емоционална знања и емоционалне вештине, као што су:
Разумевање шта и зашто осећамо,
Знања о емоцијама (које врсте емоција постоје, како настају, како их регулисати…)
Свест о томе како утичемо на друге,
Разумевање осећања других људи у разним ситуацијама,
Ефикасно управљање осећањима других и њиховим понашањем (супротно од манипулације!),
Разумевање везе између емоција, мисли и понашања,
Очување прибраности и у стресним ситуацијама и околностима,
Превазилажење стреса,
Подстицање најбољег у другима,
Постизање и одржавање генерално доброг расположења,
….
Како се развија емоционална интелигенција?
Емоционална интелигенција се, као и свака друга вештина, развија кроз праксу и примену. Теоријска основа је неопходна да бисмо знали о чему се ради, али није довољно само читати и размишљати. Потребно је примењивати и испробавати у пракси. То подразумева покушаје и погрешке, подразумева трапавост и фрустрацију у почетку, то је саставни део сваког учења.
Није довољно да знате да треба да радите одређене вежбе, потребно је да их заиста радите. Такође, није довољно да једном урадите одређени сет вежби, потребно је да редовно вежбате. Како време пролази и стичете кондицију, вежбање постаје све лакше а тело обликовано све лепше. Исто је и са развијањем и вежбањем емоционалне интелигенције.
Ако обраћате пажњу на своје и емоције других људи, ако их прихватате и покушавате да их разумете, на добром сте путу да развијете своју емоционалну интелигенцију.
Надам се да ће вам пример који користим на тренингу Емоционална интелигенција помоћи да се инспиришете и почнете са вежбањем 🙂
Замислите да сте се договорили са пријатељицом да идете у позориште, и да се тамо нађете у 19х. Пријатељица касни.
Шта осећате?
Различити људи одговарају различито:
-осећам љутњу,
-осећам стрепњу,
-осећам забринутост,
-осећам тугу…
-осећам стид…
Такође, различити људи ће ове различите емоције осетити у различитом интензитету.
Како то да у истој ситуацији различити људи осете различите емоције различитог интензитета?
Одговор на ово питање даје Зоран Миливојевић кроз модел кружне емоционалне реакције. Према том моделу, укратко, емоција настаје тако што некој ситуацији која је неутрална приписујемо одређено значење и одређену важност.
У примеру са пријатељицом, значења могу да буду следећа:
-она ме не поштује- осећам љутњу,
-нешто јој се догодило- осећам забринутост,
-стојим овде сама и сви ме гледају и мисле како сам јадна- осећам стид.
Интензитет емоције зависи од тога колико нам је важна одређена ситуација.
Као вежбу предлажем да се сетите неке ситуације у којој сте доживели неку емоцију, и да видите које значење и колику важност сте јој приписали.
ПРАВИЛНО УСМЕРАВАЊЕ ЕМОЦИЈА
Емоције су адекватне и користе нам када правилно протумачимо ситуацију и када јој придамо одговарајућу важност. Неадекватне су када неправилно протумачимо ситуацију и придамо јој превелику или премалу важност.
Пример са полагањем испита је добар за илустрацију.
Припремате се за полагање испита и мислите следеће:
-ово је један испит и један корак ка дипломи, било би добро да га положим, али неће бити смак света и ако не положим – осећам благу трему која ме мотивише да учим и добро се припремим
-морам да положим овај испит, свако ко падне испит је глуп, срамота је пасти испит- осећам трему која ме блокира и не могу ни да мислим ни да памтим
Из овог примера видимо да се трема није „догодила“, настала је као последица приписивања одређеног значења и значаја ситуацији.
Исти принцип примењује се на све остале способности које чине емоционалну интелигенцију- знање, тачне информације и вежба, вежба, вежба 🙂
Следеће активности могу да помогну у развијању и вежбању емоционалне интелигенције:
вођење дневника осећања,
читање о емоцијама и емоционалним реакцијама,
преиспитивање- да ли је ово што осећам адекватна или неадекватна емоција?
размишљање и анализа ситуација у којим се не сналазите емоционално,
анализа начина на које показујете емоције- да ли довољно јасно допирете до других и комуницирате своје емоције?
ПРЕПОЗНАТИ И РАЗУМЕТИ СВОЈЕ ЕМОЦИЈЕ
Емоционална интелигенција није стање у ком се родимо или које достигнемо. Емоционална интелигенција је процес ослушкивања и разумевања емоција, преиспитивања уверења на основу којих су настале и проналажење адекватних начина њиховог показивања.
Како повећати емоционалну интелигенцију?
Кратак, једноставан и тачан одговор је- учењем и вежбом.
Емоционална интелигенција је скуп знања о емоцијама и емоционалних вештина.
Колико год једноставно било, у пракси се показало да у почетку не иде баш лако.
Посматрајте то као учење страног језика.
Не можете очекивати да одете на један час, или прочитате књигу о неком страном језику и почнете да га разумете и течно говорите.
Исто је и са емоцијама.
Жалосно је што нам је нешто толико природно и свима урођено постало страни језик.
Добра вест је да то може да се промени.
Учењем и вежбом.
Сваки дан по мало.
У овом тексту ћу са вама поделити пет начина који су се мени и мојим клијентима показали као корисни.
Понављам и наглашавам- читање и сазнање су само први кораци. Без вежбе цела прича пада у воду.
1. Стицање знања о емоцијама
Сама знања о емоцијама нису довољна али јесу неопходна да бисте правилно приступили својим емоцијама и развијању емоционалне интелигенције.
Заблуде о емоцијама, попут најраспрострањеније да постоје позитивна и негативна осећања многе људе наведу на погрешан пут. Тежња да се избегну непријатна осећања и да се доживљавају само пријатна је јалов посао, траћење времена и енергије. Немогуће је, неприродно и доводи до тога да избегавамо стваран живот који је, као што знамо, некад сив а некад жут. Тако је и са емоцијама. Некад су сиве, некад су жуте, али увек су важни сигнали наше душе.
Уместо осуђивања, потребно је да их приметимо, дозволимо себи, преиспитамо и, ако се испостави да је емоционална реакција адекватна, на конструктиван начин је покажемо.
Знања о томе шта која емоција значи нам користе да се оријентишемо у животу и међу људима.
На пример, туга значи да смо доживели (или верујемо да смо доживели) неки губитак. Ако је губитак реалан, туга не значи да смо слаби него да нам треба време и подршка да прихватимо тај губитак и наставимо свој живот. То се не дешава преко ноћи нити доношењем свесне одлуке.
Ако избегавамо туговање остајемо заробљени у непризнатом и непрежаљеном губитку.
Знања о емоцијама се стичу као и сва друга знања: читањем, слушањем предавања или индивидуалним часовима.
2. Учење језика емоција
Како си?
-добро сам
-нисам добро
Овај дијалог сви ми прођемо и више пута у току једног дана.
Када су површни односи у питању то је у реду.
Али, када су у питању блиски односи, поготово однос са самим собом, то никако није у реду.
Поготово није у реду то што нас странци чешће питају „како си?“, па макар и реда ради, него што ми сами себе то приупитамо.
Уместо „како сам?“ конструктивније питање је „шта сада осећам?“
У почетку, док још не изградите навику да обраћате пажњу на то шта осећате, помаже да поставите аларм на телефону и да када се тај аларм огласи за вас то буде знак да застанете и запитате се- „шта сада осећам?“ Или, „које емоције сам осећала у претходних сат времена?“
Одговори могу да буду:
-равнодушност
-туга
-задовољство
-љутња
-фрустрација
-љубав
-завист
-љубомора
-напетост
-радост
-стрес
-бес
-срећа
3. Писање дневника емоција
дневник емоција
Да ли можете да се сетите када сте први пут чули неки страни језик?
Вероватно вам је то звучало као фрфљање без смисла.
Након неког времена учења тог страног језика фрфљање без смисла полако постаје смислено преношење неке поруке.
Тако је и са емоцијама.
Ако сте дуго бежели од њих вероватно ће вам требати неко време да се навикавате на њих и да почнете да их разумевате.
Писање дневника емоција помаже у томе да стекнете навику да обраћате пажњу на своје емоције. То је први корак у њиховом прихватању и разумевању.
Ако нисте свесни својих емоција нећете моћи да учините ништа по том питању, оне ће из подсвести управљати вама и вашим животом.
Емоције су добре слуге а лоши господари.
Увече, пре спавања, писање дневника емоција може да буде леп начин да сретнете себе и да мирно и пријатељски завршите дан.
Тај дневник пишете само за себе, није важно какав вам је стил писања и да ли правите грешке.
Битно је да издвајате време за себе и своје емоције.
Дневник емоција може да изгледа овако:
Пробудила сам се уморна и забринута. Није ми се ишло на посао. Не прија ми атмосфера међу колегама. Волела бих да су односи међу нама бољи, више пријатељски и подржавајући. Осећам напетост зато што морам да пазим како се понашам и шта говорим. Смета ми то што има толико неповерења међу нама.
Задовољна сам како сам водила презентацију новог пројекта. Уживала сам у припремању те презентације и драго ми је што се свидела публици. Била сам поносна на себе након презентације, а док сам излагала осећала сам радост зато што говорим о теми која ме баш занима.
Пред крај радног времена сам осећала напетост, стигао ме умор. Једва сам чекала да дођем кући и одморим мало. Пријала ми је дремка и после ње сам се осећала освежено. Уживала сам у припремању ручка. Пустила сам музику и плесала, то ми је баш пријало. Ручак је био укусан, уживала сам у јелу. Имала сам довољно времена за јело и пријало ми је то што нисам морала да журим. Након ручка осећала сам пријатну опуштеност, неки мир и задовољство.
Након телефонског разговора са партнером осетила сам узнемиреност. Деловао је одсутно и као да ми не говори нешто важно. Питала сам се да ли се нешто догађа код њега, да ли има неке проблеме о којима ми не говори или се можда емоционално удаљава од мене. То нису питања за телефон, сачекаћу да се видимо и питаћу га.
Спремила сам се за спавање и сада пишем овај дневник. Мало ми је досадно то да радим али ми прија на неки начин. Како време пролази све мање ми је досадно и све више ми прија. Сећам се како ми је тешко ишло у почетку, нисам знала шта да пишем и осећала сам се баш фрустрирано. Сада видим колико сам се увежбала у обраћању пажње на моје емоције и баш сам задовољна.
4. Техника круг емоција
круг емоција
Техника круг емоција је скраћена варијанта модела кружне емоционалне реакције чији је аутор Зоран Миливојевић.
Мени је ово помогло да разумем како настају емоције и како можемо да управљамо њима.
Када кажем управљање емоцијама ни случајно не мислим на контролу у смислу „унапред ћу да одредим шта ћу да осећам и биће ми супер.“
Емоцијама можемо да управљамо на здрав начин, али за то је прво потребно да их прихватимо и признамо а затим да их разумемо. Тек након разумевања можемо да кренемо у промену.
Техника круг емоција нам помаже у томе.
Основа је да разумемо како настају емоције.
Тачније, како их ми сами креирамо.
Емоције креирамо тако што одређеном догађају припишемо одређено значење.
У зависности од тога какво значење припишемо неком догађају, осетићемо различите емоције.
Пример који често користим и добра је илустрација је кашњење.
Договорили сте се са неким да се видите у одређено време и на одређеном месту, и тај неко касни.
Можете да помислите да се том неком нешто догодило и осетићете страх или забринутост.
Ако помислите да тај неко намерно касни зато што вас не поштује осетићете љутњу.
Ако је у питању љубавни састанак и помислите да вас тај неко више не воли осетићете тугу.
Можда помислите да је добро што тај неко касни јер имате времена да одговорите на мејлове или уживате у посматрању околине, осетићете задовољство.
Као што видите, један догађај, различита тумачења и различите емоције.
Из овога је јасно да се емоције не догађају, него их ми креирамо.
Други део ове вежбе се односи на интензитет емоционалне реакције.
Интензитет емоционалне реакције зависи од тога колику важност придамо неком догађају.
Ако нам је нешто мало важно, емоционална реакција ће бити слабог интензитета.
Ако нам је нешто изузетно важно, емоционална реакција ће бити већег интензитета.
Ако неком догађају припишемо превелику важност, и емоционална реакција ће бити толико интензивна да ћемо имати осећај да нас преплављује и „обузима“.
Корисна вежба код емоција које доживљавате као превише интензивне је да преиспитате важност коју приписујете одређеном догађају.
Рад на смањивању важности догађаја и довођења на оптималну меру доводи до тога да се и интензитет емоционалне реакције смањи.
Добар пример је када студент полагању одређеног испита припише превелик значај и тако доведе себе до треме која га заблокира.
испит блокада
Неки студенти сваки испит посматрају као испит своје интелигенције.
„Ако положим паметан сам, ако не положим глуп сам.“
Понекад се прича разради до „Ако сам паметан вредим, ако сам глуп не вредим.“
И тако од једног испита настане драма од животног значаја.
Потпуно друга прича је када неко испит посматра као само један корак до циља- факултетске дипломе.
„Ако положим то значи да довољно знам, ако не положим то значи да треба још да учим. То није тест моје интелигенције нити доказ моје вредности.“
Анализирање конкретних емоција у конкретним ситацијама кроз ова два питања:
-шта овај догађај значи за мене
-колико је ово заиста важно?
помаже да боље разумете своје емоције.
У почетку то не иде лако, али немојте да одустајете, вреди. Временом ће ићи све лакше.
Вежбање у писаној форми помаже, а за почетак изаберите неке ситуације и емоције које вам нису превише битне. Временом, када се увежбате, моћи ћете да разумете и неке емоције и ситуације које су вам од великог значаја и у којима се сада никако не сналазите.
Важна напомена је да ће вам за проналажење одговора на ова два једноставна питања понекад, поготово у почетку, требати доста времена. Немојте да вас то обесхрабри, нормално је. Као кад учите страни језик па вам у почетку ништа није јасно.
* некада нас конкретан догађај подсети на неку ситуацију из прошлости и аутоматски се појави емоција коју смо тада осетили и која није адекватно обрађена. У том случају пут ка решењу је мисаоно враћање у прошли догађај и обрађивање емоционалне реакције (у гешталт психотерапији то се зове завршавање незавршеног посла). Стручна подршка у овом процесу може да буде од користи, некад је изузетно тешко да сами то урадимо. То није знак слабости, то је знак да смо људска бића, несавршена, несвемоћна и рањива.
5. Дељење емоција са другима
Бављење својим емоцијама је важно и потребно, али није довољно.
Емоције су оно што нас истински повезује са другим људима, без њих су односи празни и површни.
Природа неких односа јесте да буду празни и површни и то је у реду. Важно је да пажљиво бирате са ким ћете разговарати о својим емоцијама, са ким ћете их делити. Емоције нас чине рањивима и зато је важно да будемо одговорни према себи и не показујемо их онима који ће их исмејати.
Као што у снежну мећаву нећемо изаћи без капута, шала и капе, тако ни емоције нећемо показивати свима.
У тексту „6 типова људи којима није добро показивати своју рањивост“ можете да прочитате више о томе са ким није безбедно делити своја осећања.
Има људи који су отворени за своја и туђа осећања, потражите их и направите свој ушушкани круг за дељење емоција.
преузето са блога Јелене Пантић
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Емоционална интелигенција је скуп знања и вештина из области емоција.
Бити емоционално интелигентан значи разумети осећања, знати како настају и чему служе.
Емоционална интелигенција би се можда прецизније могла назвати емоционална знања и емоционалне вештине, као што су:
Разумевање шта и зашто осећамо,
Знања о емоцијама (које врсте емоција постоје, како настају, како их регулисати…)
Свест о томе како утичемо на друге,
Разумевање осећања других људи у разним ситуацијама,
Ефикасно управљање осећањима других и њиховим понашањем (супротно од манипулације!),
Разумевање везе између емоција, мисли и понашања,
Очување прибраности и у стресним ситуацијама и околностима,
Превазилажење стреса,
Подстицање најбољег у другима,
Постизање и одржавање генерално доброг расположења,
….
Како се развија емоционална интелигенција?
Емоционална интелигенција се, као и свака друга вештина, развија кроз праксу и примену. Теоријска основа је неопходна да бисмо знали о чему се ради, али није довољно само читати и размишљати. Потребно је примењивати и испробавати у пракси. То подразумева покушаје и погрешке, подразумева трапавост и фрустрацију у почетку, то је саставни део сваког учења.
Није довољно да знате да треба да радите одређене вежбе, потребно је да их заиста радите. Такође, није довољно да једном урадите одређени сет вежби, потребно је да редовно вежбате. Како време пролази и стичете кондицију, вежбање постаје све лакше а тело обликовано све лепше. Исто је и са развијањем и вежбањем емоционалне интелигенције.
Ако обраћате пажњу на своје и емоције других људи, ако их прихватате и покушавате да их разумете, на добром сте путу да развијете своју емоционалну интелигенцију.
Надам се да ће вам пример који користим на тренингу Емоционална интелигенција помоћи да се инспиришете и почнете са вежбањем 🙂
Замислите да сте се договорили са пријатељицом да идете у позориште, и да се тамо нађете у 19х. Пријатељица касни.
Шта осећате?
Различити људи одговарају различито:
-осећам љутњу,
-осећам стрепњу,
-осећам забринутост,
-осећам тугу…
-осећам стид…
Такође, различити људи ће ове различите емоције осетити у различитом интензитету.
Како то да у истој ситуацији различити људи осете различите емоције различитог интензитета?
Одговор на ово питање даје Зоран Миливојевић кроз модел кружне емоционалне реакције. Према том моделу, укратко, емоција настаје тако што некој ситуацији која је неутрална приписујемо одређено значење и одређену важност.
У примеру са пријатељицом, значења могу да буду следећа:
-она ме не поштује- осећам љутњу,
-нешто јој се догодило- осећам забринутост,
-стојим овде сама и сви ме гледају и мисле како сам јадна- осећам стид.
Интензитет емоције зависи од тога колико нам је важна одређена ситуација.
Као вежбу предлажем да се сетите неке ситуације у којој сте доживели неку емоцију, и да видите које значење и колику важност сте јој приписали.
ПРАВИЛНО УСМЕРАВАЊЕ ЕМОЦИЈА
Емоције су адекватне и користе нам када правилно протумачимо ситуацију и када јој придамо одговарајућу важност. Неадекватне су када неправилно протумачимо ситуацију и придамо јој превелику или премалу важност.
Пример са полагањем испита је добар за илустрацију.
Припремате се за полагање испита и мислите следеће:
-ово је један испит и један корак ка дипломи, било би добро да га положим, али неће бити смак света и ако не положим – осећам благу трему која ме мотивише да учим и добро се припремим
-морам да положим овај испит, свако ко падне испит је глуп, срамота је пасти испит- осећам трему која ме блокира и не могу ни да мислим ни да памтим
Из овог примера видимо да се трема није „догодила“, настала је као последица приписивања одређеног значења и значаја ситуацији.
Исти принцип примењује се на све остале способности које чине емоционалну интелигенцију- знање, тачне информације и вежба, вежба, вежба 🙂
Следеће активности могу да помогну у развијању и вежбању емоционалне интелигенције:
вођење дневника осећања,
читање о емоцијама и емоционалним реакцијама,
преиспитивање- да ли је ово што осећам адекватна или неадекватна емоција?
размишљање и анализа ситуација у којим се не сналазите емоционално,
анализа начина на које показујете емоције- да ли довољно јасно допирете до других и комуницирате своје емоције?
ПРЕПОЗНАТИ И РАЗУМЕТИ СВОЈЕ ЕМОЦИЈЕ
Емоционална интелигенција није стање у ком се родимо или које достигнемо. Емоционална интелигенција је процес ослушкивања и разумевања емоција, преиспитивања уверења на основу којих су настале и проналажење адекватних начина њиховог показивања.
Како повећати емоционалну интелигенцију?
Кратак, једноставан и тачан одговор је- учењем и вежбом.
Емоционална интелигенција је скуп знања о емоцијама и емоционалних вештина.
Колико год једноставно било, у пракси се показало да у почетку не иде баш лако.
Посматрајте то као учење страног језика.
Не можете очекивати да одете на један час, или прочитате књигу о неком страном језику и почнете да га разумете и течно говорите.
Исто је и са емоцијама.
Жалосно је што нам је нешто толико природно и свима урођено постало страни језик.
Добра вест је да то може да се промени.
Учењем и вежбом.
Сваки дан по мало.
У овом тексту ћу са вама поделити пет начина који су се мени и мојим клијентима показали као корисни.
Понављам и наглашавам- читање и сазнање су само први кораци. Без вежбе цела прича пада у воду.
1. Стицање знања о емоцијама
Сама знања о емоцијама нису довољна али јесу неопходна да бисте правилно приступили својим емоцијама и развијању емоционалне интелигенције.
Заблуде о емоцијама, попут најраспрострањеније да постоје позитивна и негативна осећања многе људе наведу на погрешан пут. Тежња да се избегну непријатна осећања и да се доживљавају само пријатна је јалов посао, траћење времена и енергије. Немогуће је, неприродно и доводи до тога да избегавамо стваран живот који је, као што знамо, некад сив а некад жут. Тако је и са емоцијама. Некад су сиве, некад су жуте, али увек су важни сигнали наше душе.
Уместо осуђивања, потребно је да их приметимо, дозволимо себи, преиспитамо и, ако се испостави да је емоционална реакција адекватна, на конструктиван начин је покажемо.
Знања о томе шта која емоција значи нам користе да се оријентишемо у животу и међу људима.
На пример, туга значи да смо доживели (или верујемо да смо доживели) неки губитак. Ако је губитак реалан, туга не значи да смо слаби него да нам треба време и подршка да прихватимо тај губитак и наставимо свој живот. То се не дешава преко ноћи нити доношењем свесне одлуке.
Ако избегавамо туговање остајемо заробљени у непризнатом и непрежаљеном губитку.
Знања о емоцијама се стичу као и сва друга знања: читањем, слушањем предавања или индивидуалним часовима.
2. Учење језика емоција
Како си?
-добро сам
-нисам добро
Овај дијалог сви ми прођемо и више пута у току једног дана.
Када су површни односи у питању то је у реду.
Али, када су у питању блиски односи, поготово однос са самим собом, то никако није у реду.
Поготово није у реду то што нас странци чешће питају „како си?“, па макар и реда ради, него што ми сами себе то приупитамо.
Уместо „како сам?“ конструктивније питање је „шта сада осећам?“
У почетку, док још не изградите навику да обраћате пажњу на то шта осећате, помаже да поставите аларм на телефону и да када се тај аларм огласи за вас то буде знак да застанете и запитате се- „шта сада осећам?“ Или, „које емоције сам осећала у претходних сат времена?“
Одговори могу да буду:
-равнодушност
-туга
-задовољство
-љутња
-фрустрација
-љубав
-завист
-љубомора
-напетост
-радост
-стрес
-бес
-срећа
3. Писање дневника емоција
дневник емоција
Да ли можете да се сетите када сте први пут чули неки страни језик?
Вероватно вам је то звучало као фрфљање без смисла.
Након неког времена учења тог страног језика фрфљање без смисла полако постаје смислено преношење неке поруке.
Тако је и са емоцијама.
Ако сте дуго бежели од њих вероватно ће вам требати неко време да се навикавате на њих и да почнете да их разумевате.
Писање дневника емоција помаже у томе да стекнете навику да обраћате пажњу на своје емоције. То је први корак у њиховом прихватању и разумевању.
Ако нисте свесни својих емоција нећете моћи да учините ништа по том питању, оне ће из подсвести управљати вама и вашим животом.
Емоције су добре слуге а лоши господари.
Увече, пре спавања, писање дневника емоција може да буде леп начин да сретнете себе и да мирно и пријатељски завршите дан.
Тај дневник пишете само за себе, није важно какав вам је стил писања и да ли правите грешке.
Битно је да издвајате време за себе и своје емоције.
Дневник емоција може да изгледа овако:
Пробудила сам се уморна и забринута. Није ми се ишло на посао. Не прија ми атмосфера међу колегама. Волела бих да су односи међу нама бољи, више пријатељски и подржавајући. Осећам напетост зато што морам да пазим како се понашам и шта говорим. Смета ми то што има толико неповерења међу нама.
Задовољна сам како сам водила презентацију новог пројекта. Уживала сам у припремању те презентације и драго ми је што се свидела публици. Била сам поносна на себе након презентације, а док сам излагала осећала сам радост зато што говорим о теми која ме баш занима.
Пред крај радног времена сам осећала напетост, стигао ме умор. Једва сам чекала да дођем кући и одморим мало. Пријала ми је дремка и после ње сам се осећала освежено. Уживала сам у припремању ручка. Пустила сам музику и плесала, то ми је баш пријало. Ручак је био укусан, уживала сам у јелу. Имала сам довољно времена за јело и пријало ми је то што нисам морала да журим. Након ручка осећала сам пријатну опуштеност, неки мир и задовољство.
Након телефонског разговора са партнером осетила сам узнемиреност. Деловао је одсутно и као да ми не говори нешто важно. Питала сам се да ли се нешто догађа код њега, да ли има неке проблеме о којима ми не говори или се можда емоционално удаљава од мене. То нису питања за телефон, сачекаћу да се видимо и питаћу га.
Спремила сам се за спавање и сада пишем овај дневник. Мало ми је досадно то да радим али ми прија на неки начин. Како време пролази све мање ми је досадно и све више ми прија. Сећам се како ми је тешко ишло у почетку, нисам знала шта да пишем и осећала сам се баш фрустрирано. Сада видим колико сам се увежбала у обраћању пажње на моје емоције и баш сам задовољна.
4. Техника круг емоција
круг емоција
Техника круг емоција је скраћена варијанта модела кружне емоционалне реакције чији је аутор Зоран Миливојевић.
Мени је ово помогло да разумем како настају емоције и како можемо да управљамо њима.
Када кажем управљање емоцијама ни случајно не мислим на контролу у смислу „унапред ћу да одредим шта ћу да осећам и биће ми супер.“
Емоцијама можемо да управљамо на здрав начин, али за то је прво потребно да их прихватимо и признамо а затим да их разумемо. Тек након разумевања можемо да кренемо у промену.
Техника круг емоција нам помаже у томе.
Основа је да разумемо како настају емоције.
Тачније, како их ми сами креирамо.
Емоције креирамо тако што одређеном догађају припишемо одређено значење.
У зависности од тога какво значење припишемо неком догађају, осетићемо различите емоције.
Пример који често користим и добра је илустрација је кашњење.
Договорили сте се са неким да се видите у одређено време и на одређеном месту, и тај неко касни.
Можете да помислите да се том неком нешто догодило и осетићете страх или забринутост.
Ако помислите да тај неко намерно касни зато што вас не поштује осетићете љутњу.
Ако је у питању љубавни састанак и помислите да вас тај неко више не воли осетићете тугу.
Можда помислите да је добро што тај неко касни јер имате времена да одговорите на мејлове или уживате у посматрању околине, осетићете задовољство.
Као што видите, један догађај, различита тумачења и различите емоције.
Из овога је јасно да се емоције не догађају, него их ми креирамо.
Други део ове вежбе се односи на интензитет емоционалне реакције.
Интензитет емоционалне реакције зависи од тога колику важност придамо неком догађају.
Ако нам је нешто мало важно, емоционална реакција ће бити слабог интензитета.
Ако нам је нешто изузетно важно, емоционална реакција ће бити већег интензитета.
Ако неком догађају припишемо превелику важност, и емоционална реакција ће бити толико интензивна да ћемо имати осећај да нас преплављује и „обузима“.
Корисна вежба код емоција које доживљавате као превише интензивне је да преиспитате важност коју приписујете одређеном догађају.
Рад на смањивању важности догађаја и довођења на оптималну меру доводи до тога да се и интензитет емоционалне реакције смањи.
Добар пример је када студент полагању одређеног испита припише превелик значај и тако доведе себе до треме која га заблокира.
испит блокада
Неки студенти сваки испит посматрају као испит своје интелигенције.
„Ако положим паметан сам, ако не положим глуп сам.“
Понекад се прича разради до „Ако сам паметан вредим, ако сам глуп не вредим.“
И тако од једног испита настане драма од животног значаја.
Потпуно друга прича је када неко испит посматра као само један корак до циља- факултетске дипломе.
„Ако положим то значи да довољно знам, ако не положим то значи да треба још да учим. То није тест моје интелигенције нити доказ моје вредности.“
Анализирање конкретних емоција у конкретним ситацијама кроз ова два питања:
-шта овај догађај значи за мене
-колико је ово заиста важно?
помаже да боље разумете своје емоције.
У почетку то не иде лако, али немојте да одустајете, вреди. Временом ће ићи све лакше.
Вежбање у писаној форми помаже, а за почетак изаберите неке ситуације и емоције које вам нису превише битне. Временом, када се увежбате, моћи ћете да разумете и неке емоције и ситуације које су вам од великог значаја и у којима се сада никако не сналазите.
Важна напомена је да ће вам за проналажење одговора на ова два једноставна питања понекад, поготово у почетку, требати доста времена. Немојте да вас то обесхрабри, нормално је. Као кад учите страни језик па вам у почетку ништа није јасно.
* некада нас конкретан догађај подсети на неку ситуацију из прошлости и аутоматски се појави емоција коју смо тада осетили и која није адекватно обрађена. У том случају пут ка решењу је мисаоно враћање у прошли догађај и обрађивање емоционалне реакције (у гешталт психотерапији то се зове завршавање незавршеног посла). Стручна подршка у овом процесу може да буде од користи, некад је изузетно тешко да сами то урадимо. То није знак слабости, то је знак да смо људска бића, несавршена, несвемоћна и рањива.
5. Дељење емоција са другима
Бављење својим емоцијама је важно и потребно, али није довољно.
Емоције су оно што нас истински повезује са другим људима, без њих су односи празни и површни.
Природа неких односа јесте да буду празни и површни и то је у реду. Важно је да пажљиво бирате са ким ћете разговарати о својим емоцијама, са ким ћете их делити. Емоције нас чине рањивима и зато је важно да будемо одговорни према себи и не показујемо их онима који ће их исмејати.
Као што у снежну мећаву нећемо изаћи без капута, шала и капе, тако ни емоције нећемо показивати свима.
У тексту „6 типова људи којима није добро показивати своју рањивост“ можете да прочитате више о томе са ким није безбедно делити своја осећања.
Има људи који су отворени за своја и туђа осећања, потражите их и направите свој ушушкани круг за дељење емоција.
преузето са блога Јелене Пантић
На блоггер поставио психолог школе Милош Ћулибрк
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.